Планско поље
Планско поље је крашка вртача, или издужене депресија са заравњеним дном и релативно плитким земљиштем наслаганим на плочасто слојевитом херцеговачком лапорастом кршу, са сталним или периодичним воденим токовима. Спада у групу малих поља и припада сливу рееке Требишњице, иако је без протока воде јер се суши током целе године. Ово данас јако слабо насељено подручје углавном се користи за испашу стоке.[1]
Положај и пространство[уреди | уреди извор]
Планско поље је предеона целина у сливу реке Требишљице у Источној Херцеговини, смештена на прелазу између Ниске Херцеговине (Хумина) и Високе Херцеговине (Рудина), на самом додиру медитеранске и континенталне климе.
Административно припада општини Билећа у Републици Српској, и Босни и Херцеговини. На ободу поља су насеља Пађени, Селишта и Плана, по коме је и добило назив. Поље је у надлежности Општине Требиње и Републике Српске.
Планско поље спада у групу малих поља са укупном површином од 0,696481 km². Налази се на надморској висини од 609 метара.[1]
Географска прошлост[уреди | уреди извор]
Планско поље као посебан басен формирано је у Херцеговачком флишу, након што су се прво крајем плиоцена догодили значајни тектонски покрети којима је извршена реорганизација речне мреже, којом је отекло језеро из Гатачког поља. Тада је уништена Пратребишњица, а све површинске реке су постале понорнице. После скрашћавања Претребишњице следила је следећа фаза у којој је изграђена површ висока 700-800 метара, око које је дошло до селективне ерозије и денудиције, и стварања понора у којима је прекинута веза између Фатничког и Планског поља и створено излоловано Планско поље.[2]
У херцеговачком флишу окруженом са свих страна кредним кречњаком, временом је створена посебна хидрографска мрежа. Даљом денудицијом и ерозијом снижавало се дно флишаног басена одношењем материјала кроз поноре, док су околне кречњачке серије остале на релативно истој висини. Тако је створен посебан басен — Планско поље, које нако што је ушло у фазу самосталног басена постаје једно од најмањих крашких поља по површин и најплиће по дубини, у овом делу Херцеговине, са малом површином флишаних седимената и одсуством сталне хидрографске мреже. Да су у Планском пољу остали стални водотокови оно би временом постало знатно дубље од суседног Фатничког и Дабарског поља.[3][4]
Клима[уреди | уреди извор]
Клима у Планском пољу је на преласку са медитеранске на умерено-континенталну.[5]
- Температура
Лета су топла, местимично и врло топла, са температуром у распону од 20°C до 30°C. Зиме су благе (0-5°C). Средња годишња температура се креће од 11°C до 14°C. Најнижа температура је у јануару са средњом температуром 4,5°C, а најтоплији у јул са средњом темперауром 22,5°C. Јесен је топлија од пролећа што је последица маритимног утицаја.
За овај простор карактеристична је појава мраза, првенствено у зимском периоду, ређе у рану јесен и рано пролеће.
| Клима Планско поље | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Апсолутни максимум, °C (°F) | 18,5 (65,3) |
19,0 (66,2) |
23,0 (73,4) |
29,5 (85,1) |
33,0 (91,4) |
37,5 (99,5) |
41,5 (106,7) |
41,0 (105,8) |
37,5 (99,5) |
31,0 (87,8) |
23,0 (73,4) |
18,0 (64,4) |
41,5 (106,7) |
| Просек, °C (°F) | 4,5 (40,1) |
5,5 (41,9) |
9,0 (48,2) |
13,5 (56,3) |
19,0 (66,2) |
21,5 (70,7) |
22,5 (72,5) |
22,5 (72,5) |
20,5 (68,9) |
16,5 (61,7) |
10,0 (50) |
5,5 (41,9) |
13,4 (56,1) |
| Апсолутни минимум, °C (°F) | −16,5 (2,3) |
−16,0 (3,2) |
−9,0 (15,8) |
−1,0 (30,2) |
5,5 (41,9) |
9,0 (48,2) |
11,5 (52,7) |
11,5 (52,7) |
5,0 (41) |
−1,5 (29,3) |
−8,5 (16,7) |
−15 (5) |
−16,5 (2,3) |
| [тражи се извор] | |||||||||||||
- Падавине
Годишња количина падавина је неравномерна и просечно се креће око 1.700 мм годиаашнње. Месеци са највише падавина су новембар, и у зимским месецима од децембара до фебруар. Падавина има највише изван вегетационог периода. Појава снега је ретка, тако да он има мало учешће у укупним падавинама.
- Облачност и влажност ваздуха
Планско поље као и цела област Билећа и Требиња налази се међу најведријим местима у Босни и Херцеговини. Највећа облачност је у децембру и новембру а најмања у августу. Мала облачност утиче на веома дуго трајање сунчаног сјаја, што износи преко 2.200 сати у току године.
- Ветрови
Најчешћи ветрови су југо и северац. Северац доноси хладну ваздушну масу са планине, а југо топлије и кишно време.
Становништво[уреди | уреди извор]
Кроз историју, од времена Илира и Римљана, Планско поље је увек било добро насељено. Почетком 21. века остало је релативно мало становништва, које се углавном бави сточарством.
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Планска поља У: Крашка поља”. Архивирано из оригинала 23. 11. 2019. г. Приступљено 23. 11. 2019.
- ^ Јован Цвијић, Карсна поља западне Босне и Херцеговине Глас СКА LIX, Beograd, 1900.
- ^ Јован Б. Петровић, О постанку Дабарског, Фатничког и Планског поља, ГСГД Томови 40-41
- ^ Сикошек, Б. (1954). Тектоника области Билећа-Требиње, Зборник радова Геолошког института “Јован Жујовић”, 7, 1-14.
- ^ Spahić, prof. dr. M., Opća klimatologija, „Geografsko društvo Federacije Bosne iHercegovine“, Sarajevo, 2002
