Пешчара

Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатским карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.

Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Суботичко-хоргошка.

Пешчаре у Србији

У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа^[1] – то су Панонска низија и Подунавље:

Банатска пешчара:
- Делиблатска пешчара – највећа континентална пешчара у Европи
Суботичко-хоргошка пешчара:
Пешчаре пожаревачког Подунавља:
Пешчаре Тимочке крајине и Кључа:
- Кладовска пешчара
- Радујевачка пешчара
- Кобишничка–Неготинска пешчара

Референце

^ Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији^{[мртва веза]}. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

Види још

Литература

Масило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд
Бранислава Буторац, Весна Хабијан-Микеш (1997): Пешчарска подручја Србије – Sand Terrain Areas in Serbia. Београд

[1] Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији^{[мртва веза]}. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.

[1]