Портал:Археологија/Изабрани април

Лепенски Вир је једно од највећих и најзначајнијих мезолитских и неолитских археолошких налазишта. Смештено је на десној обали Дунава у Ђердапској клисури, у Србији, у централном делу Балканског полуострва. Овај локалитет, који је име добио по дунавском виру, био је седиште једне од најважнијих и најсложенијих култура праисторије.

Између 1965. и 1970. откривено је рибарско ловачко насеље са зачецима култивације и доместификације. Током ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних) који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере.

Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, чувени ахреолог, академик и професор Универзитета у Београду. Култура Лепенског Вира се распростире дуж Ђердапа, на локалитетима: Лепенски вир, Власац, Разврата, Икоана, Хајдучка воденица, Алибег и Падина.

Буђење културе Лепенског Вира и успостављање њене својеврсне уметности, отпочиње око 7000. г. старе ере. Три фактора - изолација, промена климе и увећање локалне популације - били су одлучујући за овај преображај. Ствараоци ове културе припадају старом европском становништву, популацији млађег палеолита. Антрополошки тип је Брно-Пшедмост, оберкаселска варијанта кромањонског типа. Њих одликују мезокефална глава, широко лице, висок раст и робусна грађа. Услед микроеволуционих промена (сматра се да су трајале 100 до 200 генерација) дошло је до грацилизације, али је због изолованости ипак очуван стари антрополошки изглед. даље...