Кладовска пешчара

С Википедије, слободне енциклопедије
Положај пешчаре

Кладовска пешчара[1] или архаично Кладовски Пешчар је пешчара Дунавског слива Карпатске Србије и Кључа, код Кладова на Дунаву.

Ова пешчара је у ширем смислу део ланца пешчара у микрорегиону Источне Србије (види: Пешчара), због њиховог сличног порекла – еолско извејавање Дунавског наноса.

Административно се налази у Општини Кладово, а ситуирана је источно од града. Пешчара покрива приближно 40 km² од чега ефективна површина пешчарског карактера износи свега 7 km².[а]

Нешто јужније, према Грабовици налази се још једна пешчара,[1] Љубичевачки песак, најмања пешчара Србије са око 1 km² површине, са којом Кладовска у ширем географском смислу чини целину.

Изглед, живи свет[уреди | уреди извор]

Пешчаре су јединствене и представљају геолошку и биолошку вредност, нарочито њихова станишта са отвореним песком. Због тежње човека да покретни песак веже а и генерално, да сваки педаљ пејзажа уреди, данас имамо само мале фрагменте правих пешчара, али се и њихов песак копа и експлоатише.

Што се биљног покривача тиче, Кладовску пешчару покрива шума, претежно багрема, а другим делом је култивисана, са доста парлога и пашњака што јој даје мозаичан карактер. Ово погодује живом свету, пре свега је богата орнитофауна (на пример пчеларица, легањ, пиргаста грмуша, стрнадица жутовољка, виноградска стрнадица, шумска трептељка, јаребица и др.). Динског рељефа нема, релативне висинске разлике износе свега 2-5 m.[1] Отвореног, покретног песка има само тамо где се узоре или илегално експлоатише.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ према М. Јовановић (2014) (?)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Др Млађен Јовановић (2014): Пешчаре у Србији[мртва веза]. Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду.