Рзав — разлика између измена
м Уклањање сувишних унутрашњих веза |
м ispravke |
||
| Ред 7: | Ред 7: | ||
| опис_м = |
| опис_м = |
||
| дужина = |
| дужина = |
||
| висина_извора = |
|||
| висина = |
|||
| проток = |
| проток = |
||
| површина_слива = |
|||
| површина = |
|||
| извор = |
| извор = |
||
| ушће = [[Дрина]] |
| ушће = [[Дрина]] |
||
Верзија на датум 21. октобар 2014. у 21:48
| Рзав | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Слив | Црноморски |
| Водоток | |
| Ушће | Дрина |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е | Србија, БиХ |
| Област | Република Српска |
| Насеља | Вишеград |
| Притоке | Јадар и Тишћа |
| Река на Викимедијиној остави | |
Рзав је река у Србији и Босни и Херцеговини (Република Српска). Настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду. Пролази кроз много клисура и кањона, изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Види још
Литература
- Мала енциклопедија Просвета, Треће издање (1985); Београд: „Просвета“; ISBN 86-07-00001-2
- Јован Ђ. Марковић (1990): Енциклопедијски географски лексикон Југославије Сарајево: „Свјетлост“; ISBN 86-01-02651-6
