Факторијел
n | n! |
---|---|
0 | 1 |
1 | 1 |
2 | 2 |
3 | 6 |
4 | 24 |
5 | 120 |
6 | 720 |
7 | 5,040 |
8 | 40,320 |
9 | 362,880 |
10 | 3,628,800 |
11 | 39,916,800 |
12 | 479,001,600 |
13 | 6,227,020,800 |
14 | 87,178,291,200 |
15 | 1,307,674,368,000 |
16 | 20,922,789,888,000 |
17 | 355,687,428,096,000 |
18 | 6,402,373,705,728,000 |
19 | 121,645,100,408,832,000 |
20 | 2,432,902,008,176,640,000 |
25 | ×1025 1,551,121,004 |
50 | ×1064 3,041,409,320 |
70 | ×10100 1,197,857,167 |
100 | ×10157 9,332,621,544 |
450 | ×101,000 1,733,368,733 |
1,000 | ×102,567 4,023,872,601 |
3,249 | ×1010,000 6,412,337,688 |
10,000 | ×1035,659 2,846,259,681 |
25,206 | ×10100,000 1,205,703,438 |
100,000 | ×10456,573 2,824,229,408 |
205,023 | ×101,000,004 2,503,898,932 |
1,000,000 | ×105,565,708 8,263,931,688 |
10100 | 10 10101,998,109,775,4820 |
У математици, факторијел ненегативног цијелог броја је производ свих позитивних бројева мањих или једнаких . На примјер, и , гдје представља n-факторијел. Ознаку је први увео Кристијан Крамп, 1808. године. Вредност 0! је 1, према конвенцији за празан производ.[1]
Операција факторијел се среће у многим областима математике, а посебно у комбинаторици, алгебри и математичкој анализи. Његова најосновнија употреба је бројање могућих различитих низова -- пермутација -- од n различитих објеката: којих има n!.
Факторијелска функција се исто тако може проширити на аргументе који нису целобројни уз задржавање најважнијих својстава; то укључује напреднију математику, и технике из математичке анализе.
Дефиниција[уреди | уреди извор]
Факторијел се формално дефинише на сљедећи начин
Горња дефиниција претпоставља да је:
Ова дефиниција је корисна јер рекурзивна дефиниција факторијела гласи
- ,
за шта је неопходно да факторијел броја 0 буде 1.
Комбинаторика[уреди | уреди извор]
Факторијел је важан у комбинаторици. На примјер, постоји укупно различитих начина да се распореди различитих објеката (ови различити начини распореда се зову пермутације). Број начина на који се може извући објеката из скупа од објеката (број комбинација), је дат такозваним биномним коефицијентом:
Теорија бројева[уреди | уреди извор]
Факторијел се много користи у теорији бројева. Конкретно, је увијек дјељив свим простим бројевима до и укључујући . Посљедично, је композитан број ако и само ако
- .
Штавише, имамо Вилсонову теорему која тврди
ако и само ако је прост број.
Једини факторијел броја а који је истовремено и прост број је број 2, али има много простих бројева облика .
Двоструки факторијел n!![уреди | уреди извор]
није једнако
- 8!! = 2 · 4 · 6 · 8 = 384
- 9!! = 1 · 3 · 5 · 7 · 9 = 945
Брзина раста функције[уреди | уреди извор]
Како расте, факторијел постаје већи од свих полиномијалних и експоненцијалних функција од .
Кад је велико, се процјењује са великом прецизношћу користећи Стирлингову апроксимацију:
Логаритам факторијела се може искористити да би се израчунало колико ће цифара у датом бројном систему имати факторијел задатог броја. се може лако израчунати на сљедећи начин:
Треба обратити пажњу да ова функција, кад јој се нацрта график, изгледа приближно линеарна, за мале вриједности; али фактор расте до прилично великих вриједности, премда јако споро. График за између 0 и 20,000 је приказан десно.
Израчунавање[уреди | уреди извор]
Вриједност се може израчунати множењем свих природних бројева до , ако није велико. Највећи број за којег већина калкулатора може израчунати вриједност је , јер је . и су, тим редом, највећи бројеви чији факторијел може да стане у стандардне цјелобројне промјенљиве код тридесетдвобитних и шездесетчетворобитних рачунара. У пракси, већина програма рачуна ове мале бројеве директним множењем или вађењем резултата из табеле. Факторијели већих бројева се рачунају обично апроксимацијом, користећи Стирлингову формулу.
У теорији бројева и комбинаторици, често су потребне тачне вриједности факторијела великих бројева. Факторијели великих бројева се могу израчунати директних множењем, али множење редом одоздо нагоре је неефикасно; боље је рекурзијом подијелити секвенцу тако да је величина сваког потпроизвода мања.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Graham, Knuth & Patashnik 1988, стр. 111.
Литература[уреди | уреди извор]
- Bostock, Linda; Chandler, Suzanne; Rourke, C. (1. 11. 2014), Further Pure Mathematics (на језику: енглески), Nelson Thornes, ISBN 9780859501033
- Graham, Ronald L.; Knuth, Donald E.; Patashnik, Oren (1988), Concrete Mathematics, Reading, MA: Addison-Wesley, ISBN 978-0-201-14236-5
- Guy, Richard K. (2004), „E24 Irrationality sequences”, Unsolved problems in number theory (3rd изд.), Springer-Verlag, ISBN 978-0-387-20860-2, Zbl 1058.11001
- Higgins, Peter (2008), Number Story: From Counting to Cryptography, New York: Copernicus, ISBN 978-1-84800-000-1
- Stedman, Fabian (1677), Campanalogia, London
- Hadamard, M. J. (1894), „Sur L’Expression Du Produit 1·2·3· · · · ·(n−1) Par Une Fonction Entière” (PDF), Œuvres de Jacques Hadamard (на језику: French), Paris (1968): Centre National de la Recherche Scientifiques
- Ramanujan, Srinivasa (1988), The Lost Notebook and Other Unpublished Papers, Springer Berlin, стр. 339, ISBN 978-3-540-18726-4
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Hazewinkel Michiel, ур. (2001). „Factorial”. Encyclopaedia of Mathematics. Springer. ISBN 978-1556080104.
- Weisstein, Eric W. „Factorial”. MathWorld.
- Factorial at PlanetMath.org.