Ада Циганлија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поглед из авиона

Ада Циганлија је речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за суседно Савско језеро настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Ада Циганлија је у прошлих неколико деценија претворена од места познатог по затвору и извршењу смртних казни у изузетно популарну вишефункционалну рекреациону зону у Београду, познату по својим плажама и спортским објектима, које током лета имају преко 100.000 посетилаца током радних дана [1] и до 300.000 посетилаца викендом.[2][3] Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем.

Географски положај[уреди]

Ада Циганлија зими

На реци Сави, у непосредној близини ушћа у Дунав, на удаљености од само 4 km од центра Београда, налази се негдашње острво, а сада полуострво Ада Циганлија. Обрасла густом листопадном шумом, прошарана пропланцима и ливадама, Ада је постала највеће, најлепше и најпосећеније излетиште, купалиште и одмаралиште Београђана.

Неки хроничари назив овог острва проналазе у сложеници келтских речи синга (острво) и лиа (подводно земљиште), па се тако дошло до речи сингалија од које ће у каснијој транскрипцији настати реч циганлија. Ада је као ретко природно богатство била запажена још од Карађорђа и кнеза Милоша Обреновића, па је 1821. проглашена за државно добро, што је и данас. Доња и горња преграда на рукавцу реке Саве изграђене су 1967. године, па је тако Београд добио јединствено језеро, дуго 4,2 km, са просечном ширином 200 m, и дубином 4-6 m. У дане летње сезоне дневно се овде купа или на други начин рекреира и до 300.000 посетилаца. Укупна површина Аде Циганлије, са Адом Међицом и акваторијумом, износи 800 хектара.

На острву се налази и насеље названо Партизан, које често има проблема са поплавама. На прилазу језеру се налази колекција камених скулптура, која привлачи доста пажње код туриста. Формација се зове „Камени град“ и дело је вајара Ратка Вулановића.

Флора и фауна[уреди]

Заједница беле тополе (Populetum albae Knapp.) на Ади Циганлији
Дивље патке на залеђеном Савском језеру
Ада Сафари

Ада Циганлија је несумњиво један од централних еколошких пунктова, јер захваљујући благотворној комбинацији утицаја водених површина и шумских комплекса Ада има необично специфичну микроклиму, која се одликује повећаном влажношћу ваздуха и нешто нижим летњим дневним температирама у односу на остале делове града. Станиште шума на Ади Циганлији припада цено-еколошкој групи шума беле врбе и топола (Salicion albae) на неразвијеним семи-глејним земљиштима. На Ади су и издвојене следеће шумске заједнице: заједница црне јове (Alnetum glutinosae s. lat); заједница шашева и беле врбе (Cariceto – Salicetum albae Jov.); заједница пољског јасена и дријемовца (Leucoio – Fraxinetum angustifoliae Glav.); заједница лужњака и пољског јасена (Fraxino angustifoliae – Quercetum roboris Rud.); заједница бадемасте врбе (Salicetum triandrаe Malc.); заједница беле врбе (Salicetum albae s.); заједница топола и беле врбе (Saliceto – Populetum Raj.); Заједница црне тополе (Populetum nigrae Knapp); заједница беле и црне тополе (Populetum albo – nigrae Slav.); заједница пољског јасена и веза (Ulmeto – Fraxinetum angustifoliae Slav .); заједница беле тополе (Populetum albae Knapp.); заједница лужњака и топола (Populeto – Quercetum roboris Jov. et. Vuk.); заједница лужњака и беле тополе (Populeto albae – Quercetum roboris Jov.et. Vuk.); заједница лужњака и ђурђевка (Convalario – Quercetum roboris Soo); заједница лужњака и граба (Carpineto – Quercetum roboris (Vuk.) Jov.). Присутна је и ливадска вегетација.[4] Средином прошлог века она је битно обогаћена уношењем америчке тополе и зеленог јасена. Најдивљији делови прекривени су некултивисаном вегетацијом, што отежава пролаз, али и подстиче истраживачку страст и авантуристички дух полуострва. Ада Циганлија обилује животињским светом, при чему су најбројније заједнице птица, посебно угрожених малих вранаца, те дивљих патака и галебова, али и фазана и препелица. Ада је, такође, једно од ретких „градских“ места где још увек у природи можете видети срну или зеца. За риболовце ту је и језеро Ада Сафари.[5]

На Ади Циганлији срећу се и угрожене врсте птица, међу којима је посебно значајан мали вранац (Phalacrocorax pygmeus) који зимске ноћи проводи по врбацима на доњем шпицу Аде. Са исушивањем Панчевачког рита ова врста је практично изумрла у околини Београда, да би се тек пола века касније вратила, и то само на зимовање. У категоризацији врста европских потреба заштите (SPEC) сврстава се у прву групу – у глобално угрожене врсте са неповољним статусом заштите у Европи. У Србији је заштићен као 'природна реткост', а треба знати да Уредба о природним реткостима забрањује нарушавање њихових станишта (Службени гласник РС, 50/93).

