Диноша
Диноша | |
|---|---|
 Панорама Диноша | |
| Административни подаци | |
| Држава | Црна Гора |
| Општина | Тузи |
| Становништво | |
| — 2011. | 520 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 25′ 04″ С; 19° 20′ 12″ И / 42.417833° С; 19.336666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Диноша Диноша на карти Црне Горе | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 020 |
| Регистарска ознака | PG |
Диноша је насеље у општини Тузи у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 520 становника (према попису из 1991. било је 785 становника). Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 km².
Историја
[уреди | уреди извор]Стари вијек
[уреди | уреди извор]Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).[1]
Средњи вијек
[уреди | уреди извор]У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети, уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.
Османска власт
[уреди | уреди извор]За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Диноша живи 368 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,4 година (35,9 код мушкараца и 34,9 код жена). У насељу има 107 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 4,86.
Ово насеље је великим делом насељено Албанцима (према попису из 2003. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003. | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2003. |
| Број домаћинстава | 53 | 77 | 85 | 82 | 97 | 107 | 132 |
| Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003. | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
| Број домаћинстава | 107 | 4 | 6 | 21 | 21 | 17 | 18 | 8 | 4 | 5 | 3 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 185 | 61 | 118 | 6 | 0 | 0 |
| Женски | 210 | 60 | 125 | 23 | 2 | 0 |
| УКУПНО | 395 | 121 | 243 | 29 | 2 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 61 | 13 | 0 | 0 | 8 |
| Женски | 20 | 4 | 0 | 0 | 4 |
| Укупно | 81 | 17 | 0 | 0 | 12 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 3 | 3 | 0 | 11 |
| Женски | 0 | 0 | 2 | 0 | 1 |
| Укупно | 0 | 3 | 5 | 0 | 12 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 2 | 9 | 4 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 6 | 2 |
| Укупно | 0 | 1 | 2 | 15 | 6 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 6 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Drevna utvrda iznad Dinoše: Otkriće o kome se ćutalo tri decenije - Vijesti.me
- ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
- ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.
Литература
[уреди | уреди извор]- Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3, Daly Press-Вијести, 2006.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)[мртва веза]
 | ||
