Трансцендентан број — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1: Ред 1:
'''Трансцендентан број''' је појам којим се у [[Математика|математици]] означава [[број]] ([[Реални бројеви|реалан]] или [[Комплексан број|комплексан]]) који није решење ниједне [[Алгебра|алгебарске]] [[Једначина|једначине]] са [[Рационалан број|рационалним]] коефицијентима. Сви трансцендентни бројеви су [[Ирационалан број|ирационални]], али нису сви ирационални бројеви трансцендентни. На пример, [[е (број)|е]] и [[пи]] су трансцендентни (и ирационални) док је <math>\sqrt{2}</math> ирационалан али не и трансцендентан, јер је решење једначине <math>x^2 - 2 = 0</math>. Бројеви који нису трансцендентни се зову [[алгебарски број|алгебарски]].
'''Трансцендентан број''' је појам којим се у [[Математика|математици]] означава [[број]] ([[реалан број|реалан]] или [[Комплексан број|комплексан]]) који није решење ниједне [[Алгебра|алгебарске]] [[Једначина|једначине]] са [[Рационалан број|рационалним]] коефицијентима. Сви трансцендентни бројеви су [[Ирационалан број|ирационални]], али нису сви ирационални бројеви трансцендентни. На пример, [[број е|е]] и [[пи]] су трансцендентни (и ирационални) док је <math>\sqrt{2}</math> ирационалан али не и трансцендентан, јер је решење једначине <math>x^2 - 2 = 0</math>. Бројеви који нису трансцендентни се зову [[алгебарски број|алгебарски]].


=== Историја ===
=== Историја ===
Термин „трансцендентан број“ је сковао [[1682.]] [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбниц]] када је установио да [[синус]] није алгебарска функција свог аргумента, а у данашњем смислу их је први дефинисао [[Леонард Ојлер|Ојлер]].
Термин „трансцендентан број“ је сковао [[1682|1682.]] [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбниц]] када је установио да [[синус]] није алгебарска функција свог аргумента, а у данашњем смислу их је први дефинисао [[Леонард Ојлер|Ојлер]].


Доказ да трансцендентни бројеви постоје дао је [[Жозеф Лијувил]] [[1844]], а [[1851.]] је и конструисао такав број:
Доказ да трансцендентни бројеви постоје дао је [[Жозеф Лијувил]] [[1844]], а [[1851|1851.]] је и конструисао такав број:
:<math>\sum_{k=1}^\infty 10^{-k!} = 0.110001000000000000000001000\ldots</math>
:<math>\sum_{k=1}^\infty 10^{-k!} = 0.110001000000000000000001000\ldots</math>
тј., број код кога су децимале јединице ако је њихов редни број [[факторијел]] природног броја (1, 2, 6, 24,...), а у свим другим случајвима је нула.
тј., број код кога су децимале јединице ако је њихов редни број [[факторијел]] природног броја (1, 2, 6, 24,...), а у свим другим случајвима је нула.


Први број који није специјално конструисан, а за који је доказано да је трансцендентан је е, доказ је [[1873.]] дао [[Шарл Ермит]].
Први број који није специјално конструисан, а за који је доказано да је трансцендентан је е, доказ је [[1873|1873.]] дао [[Шарл Ермит]].


[[1874.|Следеће године]] је [[Георг Кантор]] доказао да алгебарских бројева има пребројиво бесконачно много, док је трансцендентних непребројиво бесконачно много. Кантор је [[1878.]] доказао да трансцендентних бројева има исто колико и реалних, односно да су исте [[кардиналност]]и.
[[1874|Следеће године]] је [[Георг Кантор]] доказао да алгебарских бројева има пребројиво бесконачно много, док је трансцендентних непребројиво бесконачно много. Кантор је [[1878|1878.]] доказао да трансцендентних бројева има исто колико и реалних, односно да су исте [[кардиналност]]и.


[[Фердинанд фон Линдеман]] је [[1882.]] доказао да је е на било који алгебарски степен који није нула трансцендентан број, одакле је као специјалан случај доказана трансцендентност броја π (јер је <math>e^{i\pi;} = -1</math>).
[[Фердинанд фон Линдеман]] је [[1882|1882.]] доказао да је е на било који алгебарски степен који није нула трансцендентан број, одакле је као специјалан случај доказана трансцендентност броја π (јер је <math>e^{i\pi;} = -1</math>).


