Pascal (програмски језик) — разлика између измена
| Ред 10: | Ред 10: | ||
PROGRAM Pozdrav(output); |
PROGRAM Pozdrav(output); |
||
BEGIN |
BEGIN |
||
writeln('Здраво свете!') |
writeln('Здраво свете!') |
||
END. |
END. |
||
</source> |
</source> |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
<source lang="pascal"> |
<source lang="pascal"> |
||
program ProcTest; |
program ProcTest; |
||
var |
|||
x : integer; |
|||
procedure PrintProc(var y : integer); |
procedure PrintProc(var y : integer); |
||
begin |
begin |
||
read(y); |
read(y); |
||
... |
... |
||
end; |
end; |
||
begin |
begin |
||
... |
... |
||
PrintProc(x); |
PrintProc(x); |
||
... |
... |
||
end. |
end. |
||
</source> |
</source> |
||
Верзија на датум 25. јул 2015. у 18:36
Паскал (Pascal) је императивни програмски језик, који је 1974. године развио Никлаус Вирт, као језик погодан за учење структурног програмирања. Именован је по чувеном француском математичару и филозофу Блезу Паскалу, творцу прве рачунске машине која је имала могућност извођења операције сабирања. Стандардизован је 1983. године од стране Међународног комитета за стандардизацију. Паскал се данас користи као почетни програм за обуку будућих програмера, наручито оних који намеравају да раде на програмском језику C.
Програмирање
- Пример писања једноставног програма
Следећи једоставан програм уписује "Здраво свете!" у стандардну излазну датотеку output:
PROGRAM Pozdrav(output);
BEGIN
writeln('Здраво свете!')
END.
- Процедуре и функције у Паскалу
Процедуре су издвојене програмске целине (потпрограми) које на основу одређеног алгоритма трансформишу параметре (податке), али не враћају вредност као функције. Следећи пример приказује изглед синтаксе и структуре процедуре у Паскал програму.
program ProcTest;
var
x : integer;
procedure PrintProc(var y : integer);
begin
read(y);
...
end;
begin
...
PrintProc(x);
...
end.
Основни знакови језика
- У паскалу се користе ASCII слова
- A B C D E F G H I J K L M N O P Q R S T U V W X Y Z
- a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z
- бројеви: 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9
- и специјални знакови: + - * / = < > [] . , ; : ^ () ‘ { }
Међу специјалне знакове се убраја и размак (спејс).
Резервисане речи у паскалу
- Begin - се користи за почетак блока.
- End - се користи за крај блока.
- Var - се користи за почетак дефинисања променљивих.
- Type - се користи за дефинисање типова променљивих.
- Const - се користи за дефинисање константи.
- Procedure - се користи за дефинисање процедуре.
- Function - се користи за дефинисање функције.
Стандардне функције језика паскал
- Read(а), Readln(а) - је функција која учитава вредност за променљиву а.
- Write(а), Writeln(а) - је функција која исписује вредност променљиве а.
Паскал не разликује велика и мала слова (тј. није case sensitive).
Стандардни типови података
У програмском језику паскалу свака промењива се карактерише типом. За сваки тип постоји различити скуп операција и вредности. Типови података у паскалу могу бити прости и сложени. Стандардни типови података: Целобројни (integer), реални (real), логички (boolean) и знаковни (char).
Види још
Литература
- Милан Чабаркапа, Основи програмирања у Паскалу (књига 1), Круг, у Београду 2001.
Спољашње везе
|
