Ада Циганлија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Ада Циганлија
Панорамски поглед на Аду Циганлију
Панорамски поглед на Аду Циганлију
Географски положај
Координате 44°47′49″ СГШ; 20°24′45″ ИГД / 44.7968289° СГШ; 20.41261069999996° ИГД / 44.7968289; 20.41261069999996 Координате: 44°47′49″ СГШ; 20°24′45″ ИГД / 44.7968289° СГШ; 20.41261069999996° ИГД / 44.7968289; 20.41261069999996
Држава/е  Србија
Физичке карактеристике
Површина 8 км²
Дужина 6,3 км
Ширина 0,7 км
Дужина обале 7 км
Надморска висина 73,5 м
Друштвено-географске карактеристике
Језеро/а Савско језеро
Ада Сафари
Река/е Сава
Градови Београд
Ада Циганлија на мапи Града Београда
Ада Циганлија

Ада Циганлија је издужено речно острво на Сави у Београду која је вештачким путем претворена у полуострво. Такође то је име за градски парк и суседно Савско језеро, које је настало преграђивањем Саве и плаже на језеру. Налази се у општини Чукарица, а њом управља ЈП „Ада Циганлија”.

Површина полуострва je 8 km², а поред Савског језера, на њему се налази и природно језеро Ада Сафари.

У прошлости, Ада Циганлија представљала је далеку периферију Београда, а на значају је добијала само у време ратова, током којих се на њеном простору одиграо велики број битака. Током опсаде Београда 1789. године, на овом простору налазио се највећи логор аустријске војске. Ада Циганлија је 1821. године од стране кнеза Милоша Обреновића проглашена државним добром, а у периоду 1920—1956. године на њој се налазио затвор, познат по извршењу смртних казни.

Угоститељску понуду полуострва чини више од 70 ресторана и кафића, као и десетине сплавова, а неки од његових симбола су судијски торањ, водени гејзир, камене скулптуре и Мост на Ади.

На простору Аде Циганлије пописан је велики број птица, 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива, чије станиште је на полуострву заштићено законом.

Свој данашњи облик, Ада Циганлија добила је 25. маја 1959. године, због чега се овај дан слави као „Дан Аде Циганлије”. До тада је њена северна страна, данас позната као „новобеоградска страна” била ливада.

Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза веома је погодно за такмичења на мирним водама. Језеро је погодно за пливање, веслање, кајак, ватерполо, скокове у воду, једрење на дасци и друге спортове, па је на њему одржано више светских и домаћих првенстава.

Данас је Ада Циганлија највећи спортски, рекреативни, културни и забавни центар у Београду, који у својој понуди садржи преко 50 отворених спортских игралишта и изузетно популарна вишефункционална рекреациона зона Београда, позната по својим плажама и спортским објектима. Годишње се на Ади Циганлији одржи преко 300 манифестација и промоција, а просечно у току године посети је око четири милиона посетилаца. Због своје популарности Ада Циганлија се често у жаргону назива београдским морем, што је званично прихваћено као рекламни слоган 2008. године, стилизован као Море БеогрАДА.

Адом Циганлијом данас управља општинска управа преко Јавног предузећа „Ада Циганлија”, која одржава терене рекреативних површина, плажу и језеро Сава, а одговорна је и за чистоћу и јавну сигурност.

Географија[уреди | уреди извор]

Поглед на Аду Циганлију из балона
Један од улаза на полуострво

Географски положај и локација[уреди | уреди извор]

На јужној обали реке Саве, у непосредној близини ушћа Саве у Дунав, на удаљености од 4 km од центра Београда, налази се некадашње острво, а сада полуострво Ада Циганлија. Обрасла густом листопадном шумом, прошарана пропланцима и ливадама, Ада је највеће и најпосећеније излетиште, купалиште и одмаралиште Београђана.[1] Налази се у општини Чукарица, са северне стране преко реке Саве граничи са се Новим Београдом и и вештачким полуострвом Мала Циганлија, док се између новобеоградских блокова и Аде Циганлије налази острво Ада Међица.[2] Са јужне стране полуострва налази се Баново брдо и Чукаричка падина, са источне насеље Сењак, а западне стране шума и насеље Макиш.[3][4]

Доња и горња преграда на рукавцу реке Саве изграђене су 1967. године, па је тако Београд добио јединствено језеро, дуго 4,2 km, са просечном ширином 200 m, и дубином 4-6 m.[5] Савско језеро, некада подружница реке Саве, претворено је у језеро са две бране, док је преостали део на североистоку претворен у Чукарички залив. У дане летње сезоне дневно се овде купа или на други начин рекреира и до 300.000 посетилаца. Укупна површина Аде Циганлије и акваторија износи 800 хектара, дугачка је 6,3 km, широка око 700 m.[5][6][7]

Морфолошки облици, настали од алувијалних наноса Саве, формирају депресије и греде издуженог облика, дубине наjвише до 1,5 m. У депресијама је вода дуже стагнирала него у другим деловима острва. На анализираном простору, природно стање режима поплавних и подземних вода јасно је указивало да је минимална висинска разлика значила врло велике разлике у дужини стагнирања воде — од 20 дана (изохипса 73,5 m надморске висине) до 170 дана (изохипса 70,5 m н.в) и тако омогућила, еколошки условљен, читав низ типова земљишта и биљних заједница.[8] Рељеф Аде Циганлије обликован је дејством текуће воде (радом речне ерозије), акумулације и одношењем земљишта. Првобитно је био обрастао хидрофилном вегетацијом.[8] Касније у условима мање влажног станишта односно хидротехничке санације острва, задржала се иницијална вегетација, али у смањеном облику.[8]

Антропогени утицај на Ади Циганлији је изменио природни режим поплавне и подземне воде и њихов доминантан утицај на друге карактеристике станишта. Изградњом одбрамбеног насипа, подизањем горње и доње преграде на једном краку реке Саве (због Савског језера), изградњом 20 водозахватних објеката — рени бунара искључен је, изузев у форланду, вековни утицај поплава. Може се закључити да изградњом насипа и радом рени бунара више не постоји утицај поплавне и подземне воде у горњем брањеном делу Аде Циганлије.[9]

Клима[уреди | уреди извор]

Просечна годишња температура ваздуха на полуострву је 12,5 °C, док је у просек у вегетационом периоду 19,2 °C. Током јула, који је најтоплији месец, просечна температура износи 23 °C, док у јануару који је најхладнији, износи 1,4 °C. Просечна количина падавина износи 690,9 mm воденог талога, а током вегетационог периода 391,9 mm воденог талога.

Захваљујући комбинацији фактора, Ада Циганлија је привилегована са микроклимом. Смештена између реке, вештачког језера, неколико острва и шумовитог подручја, влажност ваздуха се повећава у поређењу са остатком града, што помаже да се поништи висока температура Београда током сезоне.[10]

Клима Аде Циганлије (1981—2010)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 20,7
(69,3)
23,9
(75)
28,8
(83,8)
32,2
(90)
34,9
(94,8)
37,4
(99,3)
43,6
(110,5)
40,0
(104)
37,5
(99,5)
30,7
(87,3)
28,4
(83,1)
22,6
(72,7)
43,6
(110,5)
Максимум, °C (°F) 4,6
(40,3)
7,0
(44,6)
12,4
(54,3)
18,0
(64,4)
23,5
(74,3)
26,2
(79,2)
28,6
(83,5)
28,7
(83,7)
23,9
(75)
18,4
(65,1)
11,2
(52,2)
5,8
(42,4)
17,4
(63,3)
Просек, °C (°F) 1,4
(34,5)
3,1
(37,6)
7,6
(45,7)
12,9
(55,2)
18,1
(64,6)
21,0
(69,8)
23,0
(73,4)
22,7
(72,9)
18,0
(64,4)
12,9
(55,2)
7,1
(44,8)
2,7
(36,9)
12,5
(54,5)
Минимум, °C (°F) −1,1
(30)
−0,1
(31,8)
3,7
(38,7)
8,3
(46,9)
13,0
(55,4)
15,8
(60,4)
17,5
(63,5)
17,6
(63,7)
13,5
(56,3)
9,0
(48,2)
4,2
(39,6)
0,2
(32,4)
8,5
(47,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −26,2
(−15,2)
−15,4
(4,3)
−12,4
(9,7)
−3,4
(25,9)
2,5
(36,5)
6,5
(43,7)
9,4
(48,9)
6,7
(44,1)
4,7
(40,5)
−4,5
(23,9)
−7,8
(18)
−13,4
(7,9)
−26,2
(−15,2)
Количина падавина, mm (in) 46,9
(1,846)
40,0
(1,575)
49,3
(1,941)
56,1
(2,209)
58,0
(2,283)
101,2
(3,984)
63,0
(2,48)
58,3
(2,295)
55,3
(2,177)
50,2
(1,976)
55,1
(2,169)
57,4
(2,26)
690,9
(27,201)
Дани са падавинама (≥ 0.1 mm) 13 12 11 13 13 13 10 9 10 10 12 14 139
Дани са снегом 10 7 4 1 0 0 0 0 0 0 3 8 33
Релативна влажност, % 78 71 63 61 61 63 61 61 67 71 75 79 68
Сунчани сати — месечни просек 72,2 101,7 153,2 188,1 242,2 260,9 290,8 274,0 204,3 163,1 97,0 64,5 2.111,9
Извор: РХЗ[11]

Савско језеро[уреди | уреди извор]

Панорама Савског језера

Савско језеро је благо повијеног лучног облика, заузима површину од око 0,9 km2, просечна дубина је око 3 m, а запремина микроакумулације износи 4.000.000 m3. Просечна ширина језера је око 250 m, док је дужина језера 4,4 km. Језеро је физички подељено на два дела, у јужном делу се налази таложник (преко којег се језеро снабдева водом) површине 181,000 м2, док на спортско-рекреативни део језера отпада 785,000 м2. Дно Савског језера је веома разнолико, приобални делови језера су шљунковити док је у осталом делу оно муљевито-песковито и муљевито-глиновитог карактера. Према консистенцији, дно језера варира од растреситог до чврстог.[12]

Температура воде је углавном уједначена, максимална разлика температуре на површини језера и при дну износи око 1,4 (°C). Током летњих месеци температура воде досеже 27 (°C), што је чини веома погодном за купање. Током зимских месеци, језеро је често залеђено током дужег временског периода, лед може досећи дебљину и до 30 cm. Провидност воде варира од 0,8 m током сезоне купања, до 4,7 m током пролећних месеци. Вода језера је базне реакције (pH 8,2 - 8,72)[12][13] Савско језеро познато и као Ада, настало је из десне руке Саве са изградњом две бране у близини северног и јужног крака острва 1967. године.[10][14] Дугачко је 4,2 km, има просечну ширину од 200 m и дубину од 4 до 6 m. Обухвата површину од 0,86 km² и налази се на надморској висини од 78 m, једној од најнижих на подручју Београда. Подручје 7 km обале са обе стране полуострва претворено је у шљунковиту плажу. Вода редовно достиже 24 ° C током лета.[15]

Синоними за Савско језеро у промотивним кампањама су „Београдско море“, „Море Београда“ и „Језеро Ада Циганлија“.[16]

Обе бране омогућују проток воде кроз цеви и пумпе. На тај начин, главно тело језера је повезано са мањим воденим телом на југозападу, које је од реке одвојено трећом браном. Ово мини „тампонско” језеро које се назива депозитар се користи као прочишћивач за воде Савског језера и градских водовода, који такође користе ову воду. Филтрирана вода се непрестано упумпава у језеро док се на северозападу вода црпи путем електричних пумпи преко друге бране у Чукарички залив. На овај начин се ствара вештачки проток воде кроз језеро. Због тога што се вода користи и за пиће и санитарије, језеро је под строгом заштитом. На дну језера се налазе корови који чисте воду везивањем фосфора, азота и прљавштине.

