Манастир Сланци — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
сређивање |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Манастир Сланци''' налази се поред истоименог насеља [[Сланци]] источно од [[Београд]]а, и припада [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. |
'''Манастир Сланци''' налази се поред истоименог насеља [[Сланци]] источно од [[Београд]]а, на територији [[Градска општина Палилула (Београд)|градске општине Палилула]] и припада [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. |
||
== Предање о настанку == |
|||
| ⚫ | |||
Званичан назив манастира је Манастир [[Стефан Првомученик|Архиђакона Стефана]] у [[Сланци]]ма, према светитељу коме је манастир посвећен. Манастир је по једној верзији народног предања основао [[Свети Сава]] почетком [[13. век]]а, док је по другој оснивач манастира [[стефан Драгутин|краљ Драгутин]] крајем истог века. |
|||
== Историја == |
|||
| ⚫ | Манастир је посебно оживео у периоду српске депотовине под [[Стефан Лазаревић|Деспотом Стефаном Лазаревићем]] и [[Ђурађ Бранковић|Деспотом Ђурађом Бранковићем]], када се нашао у непосредној близини нове престонице, [[Београд]]а. Захваљујући великом ктиторству деспотске куће [[Бранковићи|Бранковића]] манастир је променио дотадашњу крсну славу празник [[Ваведење Пресвете Богородице|Ваведења Пресвете Богородице]] и прихватио нову, [[Стефан Првомученик|Архиђакона Стефана]], славу породице [[Бранковићи|Бранковић]], који се слави 9. јануара по новом, односно 28. децембра по старом календару. Због свог значаја у овом периоду манастир Сланци у народу је назван „Великим манастиром“. |
||
После пада Депотовине 1459. године Сланачки манастир је био опљачкан и разрушен, а монаштво побијено од стране [[Турци|Турака]]. Манастир је под турском влашћу делио судбину народа и више пута је страдао (1690., 1739., 1787.). Међутим, монаштво се увек враћало и манастир је више пута обнављан. |
После пада Депотовине 1459. године Сланачки манастир је био опљачкан и разрушен, а монаштво побијено од стране [[Турци|Турака]]. Манастир је под турском влашћу делио судбину народа и више пута је страдао (1690., 1739., 1787.). Међутим, монаштво се увек враћало и манастир је више пута обнављан. |
||
| Ред 7: | Ред 11: | ||
Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] започели су први радови на његовој обнови. Међутим, доласком на власт [[Милош Обреновић|Кнеза Милоша]], настојало се да се помогне многим црквава и манастирима, али за оронуо, трошан и напуштен манастир у Сланцима није било спаса. Тако је 1833. године манастир срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима [[Миријево|Миријеву]] и [[Велико Село (Београд)|Великом Селу]]. Све покретне вредности манастира Сланаца биле су после рушења пренете у цркву Великог Села, међу њима и три иконе са недовршеног иконостаса из 1812. године. Локалитет порушене светиње народ је обележио оградом, док је место Часне трпезе покрио надстрешницом. |
Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] започели су први радови на његовој обнови. Међутим, доласком на власт [[Милош Обреновић|Кнеза Милоша]], настојало се да се помогне многим црквава и манастирима, али за оронуо, трошан и напуштен манастир у Сланцима није било спаса. Тако је 1833. године манастир срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима [[Миријево|Миријеву]] и [[Велико Село (Београд)|Великом Селу]]. Све покретне вредности манастира Сланаца биле су после рушења пренете у цркву Великог Села, међу њима и три иконе са недовршеног иконостаса из 1812. године. Локалитет порушене светиње народ је обележио оградом, док је место Часне трпезе покрио надстрешницом. |
||
На месту манастира је 1900. године подигнута капела, коју је околно становништво посећивало. 1961. започета је поновна обнова манастира Сланци од стране тадашњег српског [[патријарх српски Герман|патријарха Германа]] (Ђорића). Радови на изградњи манастирске цркве завршени су 1971. године, да би се радови наставили на уређењу конака и имања, који до данас нису окончани. |
|||
== Манастир данас == |
|||
| ⚫ | Данас је манастир мушки. Манастир Сланци има важну улогу у у животу српске цркве - у његовом братству се припремају монаси који ће попуњавати невелико братство манастира [[Манастир Хиландар|Хиландара]]. Манастирско земљиште, локалитет од изузетног значаја, садржи остатке материјалне културе везане за прошлост овог споменика.<ref>[http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/palilula/manastir_slanci.html Завод за заштиту споменика културе града Београда/ Археолошко налазиште Манастир Сланци]</ref> |
||
== Види још == |
|||
* [[Списак манастира Српске православне цркве]] |
|||
* [[Списак археолошких налазишта у Србији]] |
|||
== Извори == |
|||
| ⚫ | Данас је манастир мушки. Манастир Сланци има важну улогу у у животу српске цркве - у његовом братству се припремају монаси који ће попуњавати невелико братство манастира [[Манастир Хиландар|Хиландара]]. |
||
{{reflist}} |
|||
== Спољашње везе == |
== Спољашње везе == |
||
Верзија на датум 23. април 2016. у 19:16
Манастир Сланци налази се поред истоименог насеља Сланци источно од Београда, на територији градске општине Палилула и припада Архиепископији београдско-карловачкој Српске православне цркве.
Предање о настанку
Званичан назив манастира је Манастир Архиђакона Стефана у Сланцима, према светитељу коме је манастир посвећен. Манастир је по једној верзији народног предања основао Свети Сава почетком 13. века, док је по другој оснивач манастира краљ Драгутин крајем истог века.
Историја
Манастир је посебно оживео у периоду српске депотовине под Деспотом Стефаном Лазаревићем и Деспотом Ђурађом Бранковићем, када се нашао у непосредној близини нове престонице, Београда. Захваљујући великом ктиторству деспотске куће Бранковића манастир је променио дотадашњу крсну славу празник Ваведења Пресвете Богородице и прихватио нову, Архиђакона Стефана, славу породице Бранковић, који се слави 9. јануара по новом, односно 28. децембра по старом календару. Због свог значаја у овом периоду манастир Сланци у народу је назван „Великим манастиром“.
После пада Депотовине 1459. године Сланачки манастир је био опљачкан и разрушен, а монаштво побијено од стране Турака. Манастир је под турском влашћу делио судбину народа и више пута је страдао (1690., 1739., 1787.). Међутим, монаштво се увек враћало и манастир је више пута обнављан.
Током Првог српског устанка започели су први радови на његовој обнови. Међутим, доласком на власт Кнеза Милоша, настојало се да се помогне многим црквава и манастирима, али за оронуо, трошан и напуштен манастир у Сланцима није било спаса. Тако је 1833. године манастир срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима Миријеву и Великом Селу. Све покретне вредности манастира Сланаца биле су после рушења пренете у цркву Великог Села, међу њима и три иконе са недовршеног иконостаса из 1812. године. Локалитет порушене светиње народ је обележио оградом, док је место Часне трпезе покрио надстрешницом.
На месту манастира је 1900. године подигнута капела, коју је околно становништво посећивало. 1961. започета је поновна обнова манастира Сланци од стране тадашњег српског патријарха Германа (Ђорића). Радови на изградњи манастирске цркве завршени су 1971. године, да би се радови наставили на уређењу конака и имања, који до данас нису окончани.
Манастир данас
Данас је манастир мушки. Манастир Сланци има важну улогу у у животу српске цркве - у његовом братству се припремају монаси који ће попуњавати невелико братство манастира Хиландара. Манастирско земљиште, локалитет од изузетног значаја, садржи остатке материјалне културе везане за прошлост овог споменика.[1]