Планско поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Планско поље је крашка вртача, или издужене депресија са заравњеним дном и релативно плитким земљиштем наслаганим на плочасто слојевитом херцеговачком лапорастом кршу, са сталним или периодичним воденим токовима. Спада у групу малих поља и припада сливу рееке Требишњице, иако је без протока воде јер се суши током целе године. Ово данас јако слабо насељено подручје углавном се користи за испашу стоке.[1]

Положај и пространство[уреди]

Планско поље је предеона целина у Источној Херцеговини, која је смештена на прелазу између Ниске Херцеговине (Хумина) и Високе Херцеговине (Рудина), на самом додиру медитеранске и континенталне климе. Административно припада општини Билећа у Републици Српској, и Босни и Херцеговини. На ободу поља су насеља Пађени, Селишта и Плана, по коме је и добило назив.

Планско поље спада у групу малих поља са укупном површином од 0,696481 km². Налази се на надморској висини од 609 метара.

Географска прошлост[уреди]

Планско поље као посебан басен формирано је у Херцеговачком флишу, након што су се прво крајем плиоцена догодили значајни тектонски покрети којима је извршена реорганизација речне мреже, којом је отекло језеро из Гатачког поља. Тада је уништена Пратребишњица, а све површинске реке су постале понорнице. После скрашћавања Претребишњице следила је следећа фаза у којој је изграђена површ висока 700-800 метара, око које је дошло до селективне ерозије и денудиције, и стварања понора у којима је прекинута веза између Фатничког и Планског поља и створено излоловано Планско поље.[2]

У херцеговачком флишу окруженом са свих страна кредним кречњаком, временом је створена посебна хидрографска мрежа. Даљом денудицијом и ерозијом снижавало се дно флишаног басена одношењем материјала кроз поноре, док су околне кречњачке серије остале на релативно истој висини. Тако је створен посебан басен — Планско поље, које нако што је ушло у фазу самосталног басена постаје једно од најмањих крашких поља по површин и најплиће по дубини, у овом делу Херцеговине, са малом површином флишаних седимената и одсуством сталне хидрографске мреже. Да су у Планском пољу остали стални водотокови оно би временом постало знатно дубље од суседног Фатничког и Дабарског поља.[3][4]

Клима[уреди]

Клима у Планском пољу је на преласку са медитеранске на умерено-континенталну.[5]

Температура

Лета су топла, местимично и врло топла, са температуром у распону од 20 °C до 30 °C. Зиме су благе (0-5 °C). Средња годишња температура се креће од 11 °C до 14 °C. Најнижа температура је у јануару са средњом температуром 4,5 °C, а најтоплији у јул са средњом темперауром 22,5 °C. Јесен је топлија од пролећа што је последица маритимног утицаја.

За овај простор карактеристична је појава мраза, првенствено у зимском периоду, ређе у рану јесен и рано пролеће.

Клима Планско поље
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 18,5
(65,3)
19,0
(66,2)
23,0
(73,4)
29,5
(85,1)
33,0
(91,4)
37,5
(99,5)
41,5
(106,7)
41,0
(105,8)
37,5
(99,5)
31,0
(87,8)
23,0
(73,4)
18,0
(64,4)
41,5
(106,7)
Просек, °C (°F) 4,5
(40,1)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
13,5
(56,3)
19,0
(66,2)
21,5
(70,7)
22,5
(72,5)
22,5
(72,5)
20,5
(68,9)
16,5
(61,7)
10,0
(50)
5,5
(41,9)
13,4
(56,1)
Апсолутни минимум, °C (°F) −16,5
(2,3)
−16,0
(3,2)
−9,0
(15,8)
−1,0
(30,2)
5,5
(41,9)
9,0
(48,2)
11,5
(52,7)
11,5
(52,7)
5,0
(41)
−1,5
(29,3)
−8,5
(16,7)
−15
(5)
−16,5
(2,3)
[тражи се извор]
Падавине

Годишња количина падавина је неравномерна и просечно се креће око 1.700 мм годиаашнње. Месеци са највише падавина су новембар, и у зимским месецима од децембара до фебруар. Падавина има највише изван вегетационог периода. Појава снега је ретка, тако да он има мало учешће у укупним падавинама.

Облачност и влажност ваздуха

Планско поље као и цела област Билећа и Требиња налази се међу најведријим местима у Босни и Херцеговини. Највећа облачност је у децембру и новембру а најмања у августу. Мала облачност утиче на веома дуго трајање сунчаног сјаја, што износи преко 2.200 сати у току године.

Ветрови

Најчешћи ветрови су југо и северац. Северац доноси хладну ваздушну масу са планине, а југо топлије и кишно време.

Становништво[уреди]

Кроз историју, од времена Илира и Римљана, Планско поље је увек било добро насељено. Почетком 21. века остало је релативно мало становништва, које се углавном бави сточарством.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ „Планска поља У: Крашка поља”. Приступљено 23. 11. 2019. 
  2. ^ Јован Цвијић, Карсна поља западне Босне и Херцеговине Глас СКА LIX, Beograd, 1900.
  3. ^ Јован Б. Петровић, О постанку Дабарског, Фатничког и Планског поља, ГСГД Томови 40-41
  4. ^ Сикошек, Б. (1954). Тектоника области Билећа-Требиње, Зборник радова Геолошког института “Јован Жујовић”, 7, 1-14.
  5. ^ Spahić, prof. dr. M., Opća klimatologija, „Geografsko društvo Federacije Bosne iHercegovine“, Sarajevo, 2002

Спољашње везе[уреди]