Диноша — разлика између измена
м Бот: исправљена преусмерења |
м ciscenje |
||
Ред 77: | Ред 77: | ||
| valign="down" width="50%" | |
| valign="down" width="50%" | |
||
{{Попис-ЦГ |
{{Попис-ЦГ |
||
|извор=<ref> |
|извор=<ref>{{cite book|title=Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=септембар 2005|id=COBISS-ID 8764176}}</ref> |
||
|п1948=272 |
|п1948=272 |
||
|п1953=377 |
|п1953=377 |
||
Ред 92: | Ред 92: | ||
{{Графикон постоци |
{{Графикон постоци |
||
|ширина=300px |
|ширина=300px |
||
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]]<ref> |
|наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]]<ref>{{cite book|title=Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date= септембар 2004|id=ISBN 978-86-84433-00-0|pages=}}</ref> |
||
|позадина=#ddd |
|позадина=#ddd |
||
|позиција=left |
|позиција=left |
||
Ред 105: | Ред 105: | ||
{{Графикон пирамида |
{{Графикон пирамида |
||
|извор=<ref> |
|извор=<ref>{{cite book|title=Становништво, пол и старост, подаци по насељима|publisher=Републички завод за статистику|location=Подгорица|date=октобар 2004|id=COBISS.CG-ID 8489488}}</ref> |
||
|ширина=300px |
|ширина=300px |
||
|наслов= |
|наслов= |
Верзија на датум 4. јун 2016. у 12:25
Диноша | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Црна Гора |
Општина | Подгорица |
Становништво | |
— 2011. | 520 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 25′ 04″ С; 19° 20′ 12″ И / 42.417833° С; 19.336666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Позивни број | 020 |
Регистарска ознака | PG |
Диноша је насеље у општини Подгорица (градска општина Тузи) у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 520 становника (према попису из 1991. било је 785 становника). Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 km².
Историја
Стари вијек
Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).
Средњи вијек
У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети , уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.
Османска власт
За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).
Демографија
У насељу Диноша живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,4 година (35,9 код мушкараца и 34,9 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,86.
Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2003. године).
|
|
м | ж |
|||
? | 3 | 4 | ||
80+ | 10 | 6 | ||
75—79 | 8 | 5 | ||
70—74 | 2 | 9 | ||
65—69 | 14 | 12 | ||
60—64 | 9 | 17 | ||
55—59 | 10 | 9 | ||
50—54 | 24 | 12 | ||
45—49 | 16 | 24 | ||
40—44 | 10 | 16 | ||
35—39 | 15 | 11 | ||
30—34 | 11 | 20 | ||
25—29 | 18 | 19 | ||
20—24 | 17 | 21 | ||
15—19 | 18 | 25 | ||
10—14 | 24 | 26 | ||
5—9 | 22 | 16 | ||
0—4 | 16 | 21 | ||
Просек : | 20 | 8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 185 | 61 | 118 | 6 | 0 | 0 |
Женски | 210 | 60 | 125 | 23 | 2 | 0 |
УКУПНО | 395 | 121 | 243 | 29 | 2 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 61 | 13 | 0 | 0 | 8 |
Женски | 20 | 4 | 0 | 0 | 4 |
УКУПНО | 81 | 17 | 0 | 0 | 12 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 3 | 3 | 0 | 11 |
Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
УКУПНО | 0 | 3 | 5 | 0 | 12 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 2 | 9 | 4 |
Женски | 0 | 1 | 0 | 6 | 2 |
УКУПНО | 0 | 1 | 2 | 15 | 6 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 6 | 0 | 0 | 2 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 2 |
Референце
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература
- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3, Daly Press-Вијести, 2006.