Савско језеро током зиме

Коришћење моторних чамаца је строго забрањено на језеру.[17]

На Савском језеру налази се забавни град на води, код бетонских трибина у близини Округлог купатила, а отворен је у току купалишне сезоне. Од 2018. године постављен је још један забавни парк, на макишкој страни Аде Циганлије.[18]

Најчешће рибе у језеру су шаран и амур, али се може наћи и велики аутохтони сом, тежак преко 100 кг.[17][19] У марту 2019. године у језеру је ухваћен сом дугачак 2 m.[20] Сомови ове величине су реткост у језеру и како је прописано законом, након улова враћају се у језеро. Било је више случаја пријављивања сомова ове величине од стране ронилаца, али они леже на дну језера, не пливајући на површину.

У језеру је пописано 25 врста риба, укључујући шарана, штуку, смуђа, деверику, буцова, гргеча, терпана, бабушку и сунчаницу. Језеро такође настањују речни ракови и крабе, које су у језеро вероватно пустили власници који су их држали као кућне љубимце.[21][22][9]

Језеро настањују и слатководне медузе, први примерци у језеру откривени су 1994. године, а осим на Савском језеру, у Београду се могу наћи и на Дунаву.[23][24][25]

У макрофитској вегетацији Савског језера доминантну улогу имају васкуларне биљке, док се спорадично могу јавити макроскопске алге пршљенчице кончасте или сложеније грађе (лат. Charophyta). Флора Савског језера има велику улогу у пречишћавању воде.[13]

Плажа око Савског језера је у целости уређена и опремљена неопходним инфрастуктурним објектима, па је једна од највећих и најлепших плажа на вештачким језерима у Европи.[26][27] Вода Савског језера је топлија од речне и чистија, а језеро је погодно за масовну рекреацију. Савско језеро својим положајем, квалитетом воде, опремљеношћу објеката и дужином стаза је веома погодно за врхунска такмичења на мирним водама.[5]
На самом крају Савског језера, гледајући из центра Београда, налази се нудистичка плажа.[28] Ада Циганлија је вишеструки добитник „Плаве заставе”, највишег међународног признања за квалитет воде и безбедност на купалишту.[29][30] Године 2012. по веб-порталуЛонли планет”, Ада Циганлија је била прво место које туристи треба да посете у Београду.[31] Заузимала је 218. место од 51.674 европских дестинација која су била у понуди овог Лонли планет портала.[32] Године 2011. Ада Циганлија била је проглашена за треће најлепше градско острво на свету, по светској интернет и путничкој агенцији „Virtualtourist”.[33]

Чукарички залив[уреди | уреди извор]

Ушће реке Топчидерке у Чукарички залив

Када је Ада била повезана са копном преко насипа 1967. године, северни део рукавца реке Саве, који је одвајао острво (Чукаричка рука, Чукарички рукавац), претворио се у Чукарички залив. Ток је издужен у правцу југозападсевероисток, омеђен је северним крајем Аде Циганлије, насипом и десном обалом Саве (насеља Царева Ћуприја и јужни део Бара Венеција). То је место где се Топчидерска река улива у Саву. У близини тачке повезивања са главним током Саве, данас се прелази преко Моста на Ади.[34][35]

Залив се користи за спортске и рекреативне активности, на њему тренирају кајакаши, а у близини налази се и марина за мале бродове, док су обале окружене бициклистичким стазама. Залив је дуг 1,3 km, а широк 120 до 160 m. Површина самог залива је 16 ha, али подручје које градска управа укључује у локалитету залива укључује и додатних 5,8 ha акваторија и 20,8 ha околног земљишта.[14][9]

Од раних осамдесетих година 20. века постоји стални еколошки проблем због масовног загађења залива као последице загађене воде Топчидерске реке. Смеће и јако загађени муљ испуњава залив и ствара плићаке. За време осеке, залив је неупотребљив за бродове у марини, који се налазе у средини залива, као и за кајакаше Партизана и Црвене звезде који залив користе за вежбање. Муљ је дебео до 5 m и отрован па је у том периоду забрањено и пливање у заливу.

Процењена количина муља за смеће у заливу у 2011. години износила је 120.000 м3. Муљ се не може једноставно ископати и бацити у Саву низводно због токсичности. План за изградњу постројења који би детоксиковао муљ и произвео гнојиво из њега, био је отписан због високих трошкова. За сада, муљ се ископава и вегетација се сече довољно да залив буде плован за мале бродове у марини.[36]

Ада Сафари[уреди | уреди извор]

Поглед на језеро Ада Сафари

Ада Сафари је природно језеро Аде Циганлија, у близини доњег шпица, између реке Саве и Чукаричког рукавца.[37][38][37][39] Језеро је у облику латиничног слова S, површине око 6 хектара и просечне дубине око 2 метра. [40] Првенствено је намењено за спортски риболов, али је отворено и за остале посетиоце. Окружено је густом столетном шумом.[40][39]

Пре настанка Савског језера, на коме се данас налази Ада Сафари налазила се природна депресија, односно мочвара, која се пунила током великих водостаја Саве. Становници Чукарице су је тада звали Савска бара.[37] Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година 20. века, мочвара је потпуно исушена, а на њеном месту направљен је забавни парк, који се убрзо показао као нерентабилан, па је затворен. После тога, терен се поново преобратио у мочвару зараслу трском, шеваром и шипрагом. На истом је почео да се гомила отпад, а у близини је израсло и полулегално насеље.[41][42]

Почетком деведесетих година 20. века, приватном иницијативом, започело је ново чишћење Савске баре, да би се 1994. године детаљно очистило и постало језеро Ада Сафари.[37]

Ада Сафари је окружена густом шумом. Око највећег дела језера постоји стаза за шетњу, која може да се користи током целе године.[37] Ту се налази и мини зоо врт, са зечевима, козама, фазанима, паткама, лабудовоима, пауновима, моркама, голубовима, због чега цео комплекс подсећа на својеврстан резерват природе.[43][41][37][44] У непосредној близини смештено је дечје позориште–игралиште „Робинзоново острво”, које је посебно активно током летњих месеци.[45][42][9]

У близини језера, на површини од 10 ари, отворен је терапијски врт за децу са посебним потребама, као и особе са инвалидитетом, за хоритикултурну терапију.[46] Опремљен је клупама, амфитеатром и баштом. Терапијски врт су осмислили студенти са Шумарског факултета у Београду. Сврха овог терапијског врта је побољшање психофизичког стања особа са сметњама, подстицање њихове интеграције и активирање у друштву, уз могућност провођења времена у природном окружењу.[47]

На обали језера је 2004. године отворен ресторан, са специфичном спољашњом архитектуром, ентеријером, јелом, пићем и етно музиком.[48][49]

Поред домаћих патака и гусака, језеро је стално или повремено станиште и за различите врсте дивљих птица, од којих је најважнија дивља патка глувара, а редовно се виђају и сива чапља, мали вранац и водомар.[9] На дрвећу и у грмљу око језера свој дом налазе сива врана, зелена жуна, велики детлић, голуб гривнаш, велика сеница, плава сеница, бргљез, мали славуј, црноглава грмуша, сврака, креја, вуга, зеба и друге птице.[42]

Панорама Аде Сафари

Током сеобе забележени су шумски звиждак, обични звиждак, сива мухарица и шарена мухарица и многе друге птице. У пролеће се задржавају само неколико дана пре него што наставе пут на север, али у августу и септембру се окупљају у велика јата на дрвећу око воде.

Језеро Ада Сафари надлећу птице које прелећу са једног на други крај Аде Циганлије, као што су речни галеб, жутоноги галеб, мишар, ветрушка, соко ластавичар, сеоска ласта и друге. Понекад се може видети чак и орао белорепан, али на великој висини.

Језеро је порибљено капиталним и ретким примерцима рибе, строго контролисаног квалитета. Подељено је жичаном мрежом на два дела, чији један део површине од око 3,2 хектара има уређену обалу и 30 нумерисаних пецарошких места. Језеро је препуно рибе, има доста капиталних примерака.

Ада Сафари је углавном богата шараном, има доста и цверглана, али се могу наћи и амур, лињак и бабушка.[40][37] Пецање је могуће са дозволом на један или више дана уз обавезну резервацију. Риболов на овом језеру се одвија по строгим правилима да би се сачувао рибљи фонд.[39] Свака риба се враћа у воду, док се примерци до 5 килограма могу откупити.[44] Ово је прво језеро у Србији на коме је уведено риболовачко правило „ухвати и пусти“.[37] У више наврата на језеру Ада Сафари одржавана су првенства у риболову. У близини језера налази се етно ресторан, дрвени вајат из 18. века и уметничке поставке.[50]

На Ади Сафари је 2007. године основан клуб риболоваца, који сваке године има све већи број чланова. Њихов циљ је омасовљавање шаранског риболова у Србији, пружања информација свим риболовцима, организовање разних такмичења, а радили су и на порибљавању Савског језера.[51]

Туризам и знаменитости[уреди | уреди извор]

Поглед на плажу и судијски торањ

Током лета полуострво дневно посети преко 100.000 посетилаца током радних дана и до 300.000 посетилаца викендом.[52][10][17][53] Ада Циганлија је културно-забавни центар Београда, посебно у летњем периоду. Организују се бројне манифестације у којима учествују најпознатији књижевници, драмски и естрадни уметници, културно—уметничка друштва, хорови, оркестри и аматери из разних области уметности и спорта. Угоститељску понуду Аде чини више десетина ресторана у рустик-стилу, сплав-ресторани и кућице на води, које својим садржајем чувају и негују боемску традицију Београда.[54]

Посетиоцима Аде Циганлије стоје на располагању и продавнице, простори за пикник, куглана, мини-голф, кочије са коњима, туристички возић, педалине и сандолине, као и еко-брод на електрични погон.[55][5]

На почетку шеталишне стазе Аде Циганлије налази се судијски торањ, једнан од обележја полуострва. Испод торња стациониране су трибине, које су ограђене и користе се током одржавања такмичења и манифестација, а на њима може да се смести 2000 посетилаца.[56] Уз трибине смештен је потонски базен, направљен 2009. године. Димензије потонског базена су 25x50m, а током сезоне на њему се одржавају школе пливања и ватерпола, тренинзи, ватерполо утакмице и обука спасилаца. Пан-европски шоу Игре без граница одржавале су се у неколико наврата на овом базену и обухватале су такмичење у више дисциплина. Након што се заврши сезона купања, базен се пребацује на десну обалу, како би се несметано одвијала остала такмичења на Савском језеру. Поред спортских, на простору базена одржало се и неколико музичких манифестација.[56] Због великог броја сплавова, ресторана и манифестација, постоји веома велики број посетиоца на Ади Циганлији и ноћу, као и ван сезоне купања.[57]

Почетком седамдесетих година 20. века почео је да расте број сплавова на Ади Циганлији, а данас их постоји више од 70 на полуострву.[58]

Једно од најистакнутијих знаменитости острва је водени гејзир на Савском језеру, који избацује воду у висину од 60 m, а направљен је 1996. године. Гејзир ради током целе године осим у случају мраза или посебно јаког ветра. Од 6. септембра 2010. године постављена је расвета у четири боје, а слап мења боју у зависности са које стране дува ветар. Жута и црвена боја на гејзиру представљају југоисток и југозапад, а плава и зелена североисток и северозапад.[59]

Банџи џамп на Ади Циганлији

Од 4. октобра 2011. године у непосредној близини кружног тока на Ади Циганлији изграђен је Парк науке у коме се налазе научно популарни експонати. Циљ изградње парка је да се посетиоцима кроз забаву и игру приближе научни појмови и чињенице. Експонати демонстрирају феномене из области физике, астрономије, математике, географије и психологије опажања.[60][61] У близини Парка науке и Еко парка налази се „Ранч Ада”.[62]

У близини тениске хале и централних спортских игралишта налази се пикник простор, опремљен са двадесет зиданих роштиља, чесмом, дрвеним столовима и клупама.[63] Полуострво има велики број дечијих игралшта, укључујући „Eко парк“ површине 300 m², изграђен 2014. године у сарадњи ЈП „Ада Циганлија“ и компанијом „Неопланта“. Године 2018. изграђено је модерно дечије игралиште у близини пикник простора.[64]

Аду Циганлију опслужују стручне спасилачке службе, лекарске амбулантне, полиција и радници комуналних служби.[65]

