Портал:Биографија/Изабрани чланак новембар 2013.
Михаило Лалић (Трепча, 7. октобар 1914 — Београд, 30. децембар 1992) био је српски и црногорски књижевник, академик САНУ и ЦАНУ и јунак социјалистичког рада.
Рођен је 1914. године у Трепчи код Андријевице у сеоској породици од оца Тодора и мајке Стане рођене Бајић. Рано је остао без родитеља. Мајка је умрла током епидемије шпанске грознице 1918. године, а отац је оболео у заробљеничком логору Неђмеђер у данашњој Мађарској и умро од туберкулозе 1921. године. Маћеха Јаглика и стриц Милутин помогли су му да се школује.
Четвороразредну основну школу завршио је у Трепчи (1921-1925), а затим гимназију у Беранама (1925-1933). У јесен 1933. уписао је Правни факултет у Београду где је остао до Априлског рата 1941. године. Политички се ангажовао и постао члан СКОЈ-а 1935. године, потом члан КПЈ 1936. У пролеће 1938. године као секретар илегалне студентске народне омладине ухапшен је у Београду и остао у истражном затвору (Главњача) и судском затвору (Ада Циганлија) близу 6 месеци, а јула и августа 1940. био је у затвору у Андријевици. Оба пута га је Суд за заштиту државе пустио на слободу због недостатка доказа. Пре рата је своје прве радове, песме и краће приповетке, објављивао у новинама „Студент“, „Политика“, „Правда“ и „Зета“.