[[Давид Хилберт]] је [[1900.]] у склопу својих чувених [[Хилбертови проблеми|проблема]], као 7. проблем поставио питање:
[[Давид Хилберт]] је [[1900|1900.]] у склопу својих чувених [[Хилбертови проблеми|проблема]], као 7. проблем поставио питање:
:Ако је -{a}- алгебарски број који није нула нити један, а -{b}- ирационалан број, да ли је <math>a^b</math> (нпр. <math>2^{\sqrt{2}}</math>) увек трансцендентан?
:Ако је -{a}- алгебарски број који није нула нити један, а -{b}- ирационалан број, да ли је <math>a^b</math> (нпр. <math>2^{\sqrt{2}}</math>) увек трансцендентан?
Потврдан одговор је стигао [[1934.]] у виду [[Гелфонд-Шнајдерове теореме]].
Потврдан одговор је стигао [[1934|1934.]] у виду [[Гелфонд-Шнајдерове теореме]].


=== Примери ===
=== Примери ===
Ред 26: Ред 26:
* [[Шампернаунова константа]]: 0,1234567891011121314151617181920...
* [[Шампернаунова константа]]: 0,1234567891011121314151617181920...


Међутим, осим за Гелфондову константу, ни за једну другу комбинацију ([[збир]], [[разлика]], [[производ]], [[количник]], [[степен]]) е и π није познато да је трансцендентна: <math>e+\pi</math>, <math>e-\pi</math>, <math> e\pi</math>, <math> \pi/e</math>, <math> \pi^e</math>, <math> e^e</math>, <math> \pi^\pi</math>
Међутим, осим за Гелфондову константу, ни за једну другу комбинацију ([[сабирање|збир]], [[разлика]], [[производ]], [[дељење|количник]], [[степен]]) е и π није познато да је трансцендентна: <math>e+\pi</math>, <math>e-\pi</math>, <math> e\pi</math>, <math> \pi/e</math>, <math> \pi^e</math>, <math> e^e</math>, <math> \pi^\pi</math>


== Види још ==
== Види још ==
* [[е (број)|е]]
* [[број е|е]]
* [[пи]]
* [[пи]]



Верзија на датум 12. мај 2015. у 20:18

Трансцендентан број је појам којим се у математици означава број (реалан или комплексан) који није решење ниједне алгебарске једначине са рационалним коефицијентима. Сви трансцендентни бројеви су ирационални, али нису сви ирационални бројеви трансцендентни. На пример, е и пи су трансцендентни (и ирационални) док је ирационалан али не и трансцендентан, јер је решење једначине . Бројеви који нису трансцендентни се зову алгебарски.

Историја

Термин „трансцендентан број“ је сковао 1682. Лајбниц када је установио да синус није алгебарска функција свог аргумента, а у данашњем смислу их је први дефинисао Ојлер.

Доказ да трансцендентни бројеви постоје дао је Жозеф Лијувил 1844, а 1851. је и конструисао такав број:

тј., број код кога су децимале јединице ако је њихов редни број факторијел природног броја (1, 2, 6, 24,...), а у свим другим случајвима је нула.

Први број који није специјално конструисан, а за који је доказано да је трансцендентан је е, доказ је 1873. дао Шарл Ермит.

Следеће године је Георг Кантор доказао да алгебарских бројева има пребројиво бесконачно много, док је трансцендентних непребројиво бесконачно много. Кантор је 1878. доказао да трансцендентних бројева има исто колико и реалних, односно да су исте кардиналности.

Фердинанд фон Линдеман је 1882. доказао да је е на било који алгебарски степен који није нула трансцендентан број, одакле је као специјалан случај доказана трансцендентност броја π (јер је ).

Давид Хилберт је 1900. у склопу својих чувених проблема, као 7. проблем поставио питање:

Ако је a алгебарски број који није нула нити један, а b ирационалан број, да ли је (нпр. ) увек трансцендентан?

Потврдан одговор је стигао 1934. у виду Гелфонд-Шнајдерове теореме.

Примери

  • , где је a алгебарски број различит од нуле
  • , за x различито од нуле и јединице
  • Гелфондова константа
  • , , , за алгебарско x
  • где је a алгебарски број различит од нуле и јединице, а b ирационалан број, у посебном случају Гелфонд-Шнајдерова константа
  • Шампернаунова константа: 0,1234567891011121314151617181920...

Међутим, осим за Гелфондову константу, ни за једну другу комбинацију (збир, разлика, производ, количник, степен) е и π није познато да је трансцендентна: , , , , , ,

Види још