У оквиру полуострва у зони Округлог купатила налази се највиши банџи џампинг центар на свету, са висином крана од 55m.[66] Ада Циганлија поседује и Авантура парк, који је јединствен у Србији и у њему се одвијају такмичења у савладавању препрека на дрвећу, сачињене од различитих платформи, висећих мостова, гелендера и других.[67] Ада Циганлија поседује и „Skitrack“ центар, који се састоји од покретне скијашке стазе која уз помоћ хидрауличне платформе промењивог нагиба и подешавања брзине рада, симулира различите услове на терену, од беби ски стаза (благих и спорих) до црних ски стаза (стрмих и брзих).[68]

На око 400 m од главног улаза на Аду Циганлију ка Савској тераси налазе се отворени шумски терени за пејнтбол, а на њиховој средини су бункери од џакова. Постоје два терена, а већи је димензија 40×60 m.[69] Једна од главних туристичких атракција Аде Циганлије је жичара на води. На Ади Циганлији налази се и аква-ски комплекс, који је на макишкој страни полуострва и заузима око 50.000 m². Комплекс је отворен целе године, а сезона скијања траје од средине априла до средине октобра.[70]

На левој обали Савског језера, код Округлог купатила налази се вештачка стена висине 15 m, са капацитетом од 15 стаза, изграђена 1997. године.[71][72] Током летње сезоне купања на Ади Циганлији ради туристички возић, који се креће око Савског језера и има 18 стајалишта.[73]

Године 2012. на Ади Циганлији отворена је „стаза уметника“, на којој је исписан цитат Моме Капора из романа „Ада”, објављеног 1977. године.[74][75] Компанија Скајлајн Београд направила је одмориште за бицикле на макишкој страни Аде Циганлије, у јулу 2019. године.[76]

Ада — неукротива и неприпитомљива, блага и опасна, лукава и хировита, тајанствена и мазна, податна, нежна, а истовремено дивља, блага и опасна, лукава речна заводница и опсенарка.

   — Момо Капор[77]

Насеља[уреди | уреди извор]

Насеље Партизан

На северном делу полуострва налази се насеље Партизан, именовано тако због седишта оближњег веслачког клуба Партизан.[78] Током поплава 2006. године, градске власти су мештане наговарале да се преселе, јер је река Сава достигла рекордну висину од 723 cm. Зид бране, на рубу колапса, журно је ојачан и уздигнут у покушају да се спречи катастрофа, али чак и у тим условима, становништво је одбило да се пресели, тврдећи да град само користи ситуацију да их исели. Године 1959. предложена је изградња насеља, а прве куће су изграђене 1960. године. Изграђене су мале викендице површине 12 m².

Највећи део првобитне градње завршен је у периоду од 1964. до 1966. године. Будући да се оближње језеро Ада Сафари још није адаптирало и било мочварни крај, првобитни досељеници, који су били из виших слојева, одлазили су, а радници који су мигрирали из унутрашњости Србије су насељавали насеље. Додатни потицај је био прилив избеглица током југославенских ратова од 1991. године.

Како су њихове породице расле, становници су проширили куће. Од 2016. године насеље Партизан је имало око 1.000 становника у 260 кућа на површини од 14 ha. Током седнице Скупштине града Београда у јуну 2016. године, усвојен је План детаљне регулације Аде Циганлије, по којем би насеље Партизан требало да се сруши, јер се стамбени објекти налазе у зони санитарне заштите.[79][80][81]

На северном делу полуострва у близини насеља Партизан налази се и уметничка колонија сликара и вајара. Чланови колоније били су Зуко Џумхур, Павле Вујисић, Мома Капор и многи други уметници.[80][82][83]

Историјат[уреди | уреди извор]

На простору Аде Циганлије пронађени су остаци Скордиска, келтског племена које је основало Сингидунум и Таурунум.[84][85] Археолошки налази алата, коњске опреме и средњовековног оружја, пронађени на Ади Циганлији, чувају се у Музеју града Београда и Народном музеју у Београду и сведоче о њеној настањености у далекој прошлости.

Порекло имена[уреди | уреди извор]

Неки хроничари назив Аде Циганлије проналазе у сложеници келтских речи синга (острво) и лиа (подводно земљиште), па се тако дошло до речи сингалија од које ће у каснијој транскрипцији настати реч циганлија.[5][52] Ада је као ретко природно богатство била запажена још код Карађорђа Петровића и кнеза Милоша Обреновића, па је 1821. проглашена „беглуком“ односно државним добром. Неки верују да реч циганлија има порекло од Цигана, који су живели на тадашњем острву све до Аустријског преузимања Београда.[86][87][88] Италијански назив за тадашње острво је Isola degli Zingari, а први пут се тај назив помиње 1688. године.[89] Картограф Вићенцо Коронели из Венеције уцртао је два острва на реци Сави, испод Београда и уписао италијански назив Isola degli Zingari на мапи данашње Аде Циганлије. Ђакомо Кастели да Вињола, картограф војводе од Мантова сачинио је карту која је штампана у Риму и објављена 1689. године уз одобрење Ватикана и на њој Ада Циганлија носи име Isola degli Zingari.

Немачки назив за Аду Циганлију је Zigeuner-Insel и она се на картама и у списима тако помиње први пут 1714. године.[90] Изворни топоним је могао бити сингалиа, преузет од речи Сингидунум.[91] Током Другог светског рата острво је названо Српска ада.[92][93]

Немачки и италијански цртачи географских карата су погрешно уписали име острва Ада Циганлија, као Zigeuner Insel и Isola degli Zingari, што у преводу значи Циганско острво.[94][95]

1688—1914[уреди | уреди извор]

Историјска мапа Београда из 19. века. Ада Циганлија обележена је под именом Gr. Zigeunerinsel

Један од најстаријих записа ратова на Ади Циганлији потиче из 1688. године, када је на острву тешко рањен принц Еуген Савојски, током сукоба турске и аустријске војске. Током 1788. године на острву се налазио главни логор аустријске војске, у чијим редовима су се против Турака бориле и посебне српске јединице „фрајкори”.[52]

Подручје Остружнице, у близини јужног врха Аде Циганлије, била је локација Дугог моста, првог сталног моста у историји Београда. Како је супротна, сремска страна преко реке Саве била огромна мочвара у то доба (данас Нови Београд), мост се није зауставио на обали, већ је наставио да се протеже дуж мочваре.[96] Због тога су га људи звали и Мост преко мочваре. Мост су изградили Аустријанци како би освојили Београд од Османлија током опсаде Београда 1688. године. Према записима, искусни београдски мајстор Ђорђевић у само једном месецу, уз помоћ својих 400 радника, изградио је Дуги мост, користећи 2000 стабала, 1100 стубова, 15500 снопова коља и 12000 палисадних облица. Одмах поред њега, мало ближе Ади Циганлији, Аустријанци су саградили још један, класични понтонски мост, који се наслонио на Дуги мост.[97]

Ромско насеље које је постојало на Ади Циганлији у 17. и 18. веку, премештено је са острва на десну обалу Саве, на ушће Топчидерке, пре аустријске окупације Београда од 1717. до 1739. године. или током борби од 1716. до 1718. године. Једна карта из аустријског периода показује ромско насеље са 24 куће на ушћу Топчидерке. Мапе такође показују да је насеље постојало током следеће аустријске окупације од 1788. до 1791. године.[98][99][93]

Када је у 18. веку аустријска војска напала Београд, Османлије су протерале српско становништво из града, које се привремено населило на Ади Циганлији. Када су Београд ослободили српски побуњеници у Првом српском устанку, вођа устанка, Карађорђе Петровић, 7. априла 1809. године дао је на поклон острво Младену Миловановићу, првом градском поглавару.[52][100] Током 1809. године на Ади Циганлији, руски дипломата, шеф руске мисије у Србији (1808—1813) и члан Државног савета Руске Империје Константин Родофиникин, приредио је народно весеље за устанике, на Ади Циганлији.[101] Родофиникин је касније критикован јер је за прославу одабрао неуређено и ненасељено острво.

Након слома Првог српског устанка, Младен Миловановић је избегао из Карађорђеве Србије, а Турци су се вратили у Београду и поништили све донете прописе, као и оне о подели имања.[10]

Београд је склопио уговор 30. марта 1854. године са Самом и Мамутом Ејуповићем на коришћење Аде Циганлије у периоду од годину и осам месеци, за закупнину од 481 талира годишње. Ејуповићи су могли да на острву врше косидбу и воде стоку на испашу, као и да секу дрвеће, али само у одређеној мери.

Сматра се да је Ада Циганлија била обухваћена урбанистичким планом Емилијана Јосимовића из 1867. године, по којем је Београд требало да буде опасан венцима паркова дуж обала Саве и Дунава.

Године 1908. Ада Циганлија била је у центру пажње када је на њој одржан скуп Удружења српских новинара, на челу са Браниславом Нушићем. Новинарски бал приређен је на острву како би се скупио новац за пензиони фонд за старе и онемоћале новинаре. Тада је на острву направљено шеталиште, шатре, кафане, а постављена су и надлешта Управе новинарског сабора, пошта са телеграфом и телефоном и Комесаријат саборске полиције. У шатрама су се налазили дућани који су продавали новине, дуван, играчке за децу и слаткише, као и млекарски павиљон који је у понуди имао све млечне производе. Новинарски бал почео је 30. маја 1908. године, а трајао је до 1. јуна исте године.[101] Госте су од „Господарске механе” до острва превозили чамци и две лађе „Арад” и „Морава”, са којих је пуштана војна музика.[102] Током скупа одржана су такмичења у пливању, веслању и риболову, а у том периоду излазио је „Водени цвет”, лист новинарског удружења који је уређивао Бранислав Нушић, који је уједно тако назвао и острво, због њене лепоте.[52][103] Новинарски сабор више пута је одржаван на Ади Циганлији, све до почетка Првог светског рата. У периоду од 1. до 7. јуна 1908. године Удружење новинара Србије организовало је културно—забавно приредбу „Тројички сабор”.[104]

На острву је 1911. године снимљен први српски играни филм Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, који је режирао Чича Илија Станојевић, а сценарио писао Ћира Манок.[105][106]

Први светски рат и након тога[уреди | уреди извор]

На Ади Циганлији су током Првог светског рата вођене жестоке борбе српске и аустроугарске војске која је преко Саве надирала ка Београду.

Српска војска на Ади Циганлији током Првог светског рата

Када је Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији и тако покренула Први светски рат, српске снаге су се рашириле по острву Ада Циганлија како би спречиле Аустријанце да га користе као полазну тачку за улазак у Србију. Уследиле су две велике битке, 22–24. септембра 1914. и септембра 1915. године. У настојању да искористи повлачење српске војске из Срема у септембру 1914. године, аустроугарски поручник и генерал Касимир вон Лутгендорф одлучио је да нападне Србију преко Саве (Циганлије и Међице), након чега је уследила операција искрцавања на српској страни реке, освајање насеља Баново Брдо и Топчидер, а затим, западним путем, уласка у центар Београда. Напад је почео 22. септембра 1914. године када је прва група аустроугарске војске покушала да се искрца на јужни врх Аде Циганлије.[107] Локација је брањена из бункера, преко реке у макишкој шуми.[108] Под јаком ватром, Аустријанци су се искрцали на север, у област коју Срби нису ни бранили јер је то била равничарска мочвара и сматрало се да се Аустријанци тамо неће искрцати. Тако су Аустријанци успешно дошли на острво без много отпора. Мајор Добривоје Мојсиловић, вршилац дужности команданта Адине одбране, покушао је да присили Аустријанце да се повуку преко реке. У борбу је послат српски резервни састав, а мајор Мојсиловић, који је рањен, замењен је мајором Светомиром Ђукићем. Након неколико борби, војске су се сукобиле „прса у прса”, а Срби су протерали Аустријанце на северни врх Аде Циганлије. За то време, иза српских леђа, аустроугарска војска је искрцала још војника из правца Аде Међице, тако да су српске снаге завршиле опкољене.[109] Успели су да побегну, али су до тада били нападнути од стране нових аустријских снага. Срби су се повукли на најисточнији део острва и ту направили ровове. Аустријанци су се након тога приближили рововима српске војске, али су се ипак на крају повукли.[110]

Како је аустријска војска имала проблема са инвазијом на западну Србију и нападом на Шабац, аустроугарски генерал пешадије Алфред Краус затражио је од команданта снага за цели Балкан, Оскара Поћорека да му пошаље два пука Касимира вон Лутгендорфа. Поћорек се није само сложио, већ је наредио Лутгендорфу да преусмери све снаге у Шабац. Аустроугарска војска се повукла 24. септембра 1914. године, а српска војска их је пратила како би били сигурни да то није још један трик.[111][93] Срби су изгубили једног официра и 17 војника, док је аустроугарска војска изгубила 4 официра и 310 војника.[112][113]

На острву је наредне године било битака, са дугим мирним периодима између, пре него што се немачка војска умешала и почела да без престанка дејствује по острву, крајем септембра 1915. године, када су се Срби повукли са острва. Српски губици су били тешки, претварајући Аду Циганлију у отворено гробље, која је тада названа „Острво смрти”.[114][99]

На северном шпицу тадашњег острва сахрањени су Србислав Никанић и Драган Ђурђевић, српски ратници извиђачи, који су били међу првим погинулим војницима, 24. децембра 1914. године.