Плажа[уреди]

Плажа

Плажа око Савског језера је у целости уређена и опремљена неопходним инфрастуктурним објектима, па је једна од највећих и најлепших плажа на вештачким језерима у Европи. Вода Савског језера је топлија од речне и чистија и језеро је погодно за масовну рекреацију. Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза је веома погодно за врхунска такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

Спорт[уреди]

Скијање на води

На Ади Циганлији има и преко 50 различитих спортских терена на отвореном, међу којима је и голф терен и жичара за скијање на води. Постоје фудбалски терен, тениски, рукометни, одбојкашки и кошаркашки терени, као и игралишта за бејзбол, рагби и хокеј на трави, жичара за скијање на води. Ту су и терени за одбојку на песку и аква сокер, а од екстремних спортова: банџи џамп, вештачка стена и пеинтбол. На Ади се налазе и неколико веслаћких клубова, као што су Црвена звезда, Партизан, Графичар.

Ада Циганлија је културно-забавни центар Београда, посебно у летњем периоду. Организују се бројне манифестације у којима учествују најпознатији књижевници, драмски и естрадни уметници, културно-уметничка друштва, хорови, оркестри и аматери из разних области. Угоститељску понуду Аде чини више десетина ресторана у рустик-стилу, сплав-ресторана и кућица на води, који својим садржајем чувају и негују боемску традицију Београда. На улазу су паркинг-простор за хиљаду возила и марина у Чукаричком рукавцу, погодна за пристајање чамаца, јахти и мањих бродова. Посетиоцима Аде Циганлије стоје на располагању и продавнице, простори за пикник, куглана, мини-голф, кочије са коњима, туристички возић, педалине и сандолине за вожњу језером, као и еко-брод на електрични погон.

Ноћни живот[уреди]

Београд важи за место веома погодно за ноћни живот. На Ади Циганлији се налази велики број ресторана, кафића и дискотека које важе за најбоља места за провод у граду. Због тога је у последњих неколико година веома велики број посетиоца на Ади и ноћу. Један од заштитних знакова Савског језера је водоскок, сличан најпознатијем водоскоку у Женеви, ноћу је осветљен и такође представља једну од атракција.

Мост на Ади[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Мост на Ади.

На самом шпицу Аде Циганлије 2008. године је почела градња друмског и шинског моста, који повезује општине Нови Београд и Чукарица. Мост је предвиђен као део београдског Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП) који би повезивао Нови Београд и Звездару. Идејно решење моста дала је словеначка фирма „Понтинг“, победивши на конкурсу одржаном 2004. године, у конкуренцији 11 предузећа. Пројектанти моста су конструктор Виктор Маркељ и архитекта Петер Габријелчич.[6] Победничко идејно решење је одређено једногласно од стране стручног жирија којим је председавао Никола Хајдин, председник Српске академије наука и уметности и пројектант београдског Новог железничког моста.

Мост са косим затегама дугачак је 929 метара, има шест коловозних трака, две стазе за пешаке и два колосека намењена будућем метроу. Ширина моста је 45,04 метара. Пилон моста висок је 200 метара и са њега се пружају затеге које држе део гредне конструкције преко Саве. Дужина главног распона је 376 метара.[7] Свечано је отворен у новогодишњој ноћи између 31. децембра 2011. и 1. јануара 2012. године. Радови на приступним саобраћајницама, као и радови на изградњи шинског система, настављају се у 2012. години.

Опасност по фауну Аде[уреди]

Пилон новог моста прекрио би врбак у коме ноће неке угрожене врсте птица, међу којима је посебно значајан мали вранац (Phalacrocorax pygmeus), а бројни каблови – носачи коловозних трака стварају опасну баријеру у летном коридору угрожене врсте. У Београду зимује чак 10% европске популације ове врсте (истраживање у току, Лига за орнитолошку акцију,[1]). Две године по почетку изградње, Лига за орнитолошку акцију Србије, уз помоћ УСАИД-а, успела је да се избори за то да мали вранац и поред изградње моста, не напусти своје станиште.[8]

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Љ. Перовић (14. 7. 2008.). „Сто хиљада суграђана на Воденом цвету“. Politika Приступљено 17. 8. 2008.. 
  2. „Ада Циганлија“. City of Belgrade. 22. 10. 2007. Приступљено 17. 8. 2008.. 
  3. „Купалиште“. Ada Ciganlija Приступљено 17. 8. 2008.. 
  4. Јовановић, Б., Вукичевић, Е., Радуловић, С. (1984): Првобитна, постојећа и потенцијална природна вегетација Аде Циганлије са околином и вегетацијске карте. Гласник Шумарског факултета серија 63. Београд. (4-35)
  5. Ада Циганлија :: О Ади
  6. YU Build Srbija - Arhitektura i GraÄ‘evinarstvo - Most preko Ade biće jedinstven u svetu, Приступљено 28. 3. 2013.
  7. Град Београд - Потписан уговор о изградњи моста преко Аде Циганлије, Приступљено 28. 3. 2013.
  8. B92 - Video - Zelene vesti: Mali vranac sa Ade, Приступљено 28. 3. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :