Одоровско поље

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Одоровско поље или Смиловско поље је највеће и једино право крашко поље у Србији под падинама Видлича у источном делу Србије.[1]

Положај[уреди]

Одоровско поље се налази у Карпатско-балканском пределу у оквиру Тепешке крашке површи између планине Видлич и долине реке Нишаве, источно од Пирота. Административно се налази у општини Димитровград и Пиротском управном округу.[1]

Географске одлике[уреди]

Захвата површину од 21 km², са дужином од 10 и ширином од 3-4 километра. Налази се на надморској висини од 690-720 метара.[1]

Најнижи део поља је делимично забарен и назива се Блато, из којег истиче истоимени поток, и потом понире на крају и пролази кроз Попову пећину.

Кроз Одоровско поље протиче и Протопопиначка река десна притока Нишаве.

На југозападном делу Одоровског поља је развијен и подземни крашки рељеф, као понорске пећине Одоровске реке. Највећи значај има Комплекс петерлашке пећина за коју је Завод за заштиту природе Србије је 2006. године урадио елаборат о заштити „Петeрлашких пећина“ у коме предлажу заштиту у статусу Споменика природе I категорије, природно добро од изузетног значаја и спровођење режима II степена.[1]

Највеће насеље у овој области су Смиловци.

Клима[уреди]

На подручју Одоровског поља углавном се испољава умерено-континентални климатски тип. Средња минимална температура ваздуха у јануару је до -4,8°С, док је средња минимална температура априла 4,3°С, а новембра 1,2°С.Топлији период започиње нагло априла, а завршава се брзо почетком октобра месеца. Најтоплији месеци су јул и август, чије су температуре приближно уједначене (19,3°С и 19°С).[2]

Средње месечне вредности релативне влажности ваздуха у наведеном периоду крећу се од 65,9% до 81,5%. Највећа влажност је у зимском периоду због ниских температура ваздуха, а најмања у августу и априлу. Повећање релативне влаге у мају и јуну месецу настаје због обилнијих падавина.[3]

Главни максимуми падавина у Одоровском пољу су у мају (74,9мм) и јуну (87,1мм). То су уједно и најкишовитији месеци на том подручју. Главни минимум падавина је септембра (38,9мм) и октобра (39,1мм). Током лета кише су краткотрајне, након чега брзо опет огреје сунце, а ретка су она лета у којима сваког другог или трећег дана падне киша.

Највећи број облачних дана је у децембру (15,4), затим у јануару (14,8) и фебруару (12,3). Најмање облачних дана има у јулу (3,0), августу (3,1) и септембру (3,7).

Изразито доминирају ветрови из југоисточног, источног и североисточног правца, док ветрови са запада дувају углавном само јула и августа месеца.[4]

Биодиверзитет[уреди]

Основне карактеристике биодиверзитета Одоровског поља су, изузетна разноврсност флоре и фауне, богат шумски фонд, богатство и разноврсност животних заједница и значајан генетски фонд.

Стање природне вегетације уклапа се у шири ареал распрострањености појединих врста Балкана, посебно планинских масива: Старе планине, Видлича, Влашке и Гребен планине, које су се формирале утицајем тектонских активности у прошлости, чија последица су наведене формације и свакако резултат су климатских, географских, геоморфолошких, геолошких и осталих услова на овом простору.[5]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Карактеристике општине Димитровград, Физичко – географске карактеристике У:Стратегија одрживог развоја општине Димитровград, Општина Димитровград, април, 2010. стр.8-9
  2. ^ Карактеристике општине Димитровград, Клима У:Стратегија одрживог развоја општине Димитровград, Општина Димитровград, април, 2010. стр.9
  3. ^ Карактеристике општине Димитровград, Клима У:Стратегија одрживог развоја општине Димитровград, Општина Димитровград, април, 2010. стр.10
  4. ^ Карактеристике општине Димитровград, Клима У:Стратегија одрживог развоја општине Димитровград, Општина Димитровград, април, 2010. стр.11
  5. ^ Карактеристике општине Димитровград, Биодиверзитет У:Стратегија одрживог развоја општине Димитровград, Општина Димитровград, април, 2010. стр.18-19

Литература[уреди]

  • Родић Д. и Павловић М. (1994): Географија Југославије 1, Савремена администрација, Београд