На Ади Циганлији изграђен је затвор, 1920. године као део Окружног суда у Београду, за „теже затворенике”. Налазио се на самом почетку острва, близу данашње зграде Управе Аде Циганлије и ресторана „Језеро”. Временом су „тежи затвореници” све чешће постајали политички затвореници који су овде били затварани, углавном комунисти и припадници других илегалних организација. Након увођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године и формирања Државног суда за заштиту државе затвор на Ади Циганлији је постао истражни затвор овог суда. У њему су боравили оптужени којима се судило пред овим судом, најчешће припадницима илегалне Комунистичке партије Југославије, страним шпијунима или неким другим илегалним организацијама и удружењима. Ову намену затвор је задржао све до 1941. године.[115][116]

Услови у овом затвору су били тешки, слични попут оних у злогласној „Главњачи”. Све до тридесетих година 20. века око затворских зграда није постојао зид, па су затвореници морали да се крећу оковани ланцима. У дворишту затвора су се налазила вешала, која су служила за погубљења.

Током међуратног периода, Ада Циганлија није била најпопуларнија рекреативна зона, јер је главна плажа Београда била преко његовог северног врха, у делу Господарске Механе у насељу Сењак. Ада Циганлија је у овом периоду била место где су се приређивале излетничке туре, а много Београђани били су заинтересовани за купање, па је тако Управа града Београда уочи лета 1930. године прописала костиме за купање, а плажа је била подељена на мушку и женску. Током тридесетих година 20. века, омиљена плажа Београђана на Ади Циганлији била је на месту где се сада налази пилон Моста на Ади. У том периоду, купилишта су већином била у приватном власништву попут „Купалишта Трнинић” код „Шест топола” на месту данашњег Београдског сајма и купалиште „Боб клуба”, где су се купали углавном богатији суграђани.[117]

Године 1936. градска власт је усвојила нови генерални урбанистички план који је Аду пројектовао као спортско острво.[114]

Први спортски чамац на реци Сави провозао је Александар Радивојевић, који је на Ади Циганлији на свом чамцу уградио мотор, 1938. године и тако ушао у легенду мотонаутичког спорта.[118][103]

Између два светска рата, Државна речна пловидба Краљевине Југославије имала је своје пловне радионице на Ади Циганлији.[119]

Министарство саобраћаја је 1938. одобрило кредит за преграђивање узводног дела рукавца између Аде и Чукарице ради добијања зимовника; тада је планирано и да се Међица споји са Адом.[120] Те године у јуну је спроведен и електрични кабл, преко два стуба висока 40 метара и удаљена преко 200, близу ушћа Топчидерке.[121]

Други светски рат и након тога[уреди | уреди извор]

Спомен-обележје затвору на Ади Циганлији из 1970. године, аутора Милорада Тепавца

За време Другог светског рата, Ада Циганлија била је база за пребацивање у партизанске одреде у Срему.

Павле Јакшић, учесник Народноослободилачке борбе, генерал-пуковник ЈНА, један од оснивача Института за физику и народни херој Југославије у својим мемоарима записао је да је у периоду после Другог светског рата, Ада Циганлија била омиљена плажа политичких и војних руководилаца.[122]

Након Другог светског рата, затвор на Ади Циганлији био је коришћен за потребе Одељења за заштиту народа (ОЗНА) за Србију и поново је био коришћен за политичке затворенике. Према неким тврдњама, управо у дворишту овог затвора је 17. јула 1946. године стрељан Дража Михаиловић, вођа Равногорског покрета и ЈВуО, мада ова тврдња још увек није званично потврђена. Касније су овде били затварани и други политички затворенци.[123][93]

Затвор је постојао све до 1954. године када је затворен. Зграда затвора је срушена 1956. године, јер се већ наредне 1957. почело са уређењем овог простора за потребе излетишта и купалишта.[124] Затвор је у то време називан „Мали српски Алкатраз”, а међу затвореницима били су Милован Ђилас, Моше Пијаде, Борислав Пекић и многи други.[106][99]

Године 1957. градска власт је одлучила да уреди тада запуштену Аду Циганлију. Плажа се постепено продужавала како су растиње и дрвеће резани и, под строгом контролом стручњака Шумарског факултета Универзитета у Београду.[106] Радови на трансформацији почели су 1960. године.[125] До септембра 1961. урађен је насип са спољашње стране острва, који је био дугачак 6 km, 8 m широк и спречавао је Саву да поплави острво сваког пролећа, као што је то био случај претходних година. Већ у то време, Ада Циганлија је била највеће и најпосећеније купалиште и излетиште у Београду.[126] Милан Пећинар, инжењер и члан Српске академије наука и уметности предложио је двојно решење за Аду Циганлију, да иста постане извор питке воде и спортско—рекреативни центар. Његов план је спроведен 1967. године када је Ада Циганлија повезана са копном, на северном и јужном краку, као и са Савским језером и таложником.[106] Подземни цевовод је изграђен 1969. године и преко њега је вода из реке ишла у новоформирано језеро. Вода се пречишћавала у таложнику, а затим даље ишла у језеро и до главног водовода Београда у Макишу.[125][99]

Године 1947. на Ади Циганлији, иза веслачког клуба Црвена звезда изграђен је јавни базен познат као „Северни базен”. Брзо је постао веома популаран јер је у то време био један од ретких таквих места у Београду, а многи пливачи су се припремали за Олимпијске игре у њему.[127] Југословенска народна армија основала је ватерполо клуб Партизан на Ади Циганлији, а за потребе клуба направљен је базен, 1956. године. Током педесетих година 20. века основано је и неколико мотонаутичких клубова, који су 1958. године спојени у мотонаутички клуб „Београд”.

Пре изградње копненог прелаза до Аде Циганлије се долазило чамцима или понтомским мостом.[128] Од 1957. године Ада Циганлија се плански уређује, а њени први неимари били су омладинци, учесници радних акција. Око 50.000 омладинаца учествовало је у чишћењу острва, изградњи насипа дужине око 1250 метара и поравнавању мочварног дела острва.[103] Током 1957. године основана је Дирекција за одржавање Аде Циганлије, а изградњом насипа 1967. године, она је постала полуострво.[103]

1970—2010[уреди | уреди извор]

Током седамдесетих година 20. века Ада Циганлија је била поптуно осиромашена, зарасла у шибље, Савском језеру је претило загађење, а врбе и тополе страдале су од суше и бесправне сече.[103]

Ада Циганлија се први пут 1973. године нашла на туристичкој разгледници, поред Калемегдана, споменика Победник и Скадарлије.[103]

Паркинг простор на Ади Циганлији у употреби је од 1975. године и сезонског је карактера.[129]

Прва извиђачка смотра након Другог светског рата на Ади Циганлији, односно 8. смотра извиђача Југославије и последња смотра бивше СФРЈ одржана је у периоду од 30. јуна до 9. јула 1987. године, а њој је присуствовало више од 12000 учесника.[130][131]

Интерзивна улагања у Аду Циганлију почела су 2002. године када је истоимено друштвено предузеће имовину пренело у власништво Београда, који је финансирао изградњу инфраструктуре на макишкој страни језера и реконструкисао постојећу на новобеоградској страни језера. У овом периоду сређено је купалиште, реновирани су тушеви и јавна купатила, а изграђени нови спортски терени и уведени атрактивни садржаји попут скијања на води и бетониране пешачке стазе.[132]

Током лета 2007. године завршени су комплетни радови на насипу Аде Циганлије, који су заједнички финасирали држава и град. Поред радова на насипу реконструисана је електроенергетска мрежа и изграђена водоводна мрежа. Истакнуто је да је Град Београд од 2002. до 2007. године уложио више од 10 милиона евра у Аду Циганлију. У септембру 2007. године завршено је подизање и проширење насипа на целокупном подручју Аде Циганлије, након чега је проширен и паркинг.

Од 2007. године такође је на макишкој обали направљено клизалиште, а до краја августа на полуострву направена је ткзв. Холмерова трим-стаза, за коју је Град Београд извојио десет милиона динара.[133] У априлу 2008. године направљено је паркиралиште на два ниова типа „фаст парк”, на Ади Циганлији са више од 1600 места.[129] Крајем октобра 2008. године завршена је изграња парка за венчања на Ади Циганлији, који се налази поред терена за голф и први је тип овог парка у Србији.[134] Током 2009. године отворен је Трим парк на Ади Циганлији и први дечји еко парк у Србији на површини 300 квадрата.[135][136]

Живи свет[уреди | уреди извор]

Стабла америчког јасена на Ади Циганлији

Ада Циганлија је несумњиво један од централних еколошких пунктова, јер захваљујући благотворној комбинацији утицаја водених површина и шумских комплекса има необично специфичну микроклиму, која се одликује повећаном влажношћу ваздуха и нешто нижим летњим дневним температурама у односу на остале делове Београда. Станиште шума на Ади Циганлији припада цено-еколошкој групи шума беле врбе и топола (Salicion albae) на неразвијеним семи-глејним земљиштима. На Ади су и издвојене следеће шумске заједнице: заједница црне јове, заједница шашева и беле врбе, заједница пољског јасена и дремовца, заједница лужњака и пољског јасена, заједница бадемасте врбе, заједница беле врбе, заједница топола и беле врбе, заједница црне тополе, заједница беле и црне тополе, заједница пољског јасена и веза, заједница беле тополе, заједница лужњака и топола, заједница лужњака и беле тополе, заједница лужњака и ђурђевка и заједница лужњака и граба. Присутна је и ливадска вегетација.[137][138] Шумовити предели острва до 2010. године чинили су 1,79 km2.[139]

Средином 20. века вегетација Аде Циганлије је битно обогаћена садњом америчке тополе и зеленог јасена.[65] Најдивљији делови прекривени су некултивисаном вегетацијом, што отежава пролаз, али и подстиче истраживачку страст и авантуристички дух полуострва. Ада Циганлија обилује животињским светом, при чему су најбројније заједнице птица, посебно угрожених малих вранаца, те дивљих патака и галебова, али и фазана и препелица. Ада Циганлија је такође једно од ретких „градских“ места где још увек у природи можете видети срну или зеца. За љубитеље риболова, на полуострву налази се Ада Сафари.[65]

У периоду од јула до децембра 2013. године посађене су 163 саднице пољског јасена, на површини од 0,40 ha у туристичко—рекреативном делу Аде Циганлије.[138][140]

Мали вранац, заштићена врста која настањује Аду Циганлију

На Ади Циганлији срећу се и угрожене врсте птица, међу којима је посебно значајан мали вранац који зимске ноћи проводи по врбацима на доњем шпицу Аде. Са исушивањем Панчевачког рита ова врста је практично изумрла у околини Београда, да би се тек пола века касније вратила.[141] У категоризацији врста европских потреба заштите (SPEC) сврстава се у прву групу – у глобално угрожене врсте са неповољним статусом заштите у Европи. У Србији је заштићен као природна реткост, а Уредба о природним реткостима забрањује нарушавање њихових станишта.[142]

Ада Циганлија има јединствен екосистем, стварајући оазу у урбаном подручју. Већина полуострва је пошумљена. Првобитну, густу листопадну шуму чине углавном храстови, брестови, брезе и врбе.[17] Већина шума на острву је заштићена, укључујући читав централни, северни и западни део. Ови делови полуострва су потпуно дивљи са необрађеном вегетацијом и имају веома мало или нимало људског присуства, што Аду Циганлију чини јединственом у поређењу са другим европским градским острвима и полуострвима.[10]

Део централног шумовитог комплекса Аде проглашен је заштићеним стаништем Гљиве на Ади Циганлији. Њено подручје раста од 21,25 ha сврстано је у III категорију, као заштићено станиште локалног значаја.[8] На Ади Циганлији пописано је 250 врста гљива, од којих су многе на листама ретких у Србији и на Балканском полуострву. Ада Циганлија једино је станиште гљиве Myriostoma у Србији, која је строго заштићена, а простор који настањује проглашен је спомеником природе. Поред гљиве Myriostoma, статус строге заштите на Ади Циганлији имају и гљиве Geastrum melanocephalum и Rhodotus palmatus.[143][144][145][146]
Неке од врста гљива пописаних на Ади Циганлији су: Agaricus arvensis, Agaricus bitorquis, Agrocybe dura, Boblitius vitellinus, Bovista plumbea, Calocera comea, Climacodon septentrionalis, Dacrymysec stillatus, Entoloma ameides, Funalia trogii, Geastrum sessile, Helvella elastica bull., Inonotus hispidus, Kavinia himantia, Laccaria laccata и Lepista nuda.[143]

Поред бројних водоземаца и инсеката, Аду Циганлију настањује и неколико врста сисара, који су опстали, упркос претварању острва у полуострво у урбаном подручју. На полуострву живе лисице, зечеви и срне.[10] На Ади Циганлији је од 2006. године у екосистем уведена нова популација од 60 зечева и 100 фазана.[9]

Птице пописане на полустрву укључују вивке, патке глуваре, препелице и фазане. Птице које настањују Аду Циганлију током гнежђења укључују врсте као што су велика сеница, плава сеница, дугорепа сеница, бргљез, зелена жуна, велики детлић, златна вуга, црнокапа грмуша, славуј, зеба, сива врана, сврака, врабац голуб гривнаш, домаћи голуб, бела плиска и сеоска ласта.[8]

Према eBird, онлајн бази података о посматрању птица, на подручју Аде Циганлије до јула 2020. године, укључујући Савско језеро и његову околину, пописано је 77 врста птица и 11 других таксона.[147]

Ада Циганлија је такође зимовалиште за неке угрожене птице селице, од којих је најзаступљенији мали вранац који зиме проводи у великом броју у Београду. Мали вранци су насељавали мочвару Панчевачког рита, северно од Београда, почетком 20. века, али након што је то подручје исушено и урбанизовано, нестали су.[141] Неколико стотина птица почетком деведесетих година 20. века почело је да проводи зиме на Малом ратном острву, на Дунаву. Када је њихов број премашио 1000, преселили су се на нове локације, простор иза Београдског сајма уз реку Саву, на северни део Аде Циганлије и на Аду Међицу.[141] Њихов се број сваке године повећавао, на 6750 током 2007/08. године, али се од тада он смањује, а 2015. године их је било 3850 што је још увек 5,4% европске и 2% светске популације малих вранаца.[148] Постојала је забринутост да би изградња Моста на Ади пореметила станиште, али птице су ипак остале на овом подручју. Две године по почетку изградње моста, Лига за орнитолошку акцију Србије, уз помоћ Агенције САД за међународни развој, успела је да се избори за то да мали вранац и поред изградње моста, не напусти своје станиште.[149][9][150] Станиште малог вранца на полустрву је законом заштићено 2008. године.[151][152][153][9]

На полуострву је пописано 450 врста биљака, 94 врсте инсеката и 250 врста гљива.[8]

Спорт[уреди | уреди извор]

На језеру је одржано стотине државних, европских и светских првенстава у спортовима на води. Ада Циганлија је највећи спортски и рекреативни центар у Београду, на чијем се простору налази више од 50 спортских игралишта (рукомет, фудбал, тенис, кошарка, бејзбол, амерички фудбал, рагби, голф, одбојка на песку…), адреналинске активности (банџи џамп, авантура парк, зип лајн, пејнтбол, аква ски, трака за скијање, роњење..), велснес програми (холистички центар, фитнес и спа садржаји), рекреативне активности (трим парк, трим стазе, бициклизам, вожња ролера, мини голф, вежбање јоге…).[154] На Ади Циганлији могуће је изнамљивање педалине, а постоји и велики број дечијих игралишта.[64][31]

На Ади Циганлији одржан је први Београдски триатлон, уједно и први одржани триатлон у Србији.[155]

Крајем 2015. године Фудбалски савез Београда потписао је уговор са ЈП „Ада Циганлија“ о коришћењу фудбалског комплекса на Ади Циганлији. Од 2016. године, Фудбалски савез Београда располаже са два фудбалска терена, као и са тереном за мали фудбал. Спортски терени на Ади Циганлији имају услове за развој аматерског фудбала, а на њима се одвијају и тренизни београдских судија. На левој обали Савског језера налазе се четири игралишта за мали фудбал.[156]

На полуострву се налазе четири кошаркашка игралишта нестандардних димензија, стационирана између фудбалског комплекса и голф клуба „Београд”, као и седам кошаркашких игралишта стандардних димензија која се налазе између фудбалског комплекса и тениске хале. Током акције компаније Моцарт „Сто терена за једну игру“, на Ади Циганлији су 2018. године обновљена два бетонска кошаркашка игралишта, на којима је стављена специјална подлога, кошеви на професионалним конструкцијама, клиритне табле и зглобни обручеви.[157] Током 2018. године ЈП „Ада Циганлија“ поставила је нову подлогу и кошаркашке конструкције на још два кошаркашка игралишта.[158]

У непосредној близини зграде Хладно купатило налази се стадион за одбојку на песку, са два ограђена одбојкашка игралишта, а поред њих неколико угоститељских објеката који такође поседују игралишта за одбојку на песку. У склопу централних спортских игралишта, на левој обали Савског језера, налази се шест одбојкашких игралишта, која су доступна свим посетиоцима. Током 2018. године ЈП „Ада Циганлија“ поставила је нову подлогу на два бетонска одбојкашка игралишта.[159] У близини игралишта за одбојку на песку, налази се бејзбол игралиште, на коме се одржавају такмичења различитог карактера.[160]

На Ади Циганлији налазе се тениски комплекси који су окружени пикник простором, отвореним спортским игралиштима и бициклистичком стазом. Укупно постоји пет отворених тениских терена и тениска хала, која је отворена 2010. године, а простире се на 1000 m².[161] Поред тениског комплекса, на Ади Циганлији се налази и национални бадминтон центар, са пет професионалних терена.[162]

Вожња скутерима на Ади Циганлији

На Ади Циганлији је и седиште Кајакашког савеза Србије, где је до сада одржано пет светских првенства и неколико европских у кајаку и кануу.[163] На Савском језеру такође, један од најистакнутијих спортова је веслање, где је 1932. године одржано Европско првенство у веслању, које је отворио краљ Александар Карађорђевић.[164] Под покровитељством краљице Марија Карађорђевић, 1936. године основан је веслачки клуб „Београд”.

Академски једриличарски клуб „Београд”, уједно најстарији београдски једриличарски клуб основан је 1934. године на Ади Циганлији.[165][166]

Ада Циганлија данас је седиште Веслачког савеза Србије, и ватероло клубова Графичар, Партизан и Црвена звезда.[167][168]

У непосредној близни зграде Хладно купатило налази се игралиште стандардних димензија за рагби на коме се одржава велики број такмичења, као и тренинзи београдског рагби клуба „Црвена звезда“ и клуба америчког фудбала Вукови Београд.[169] Стадион на Ади Циганлији користи и ФК Шећеранац Ада.[170]

На полуострву смештен је и голф комплекс који се простире на 16 ha, а терен има 9 поља, која задовољавају строге светске стандарде. Ту се налази и голф клуб „Београд”, као и Голф асоцијација Србије.[171][172]

На Ади Циганлији постоји могућност изнајмљивања бицикла и ролера, за вожњу на стази око Савског језера, која је дугачка 11,2 km.[173][174]

Спортски риболов такође је један од популарнијих спортова на Ади Циганлији и одвија се на читавој територији Савског језера, осим у време одржавања такмичења у спортовима на води и купалишне сезоне, када риболовци пецају у ограђеном делу. У оквиру полуострва налази се и језеро Ада Сафари које је такође намењено за спортски риболов.[175]

Веслачи на Савском језеру

На око сто метара од кружног тока на Ади Циганлији налази се трим парк, изграђен је 2009. године и простире се на 1200 m². Окружује га јасенова шума и трим стаза, а у оквиру парка налази се 24 справе за вежбање. Може се користити током целе године, а од 2016. године у оквиру парка постављено је осветљење.[176] На Ади Циганлији постоји и игралиште за мини голф.[177]

На полуострву постоји неколико стаза, укључујући Холмерову трим стазу, која је стационирана у непосредној близини трим парка, између Аде Сафари и реке Саве на површини од 5,5 ha.[178] Стаза је обложена дебелим слојем пиљевине и песка. Поред Холмерове и стазе око Савског језера, на Ади Циганлији постоји и бициклистичка стаза, као и стаза око голф клуба.[179]

Током 2018. године на Ади Циганлији одржано је Светско првенство у пливању перајима и брзинском роњењу, Светско првенство у веслању, Светско првенство у дисциплини шаран, Европско првенство у кајаку и кануу и многа друга такмичења.[180][181][182][183]

На десној обали Савској језера налази се ронилачки центар Сдт „Свет роњења“, основан 2008. године.[184]

Године 2010. на Ади Циганлији отворен је Центар за особе са инвалидитетом, а 2012. направљен је јога парк, у коме се у сарадњи са Јога савезом Србије одржавају часови јоге.[185][186]

Култура и фестивали[уреди | уреди извор]

На простору полуострва годишње се организује више од 300 фестивала и промоција различитог типа. Један од најпосећенијих догађаја је Fly tag који организује компанија Ред бул, а који се од 2013. године одржава на Ади Циганлији.[187][188] Најпосећенији музички фестивал на полуострву је Бир гарден који се одржава од 2015. године, на почетку макишке стране полуострва.

Камене скулптуре на улазу на полуострво, један од симбола Аде Циганлије, дело вајара Ратка Вулановића.

Манифестацију посети више од 100.000 људи, а она се одржава током лета сваке године, уз подршку Града Београда, Министарства трговине, туризма и телекомуникација Србије, Туристичке организације Београда и ЈП „Ада Циганлија”. Фестивал је прве године за 34 дана трајања посетило више од 100.000 људи, а за то време одржано је 70 музичких концерата.[189] Музички фестивал Rockaway Lake одржан је 26 и 27. јуна 2015. године на спортским теренима Аде Циганлије.[190] Пливање за Часни крст одржава се дуги низ година традиционално на Савском језеру.[191]

Поред великог броја музичких и културних, на Ади Циганлији се одржавају и манифестације хуманитарног типа.

У периоду од 1986. до 2001. године редакција Радио-телевизије Београд емитовала је музичку емисију „Лето на Ади”, која се одржавала у летњем периоду, а у њој су наступали Лепа Брена, Нада Топчагић, Џеј Рамадановски, Ксенија Пајчин, Светлана Ражнатовић и многи други музичари.[192]

Као подсетник на време настанка Аде Циганлије, на београдском излетишту је 2010. године пуштена у рад и обновљена Спомен чесма Омладинских радних акција.[193] Године 2011. на Савском насипу код „Купатила Београд“ постављен је стајаћи акт девојке висок четири метра, урађен према цртежу Моме Капора, заљубљеника у Аду Циганлију. Скулптура је названа „Дафне“ и представља место окупљања уметника, као и место одржавања културних догађаја попут фестивала Момин круг, који организује невладина организација Задужбина Момчило Момо Капор.[194][195][196]

На самом почетку Аде Циганлије, у близини ресторана „Језеро” 1970. године постављено је спомен обележје, рад вајара Милорада Тепавца које чува сећање на политичке затворенике затваране у овом затвору у периоду од 1920. до 1941. године.[197] Горњи део споменика представља симоболички свет са пет латица унутар кога се формира неправилна звезда петокрака. Са једне стране споменика налази се плоча са натписом — на овом месту од 1920. године налазио се затвор Државног суда за заштиту државе искључиво за политичке затворенике, са друге стране споменика стоји плоча са стиховима књижевника Љубомира Симовићаиз тамнице без прозора видели смо како долазе лађе, чули сунце које не залази.

На прилазу језеру се налази колекција камених скулптура, која привлачи доста пажње код туриста. Формација се зове „Камени град“ и дело је вајара Ратка Вулановића.[198][199] На полуострву налази се и скултупра Врапцу и скултпура Шарана, код Аде Сафари.[50]

Ада Циганлија је деценијама била популарна међу усамљеницима, рибарима и уметницима, међу којима је био и српски глумац Павле Вујисић. Након његове смрти 1988. године, предложено је да се по њему назове приступни пут до Аде Циганлије, али је касније по њему названа друга улица у тада новом насељу Алтина у Земуну. Други познати боеми који су повремено боравили на Ади Циганлији након шездесетих година били су глумци Драган Николић и Бора Тодоровић, архитекта Пеђа Ристић, писци Момо Капор и Зуко Џумхур, оперски певачи Живан Сарамандић и Милка Стојановић, Душко Радовић, Дејан Медаковић, Богдан Тирнанић као и многи други.[200] Нобеловац Иво Андрић назвао је Аду Циганлију „Бока Которска Београда” и „Зеленим драгуљем наших панонских река.”[106][201]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

До Аде Циганлије саобраћа велики број превоза које обезбеђује Градско саобраћајно предузеће Београд. Поред полуострва пролазе аутобуске линије 23, 37, 51, 52, 53, 55, 56, 56Л, 57, 58, 85, 87, 88, 89, 91, 92, 511, 551, 553, 860, 860е и линија 861А, док трамвајске линије 12 и 13 такође саобраћају релативно близу. Због све већег броја посетилаца, ГСП Београд је увео сезонске аутобуске линије, посебно намењене за превоз до Аде Циганлије из удаљених делова Београда, линију Ада 1 (Трг РепубликеВидиковац), Ада 2 (Земун—Ада Циганлија), Ада 3 (Коњарник—Ада Циганлија), Ада 4 (Миријево—Ада Циганлија) и линију Ада 5 (Бежанијска коса—Ада Циганлија).[202] Од Блока 70 и Блока 45 на Новом Београду у летњој сезони могуће је доћи чамцем до Аде Циганлије.[203] Бициклом је могуће доћи до полуострва стазом уз десну обалу Саве од Ушћа и спортско рекреативно пословног центра "Милан Гале Мушкатировић", као и из правца новобеоградских блокова.[204]

На улазу у Аду Циганлију налази се паркинг-простор за хиљаду возила и марина у чукаричком рукавцу, погодна за пристајање чамаца, јахти и мањих бродова.[65] У оквиру марине постоји јавна чесма, роштиљ, паркић за децу, клупе за одмор и тоалет, а њен тренутни капацитет је 520 везова.[205] Са макишке стране полуострва налази се велики паркинг.[206]

Године 1922. компанија „Чавлина и Сладољев” из Загреба израдила је пројекат повезивања две обале реке Саве жичаром. Године 1928. грађевинска компанија „Шумадија” поново је предложила изградњу жичаре, коју су назвали „ваздушни трамвај”, али је овај пројекат планиран да повеже Земун са Калемегданом на Београдској тврђави, преко Великог ратног острва. Интервал кабина је био подешен на 2 минута и читава рута је требало да траје 5 минута. Пројекат никада није реализован. Инжењер и генерални директор Југословенског института за урбанизам и становање "Југинус" Мирко Радованац оживео је идеју, 2010. године. Након проведених опсежних истраживања (анализа промета, интервјуа, климатским, геолошким, урбанистичким и другим истраживањима), "Југинус" је представио пројекат повезивања Новог Београда и Чукарице, преко Аде Циганлије. Предложили су да терминали буду у Спортском центру Кошутњак и Блоку 44 на Новом Београду, преко реке Саве. Станице је требало да буду између главних кругова јавног превоза на Бановом Брду, Макишу и Ади Циганлији, укупно њих пет. Пројекат су назвали „идеалном рутом”. План је такође укључивао изградњу комерцијалних простора око терминала, који би покривао 2.000 m² и помогао у профитабилности пројекта. Поред тога што би била еколошки и привлачна, процењено је да би скратила пут за око 45 минута. Градска управа укључила је пројекат у Генерални урбанистички план града Београда, који је предвиђао изградњу у фазама, а прва је била деоница Блок 44—Ада ​​Циганлија, дуга 1.000 m.[207] Лежала би на 8 челичних стубова, 35 m изнад земље и путовање би трајало 3 минута. Предвиђено је да кабине буду оспособљене и за превоз скејтбордова, санки и скија, јер је жичара планирана да ради током целе године. Пројекат никада није реализован.[208][209]

Градске власти објавиле су информацију у септембру 2019. године да ће се Савски мост преместити и повезати Аду Циганлију са Новим Београдом.[210][211] Ипак на сајту града Београда грађани су изгласали да се конструкција Савског моста пребаци у парк Ушће, а да се на потезу између Блока 70 и Аде Циганлије направи нови, пешачко-бициклистички мост.[212][213] Главни урбаниста града Београда Марко Стојчић изнео је 15. априла 2020. године идејно решење о новом мосту, који ће бити пешачко-бициклистички, а спајати општину Нови Београд, односно Блок 70а и Аду Циганлију.[214] Најављено је да ће се са радовима кренути у другој половини 2021. године или почетком 2022. године, а да би мост могао да буде завршен крајем 2022. године.[215][216]

Након уређења и реконструкције великог паркинг простора код „Купатила Београд”, „ЈП Ада Циганлија” је у јуну 2002. године у сарадњи са Градом Београдом обезбедило бесплатан превоз за посетиоце помоћу четири возила на електропогон.[217][218]

Мост на Ади[уреди | уреди извор]

Поглед на Мост на Ади

На самом шпицу Аде Циганлије 2008. године је почела градња друмског и шинског моста, који повезује општине Нови Београд и Чукарица. Мост је предвиђен као део београдског Унутрашњег магистралног полупрстена (УМП) који би повезивао Нови Београд и Звездару. Идејно решење моста дала је словеначка фирма „Понтинг“, победивши на конкурсу одржаном 2004. године, у конкуренцији 11 предузећа. Пројектанти моста су конструктор Виктор Маркељ и архитекта Петер Габријелчич.[219] Победничко идејно решење је одређено једногласно од стране стручног жирија којим је председавао Никола Хајдин, председник Српске академије наука и уметности и пројектант београдског Новог железничког моста.[220]

Мост са косим затегама дугачак је 929 метара, има шест коловозних трака, две стазе за пешаке и два колосека намењена будућем метроу. Ширина моста је 45,04 метара. Пилон моста висок је 200 метара и са њега се пружају затеге које држе део гредне конструкције преко Саве. Дужина главног распона је 376 метара.[221] Свечано је отворен у новогодишњој ноћи између 31. децембра 2011. и 1. јануара 2012. године.[222][223] Од 5. јула 2019. године, преко Моста на Ади успостављен је трамвајски саобраћај.[224][225]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Beogradska oaza prirode, sporta i zabave – Ada Ciganlija”. zenasamja.me. Приступљено 7. 7. 2019. 
  2. ^ „Ada Ciganlija”. google.com. Приступљено 2. 7. 2019. 
  3. ^ Magic Map. (2006). Beograd-plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. ISBN 978-86-83501-53-3. 
  4. ^ Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd-plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 978-86-459-0297-2. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 „Ада Циганлија”. beograd.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  6. ^ „Skrivene priče sa Ade”. Радио-телевизија Србије. 6. 6. 2017. 
  7. ^ „Beogradski vodič -Ada Ciganlija”. belgradelive.net. Приступљено 9. 7. 2020. 
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 8,5 „Флора и фауна Аде Циганлије”. adaciganlija.rs. Приступљено 3. 7. 2019. 
  9. 9,0 9,1 9,2 9,3 9,4 9,5 9,6 9,7 „Предлог плана управљања Адом Циганлијом”. srbijasume.rs. Приступљено 3. 7. 2019. 
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 10,5 „Ада Циганлија”. beograd.rs. 22. 10. 2007. Приступљено 17. 8. 2008. 
  11. ^ „Monthly and annual means, maximum and minimum values of meteorological elements for the period 1981–2010 – Belgrade”. Hydrometeorological Service of Serbia. Приступљено 13. 11. 2017. 
  12. 12,0 12,1 Janković M.M, Jaković I.M, Prilog poznavanju i rešavanju problema eutrofizacije i zarašćivanja Savskog jezera (Ada Ciganlija) kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XVI, 1-42
  13. 13,0 13,1 Blaženčić J., Florističke karakteristike makrofitske vegetacije Savskog jezera kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XXIX, 167-173
  14. 14,0 14,1 Vasiljević, Branka (23. 3. 2018). „Konkurs za uređenje Čukaričkog rukavca”. Politika. стр. 14. 
  15. ^ „Sto hiljada sugrađana na Vodenom cvetu”. Политика. 13. 7. 2008. 
  16. ^ Džunov, Branislava (18. 7. 2008). „Ada – More Beograda "Ada – Belgrade Sea". Политика (на језику: српски). Приступљено 23. 8. 2008. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 „Купалиште”. adaciganlija.rs. Архивирано из оригинала на датум 12. 4. 2009. Приступљено 17. 8. 2008. 
  18. ^ „Град на води”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  19. ^ Vuković, Ana (21. 3. 2019). „Ulovljen som kapitalac na Adi Ciganliji”. Politika. 
  20. ^ „Beograđanin ulovio neman od 2 metra na Adi Ciganliji”. espreso.rs. 19. 3. 2019. 
  21. ^ M. Joksimović (22. 6. 2010), „Podvodni svet Ade Ciganlije”, 24 sata 
  22. ^ Luković, Suzana (27. 6. 2016), „Na Adi Ciganliji somovi od 100 kila, meduze, cverglani, tolstolobici, ali i životinja iz Kalifornije”, Blic, Приступљено 29. 8. 2017 
  23. ^ Bukvić, Dimitrije (19. 8. 2011), „Bezopasne meduze u Savskom jezeru”, Politika 
  24. ^ „Meduze u beogradskom moru "Medusae in Belgrade Sea". B92 (на језику: српски). 25. 6. 2008. Архивирано из оригинала на датум 1. 8. 2008. Приступљено 17. 8. 2008. 
  25. ^ „Meduze u "beogradskom moru". Б92. Приступљено 25. 6. 2008. 
  26. ^ „Ada Ciganlija”. sport.bg-info.org. Приступљено 12. 7. 2019. 
  27. ^ „Ada Ciganlija”. cukarica.info. Приступљено 7. 7. 2019. 
  28. ^ „Ovo su najpoznatije naše plaže na kojima vam nije potreban kupaći kostim”. Блиц. 1. 9. 2018. 
  29. ^ „Počela sezona kupanja na Adi Ciganliji, podignuta plava zastava”. rs.n1info.com. 15. 6. 2019. 
  30. ^ „Adi Ciganliji plava zastava i 2017. godine”. Блиц. 28. 1. 2017. 
  31. 31,0 31,1 „Ada Ciganlija - The Belgrade's sea”. istnews.com. Приступљено 8. 7. 2019. 
  32. ^ „Ada Ciganlija uvrštena u najatraktivnije turističke destinacije Evrope”. Блиц. 17. 3. 2012. 
  33. ^ „Lonely Planet: Prvo Ada Ciganlija”. Б92. 16. 3. 2012. 
  34. ^ Tamara Marinković-Radošević (2007). Beograd - plan i vodič. Belgrade: Geokarta. ISBN 978-86-459-0006-0. 
  35. ^ Beograd - plan grada. Smedrevska Palanka: M@gic M@p. 2006. ISBN 978-86-83501-53-3. 
  36. ^ Bukvić, Dimitrije (јун 2011), „Sprudovi otpada koče čamdžije”, Politika 
  37. 37,0 37,1 37,2 37,3 37,4 37,5 37,6 37,7 Београдска језера: Ада Сафари Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2012), Приступљено 28. 1. 2013.
  38. ^ Ада Циганлија Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2013), Приступљено 28. 1. 2013.
  39. 39,0 39,1 39,2 Ада Сафари: О нама Архивирано на сајту Wayback Machine (29. октобар 2012), Приступљено 28. 1. 2013.
  40. 40,0 40,1 40,2 Београдски излет: Ада Сафари, 12. 3. 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (28. децембар 2012), Приступљено 28. 1. 2013.
  41. 41,0 41,1 Дан у Београду: Забава на Ади: скијање на води, школа роњења, јога, јун 2013, Приступљено 28. 1. 2013.
  42. 42,0 42,1 42,2 Vasiljević, Branka (13. 9. 2015), „Dve decenije Ade Safari - oaze u kojoj ribari kupaju šarane”, Politika 
  43. ^ „Ada Ciganlija - Beogradsko more”. noviapartmani.com. Приступљено 8. 7. 2019. 
  44. 44,0 44,1 Риболовачка прича: Ада Сафари, 16. 2. 2009. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2014), Приступљено 28. 1. 2013.
  45. ^ Национална ревија бр. 8: Острво привезано за обалу, Брано Павличић, Приступљено 28. 1. 2013.
  46. ^ Стил-магазин: Терапијски врт, Драган Родић Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2014), Приступљено 28. 1. 2013.
  47. ^ Родитељи Србија: Терапијски врт за децу са посебним потребама Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2013), Приступљено 28. 1. 2013.
  48. ^ Београд - Србија: Ада Сафари - Ресторан „Опуштено“, Приступљено 28. 1. 2013. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. децембар 2013)(језик: енглески)
  49. ^ Bukvić, Dimitrije (16. 7. 2009). „Seoska idila Ade Safari”. Politika. 
  50. 50,0 50,1 „Jezero Ada Safari”. adasafari.co.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  51. ^ Ада Сафари: Догађаји Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2012), Приступљено 28. 1. 2013.
  52. 52,0 52,1 52,2 52,3 52,4 „Ovo o Adi Ciganliji sigurno niste znali! Evo kako je Beograd zaista dobio svoje ‘more. dnevno.rs. Приступљено 25. 6. 2014. 
  53. ^ Љ. Перовић (14. 7. 2008). „Сто хиљада суграђана на Воденом цвету”. Политика. Приступљено 17. 8. 2008. 
  54. ^ „Letnja košarkaška liga na Adi Ciganliji”. itliga.rs. Приступљено 6. 7. 2019. 
  55. ^ „Ада Циганлија”. cukarica.rs. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  56. 56,0 56,1 „Potonski bazena na AdI Ciganliji”. apartmani-u-beogradu.com. Приступљено 5. 7. 2019. 
  57. ^ „Ada Ciganlija puna i noću”. Вечерње новости. 26. 7. 2008. 
  58. ^ „О Ади Циганлији”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  59. ^ „Fontana na Adi Ciganliji – Gejzer Ade Ciganlije”. beogradskevesti.info. 29. 8. 2018. 
  60. ^ „Otvoren Park nauke na Adi Ciganliji”. Б92. 4. 10. 2011. 
  61. ^ „Парк науке”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  62. ^ „Ранч Ада”. adaciganlija.rs. Архивирано из оригинала на датум 02. 07. 2019. Приступљено 5. 7. 2019. 
  63. ^ „Пикник простор”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  64. 64,0 64,1 „Дечија игралишта”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  65. 65,0 65,1 65,2 65,3 „Ада Циганлија: О Ади”. Архивирано из оригинала на датум 9. 10. 2013. Приступљено 8. 10. 2013. 
  66. ^ „Банџи џампинг”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  67. ^ „Авантура парк”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  68. ^ „Скијање и сноуборд - Skitrack”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  69. ^ „Пејнтбол и ласер таг”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  70. ^ „Аква ски - жичара на води”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  71. ^ „Вештачка стена”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  72. ^ „Veštačka stena „Ada Ciganlija“, Beograd”. serbianclimbing.com. 19. 10. 2011. 
  73. ^ „Возић Ада Циганлија”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  74. ^ „Otvorena „staza umetnika. dnevno.rs. 11. 4. 2012. 
  75. ^ „Zaokružena ljubav Ade Ciganlije i Mome Kapora”. Политика. 11. 4. 2012. 
  76. ^ „Ada Ciganlija je dobila novo odmorište za bicikliste”. nedeljnik.rs. 22. 7. 2019. 
  77. ^ „Ada dobila Stazu umetnika”. Б92. 11. 4. 2014. 
  78. ^ „Zaboravljeno naselje na Adi Ciganliji”. dnevno.rs. 22. 5. 2014. 
  79. ^ „Raseljevaju naselje Partizan: Ruše kućice na Adi, a divlje vile ne diraju!”. Блиц. 24. 6. 2016. 
  80. 80,0 80,1 Vasiljević, Branka (2. 8. 2016). „Strahuju da će od domaćina postati beskućnici”. Politika. 
  81. ^ Bukvić, Dimitrije (13. 11. 2013), „Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu”, Politika, стр. 17 
  82. ^ Bukvić, Dimitrije (13. 11. 2013), „Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu”, Politika, стр. 17 
  83. ^ „Umetnici ne daju ateljee”. Вечерње новости. 20. 5. 2011. 
  84. ^ Vuković, Ana (8. 11. 2018). „Tragom Skordiska u našem gradu”. Полтика. стр. 15. 
  85. ^ „Adu Ciganliju krstili Kelti”. Вечерње новости. 17. 8. 2015. 
  86. ^ Srpski etnografski zbornik. 5. Akademija. 1903. стр. 944. 
  87. ^ Tatomir P. Vukanović (1983). Romi (Cigani) u Jugoslaviji. Nova Jugoslavija. стр. 17. 
  88. ^ Srboljub Đ Stamenković (2001). Географска енциклопедија насеља Србије: А-Ђ. Универзитет у Београду. Географски факултет. стр. 190. ISBN 978-86-82657-13-2. 
  89. ^ Becattini, Francesco (1788). Storia ragionata dei Turchi. per Francesco Pitteri, e Francesco Sansoni. стр. 230. 
  90. ^ Glücks- und Unglücksfälle der Haupt-Vestung Belgrad oder Griechisch-Weissenburg. 1717. стр. 15. 
  91. ^ Paunović, Marinko (1968). Beograd: večiti grad. N.U. Svetozar Marković. стр. 41. 
  92. ^ Božić, Sofija (2014). Istorija i geografija: susreti i prožimanja. Институт за новију историју Србије. стр. 489. ISBN 978-86-7005-125-6. 
  93. 93,0 93,1 93,2 93,3 „Ada Ciganlija: Duga istorija „gradskog mora. danas.rs. 31. 7. 2019. 
  94. ^ „Sudski tumač Ada Ciganlija”. akademijaoxford.com. Приступљено 12. 7. 2019. 
  95. 95,0 95,1 „Mesto sa dušom i istorijom”. време.цом. 30. 7. 2015. 
  96. ^ „Beogradski mostovi”. glas-javnosti.rs. 7. 7. 1999. 
  97. ^ Spalović, Dejan (13. 8. 2011), „Beogradski mostovi – od oblica do pilona”, Politika 
  98. ^ Acković, Dragoljub (децембар 2008), „Šest vekova Roma u Beograde – part XVI, Ciganska mahala na mestu Batal džamije”, Politika 
  99. 99,0 99,1 99,2 99,3 „Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice - 60 godina Ade Ciganlije”. ekapija.cом. 25. 6. 2018. 
  100. ^ „Ada Ciganlija je nekada bila u privatnom vlasništvu, a gazda je bio najbogatiji Srbin”. Блиц. 9. 4. 2018. 
  101. 101,0 101,1 „Kod dva bela goluba”. Радио-телевизија Србије. 7. 7. 2011. 
  102. ^ Политикин забавнин бр. 1184
  103. 103,0 103,1 103,2 103,3 103,4 103,5 „Kako je vodeni cvet postao "beogradsko more". Политика. 26. 10. 2007. 
  104. ^ „UNS istorijat”. uns.org.rs. Приступљено 12. 7. 2019. 
  105. 105,0 105,1 Карађорђе“ исправља филмску неправду”. pravda.rs. Приступљено 25. 5. 2013. 
  106. 106,0 106,1 106,2 106,3 106,4 106,5 Branka Vasiljević, Ana Vuković (25. 6. 2017), „Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice”, Politika 
  107. ^ Група 2018, стр. 19.
  108. ^ Поповић 2000, стр. 23.
  109. ^ Поповић 2000, стр. 24.
  110. ^ „Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu” (PDF). arhiv-beograda.org. Приступљено 7. 7. 2019. 
  111. ^ Група 2018, стр. 20.
  112. ^ Bogdanović, Branko (2. 7. 2017), „Čast srpskih oficira”, Politika-Magazin, No. 1031, стр. 28—29 
  113. ^ Srpska porodična enciklopedija, vol., Politika NM & Narodna knjiga, Belgrade, 2006 ISBN 86-331-2730-X
  114. 114,0 114,1 „Ciganlija, nekada ostrvo smrti, danas je raj veselih kupača”, Politika, 1936 
  115. ^ „Istorija Ade Ciganlije: Od džungle, preko zatvora do modernog kupališta”. Блиц. 12. 8. 2015. 
  116. ^ "Време", 17. март 1937. стр. 1 - аеро фотографија поплављеног острва и затвора
  117. ^ „Kako smo letovali u Srbiji pre morskih avantura”. vice.com. 12. 8. 2017. 
  118. ^ „Motonautika”. beograd.bg-info.org. Приступљено 5. 7. 2019. 
  119. ^ „Čukarica nekad i sad”. cukarica.org.yu. Приступљено 7. 7. 2019. 
  120. ^ "Време", 17. апр. 1938, стр. 8. digitalna.nb.rs
  121. ^ "Време", 19. јун 1938
  122. ^ „Arso R. Jovanović (1907 - 1948) - Vojskovođa s oreolom mučenika”. montenegrina.net. Приступљено 9. 7. 2020. 
  123. ^ „Danas slavno kupalište, a nekada zloglasni zatvor u kome je čak i Tito odslužio svoje”. dnevno.rs. 24. 10. 2014. 
  124. ^ „Kako se nekad letovalo”. penzin.rs. 15. 8. 2017. 
  125. 125,0 125,1 Vasiljević, Branka (15. 11. 2018). „Радови на таложници Савског језера”. Политика. стр. 13. 
  126. ^ „Omladinci ugrađuju poslednje kubike u nasip na Adi Ciganliji”, Politika, 26. 8. 1961 
  127. ^ „Историја градског јавног купања дуга 115 година”. Политика. 5. 7. 2019. 
  128. ^ „Pre 50 godina do Ade Ciganlije se moglo doći samo PREKO MOSTA ili čamcima”. Блиц. 10. 8. 2019. 
  129. 129,0 129,1 „Najveći Fast park”. parking-servis.co.rs. 23. 4. 2008. 
  130. ^ „Vodič VIII Smotre izviđača Jugoslavije Titovim putem - Beograd (Ada Ciganlija) 1987. (30.VI - 9.VII)”. oispartak.com. 10. 4. 2014. 
  131. ^ „1987 godina, VIII smotra saveza izviđača Jugoslavije”. izvidjacimikaantic.org.rs. 30. 11. 2019. 
  132. ^ Београдске онлајн новине март 2007.
  133. ^ „Međuvreme”. vreme.com. 9. 8. 2007. 
  134. ^ „Park za venčanja na Adi Ciganliji u Beogradu”. eurobank.rs. Приступљено 9. 7. 2020. 
  135. ^ „Šta sve može da se radi na Adi”. danas.rs. Приступљено 9. 7. 2020. 
  136. ^ „Prvi dečji eko park otvoren na Adi”. Блиц. 8. 10. 2014. 
  137. ^ Јовановић, Б., Вукичевић, Е., Радуловић, С. (1984): Првобитна, постојећа и потенцијална природна вегетација Аде Циганлије са околином и вегетацијске карте. Гласник Шумарског факултета серија 63. Београд. (4—35)
  138. 138,0 138,1 „Пошумљавања у ЈП Ада Циганлија” (PDF). srpskosumarskoudruzenje.org.rs. Приступљено 6. 7. 2019. 
  139. ^ Anica Teofilović, Vesna Isajlović, Milica Grozdanić (2010). Пројекат "Зелена регулатива Београда" - IV фаѕа: План генералне регулације система зелених површина Београда (концепт плана). Urbanistički zavod Beograda. 
  140. ^ Алексић, П. (2005): Стање храстових шума којима газдује ЈП“Србијашуме“. Шумарство бр.3. УШИТС. Београд (стр.155-170)
  141. 141,0 141,1 141,2 „Градња моста на Ади угрожава мале вранце”. Политика. 19. 10. 2009. 
  142. ^ „Most preko Ade Ciganlije”. pegazet.ag.rs. Архивирано из оригинала на датум 07. 07. 2019. Приступљено 7. 7. 2019. 
  143. 143,0 143,1 „Gljive Ade Ciganlije”. turistickiklub.com. Приступљено 8. 7. 2019. 
  144. ^ Vukasović, Vladimir (9. 6. 2013), „Prestonica dobija još devet prirodnih dobara”, Politika 
  145. ^ „Ада Циганлија”. belgrade-beat.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  146. ^ „О заштити станишта на Ади Циганлији поводом обележавања Светског дана вода”. zzps.rs. Приступљено 6. 7. 2019. 
  147. ^ „Ada Ciganlija--Savsko Jezero, walking path around the lake”. ebird.org. Приступљено 9. 7. 2020. 
  148. ^ „Mali vranac i svilen konac”. dvoglediveslo.blogspot.com. 14. 12. 2014. 
  149. ^ „Mali vranci i dalje opstaju u Beogradu”. wwf.rs. 28. 12. 2016. 
  150. ^ B92 — Zelene vesti: Mali vranac sa Ade, Приступљено 28. 3. 2013.
  151. ^ „Smanjena populacija malih vranaca u Beogradu”. World Wide Fund for Nature. 11. 12. 2015. 
  152. ^ Vukasović, Vladimir (2008), „Zaštićena staništa malih vranaca”, Politika 
  153. ^ „Gradnja Mosta na Adi ugrožava male vrance”. Politika. 19. 10. 2009. 
  154. ^ „The Belgrade's sea”. tipotravel.com. Приступљено 11. 7. 2019. 
  155. ^ „Srpska triatlonska unija / Istorijat i pravila”. triatlon.org. Приступљено 5. 7. 2019. 
  156. ^ „Ада Циганлија: Фудбал”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  157. ^ „Otvorena Mozzart arena na Adi Ciganliji”. mozzartsport.com. 8. 5. 2018. 
  158. ^ „Ада Циганлија: Кошарка”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  159. ^ „Ада Циганлија: Одбојка”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  160. ^ „Ада Циганлија: Бејзбол”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  161. ^ „Ада Циганлија: Тенис”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  162. ^ „Ада Циганлија: Бадминтон центар”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  163. ^ „Ада Циганлија: Кајак”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  164. ^ „Сава не угрожава Европско првенство у веслању”. Полтика. 19. 5. 2014. 
  165. ^ „Akademski jedrilicarski klub Beograd”. ajk-beograd.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  166. ^ „Ajk Beograd Ada Ciganlija”. sportskivodic.com. Приступљено 9. 7. 2020. 
  167. ^ „Ада Циганлија: Веслање”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  168. ^ „Веслачки савез Србије” (PDF). serbian-rowing.org.rs. Приступљено 7. 7. 2019. 
  169. ^ „Ада Циганлија: Рагби”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  170. ^ „Jedini ostrvski klub u Srbiji”. srbijasport.net. Приступљено 8. 7. 2019. 
  171. ^ „Ада Циганлија: Голф”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  172. ^ „Golf asocijacija Srbije”. golfasocijacijasrbije.rs. Приступљено 9. 7. 2020. 
  173. ^ „Ада Циганлија: Бициклизам”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  174. ^ „Ада Циганлија: Ролери”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  175. ^ „Ада Циганлија: Спортски риболов”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  176. ^ „Ада Циганлија: Трим парк”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  177. ^ „Ада Циганлија: Мини голф”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  178. ^ „Ада Циганлија: Трим стаза”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  179. ^ „Staze za trčanje: Ada Ciganlija”. trcanje.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  180. ^ „Svetsko prvenstvo u plivanju perajima i brzinskom ronjenju na Dorćolu i Adi Ciganliji”. Блиц. 10. 7. 2018. 
  181. ^ „Svetski kup u veslanju 2018 na Adi Ciganliji”. danubeogradu.rs. 21. 5. 2018. 
  182. ^ „2018 XX Svetsko prvenstvo u disciplini šaran, Ada Ciganlija - Savsko jezero”. ribolovci.org. Приступљено 4. 7. 2018. 
  183. ^ „Отворено ЕП у кајаку и кануу на Ади Циганлији”. Радио телевизија Војводине. 7. 6. 2018. 
  184. ^ „Ронилачки ценар”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  185. ^ „Ада Циганлија: Центар за особе са инвалидитетом”. trcanje.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  186. ^ „Ада Циганлија: Јога парк”. trcanje.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  187. ^ „Najbolje sa 1. Red Bull Flugtaga u Srbiji”. redbull.com. 25. 7. 2013. 
  188. ^ „Throwback 2013 - Kako je Red Bull Flugtag okupio 150.000 ljudi na Adi”. redbull.com. Приступљено 4. 7. 2019. 
  189. ^ „Бир гарден”. adaciganlija.rs. Приступљено 4. 7. 2019. 
  190. ^ „Dva dana odlične zabave: Muzički festival Rockaway Lake na Adi Ciganliji 26. i 27. juna”. Блиц. 25. 6. 2015. 
  191. ^ „Богојављење 2019. на Ади Циганлији”. cukarica.rs. 15. 1. 2019. Архивирано из оригинала на датум 04. 07. 2019. Приступљено 07. 07. 2019. 
  192. ^ „Leto na Adi”. beforeafter.rs. Приступљено 29. 11. 2019. 
  193. ^ „Спомен чесма „OРА. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  194. ^ Изложбени каталог, Капор, Момо 1937-2010. Момо per lui meme, Београд, Медија центар Одбрана, 2017. стр. 43
  195. ^ „Фестивал „Момин круг 2012” на Ади Циганлији и у Кинотеци”. Град Београд, Сeкретаријат за информисање, 4. септембар 2012. Приступљено 15. 4. 2017. 
  196. ^ „Момин парк”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  197. ^ „DA LI JE OVO GROB DRAŽE MIHAILOVIĆA? Espreso u potrazi za mestom počinka ČETNIČKOG ĐENERALA”. espreso.rs. 21. 10. 2018. 
  198. ^ „Скулптуре Аде Циганлије”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  199. ^ „Ratko Vulanović, autor monumentalnih skulptura na Adi Ciganliji: Džin iz Kamenog grada”. onamagazin.com. 18. 2. 2018. 
  200. ^ „Evo ko je dao ime Adi Ciganliji!”. internetmagazin.rs. 18. 8. 2015. 
  201. ^ „Ada opet raj!”. Вечерње новости. 6. 4. 2003. 
  202. ^ „Počinju sa radom sezonske linije do Ade Ciganlije”. BgdNovine (на језику: српски). 18. 6. 2008. Архивирано из оригинала на датум 10. 5. 2009. Приступљено 23. 8. 2008. 
  203. ^ „Rečni saobraćaj”. beograd.rs. Приступљено 8. 7. 2019. 
  204. ^ „Ада Циганлија - како до нас?”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  205. ^ „Марина и приобаље”. adaciganlija.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  206. ^ „Gde parkirati na Adi Ciganliji. možete da platite, a može i džabe”. Блиц. 25. 6. 2017. 
  207. ^ Spalović, Dejan (27. 8. 2012), „San o žičari od Bloka 44 do Košutnjaka”, Politika 
  208. ^ „Жичара у Београду после 93 године?!”. Вечерње новости. 22. 5. 2015. 
  209. ^ „Жичара спаја Блок 45 са Кошутњаком?”. vesti.rs. 9. 12. 2010. 
  210. ^ „Stari savski most se seli na Novi Beograd, čeka se lokacija”. Политика. 12. 9. 2018. 
  211. ^ „Savski most odslužio svoje: Biće premešten između Bloka 44 i Ade”. kurir.rs. 10. 1. 2018. 
  212. ^ „Savski most i selidba u park - „grdosije" na suvom, put preko okeana i iskustva iz prošlosti”. bbc.com. 17. 12. 2019. 
  213. ^ „3.454:2.836 Završeno glasanje građana, poznato je šta će biti sa Starim savskim mostom”. Блиц. 17. 12. 2019. 
  214. ^ „Izgradnja pešačko-biciklističkog mosta sačuvaće Adu Ciganliju od automobila”. energetskiportal.rs. 23. 4. 2020. 
  215. ^ „Beograd dobija još jedan most: Pogledajte kako će izgledati”. Блиц. 18. 4. 2020. 
  216. ^ „Stojčić: Most Novi Beograd-Ada gotov 2022. godine”. rs.n1info.com. 25. 4. 2020. 
  217. ^ „Елетрковозила на Ади Циганлији”. adaciganlija.rs. 15. 6. 2020. 
  218. ^ „Novina na Adi Ciganliji – elektrovozila za besplatan prevoz posetilaca”. energetskiportal.rs. 16. 6. 2020. 
  219. ^ YU Build Srbija — Arhitektura i GraÄ‘evinarstvo — Most preko Ade biće jedinstven u svetu Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2012), Приступљено 28. 3. 2013.
  220. ^ „Nikola Hajdin: Most na Adi biće simbol Beograda”. Блиц. 5. 12. 2010. 
  221. ^ Град Београд — Потписан уговор о изградњи моста преко Аде Циганлије, Приступљено 28. 3. 2013.
  222. ^ „Večeras otvaranje Mosta na Adi”. Вечерње новости. 31. 12. 2011. 
  223. ^ „Svečano otvoren most na Adi”. Политика. 1. 1. 2012. 
  224. ^ „Nove linije preko Mosta na Adi: Tramvajem od Sajma do Bloka 45 za 40 minuta”. Блиц. 5. 7. 2019. 
  225. ^ „Prvi tramvaji jutros krenuli preko Mosta na Adi: Saobraćaju linije 3, 11, 12 i 13”. kurir.rs. 5. 7. 2019. 
  226. ^ „Momo Kapor: Ada”. Радио-телевизија Србије. 23. 8. 2012. 
  227. ^ „Leto na Adi”. Дискогс. Приступљено 5. 7. 2019. 
  228. ^ „Block Out”. block-out.com. Приступљено 5. 7. 2019. 
  229. ^ „Погледи испод дуге: Ада Циганлија”. Приступљено 11. 7. 2019. 
  230. ^ „Na Adi”. Дискогс. Приступљено 5. 7. 2019. 
  231. ^ „Amadeus band - dokumentarac Ada Ciganlija „Pet duša jedna zemlja. Јутјуб. Приступљено 8. 7. 2019. 
  232. ^ „Šetnje Adom – Spomenka Krajčević”. stshbook.blogspot.com. 27. 1. 2018. 
  233. ^ „Šetnje Adom”. knjizare-vulkan.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  234. ^ „Књига Ада Циганлија”. delfi.rs. Приступљено 5. 7. 2019. 
  235. ^ „Tajne Ade Ciganlije: Ovako izgleda podvodni svet jezera u kom se kupa 100.000 Beograđana”. Блиц. 29. 6. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]