Пешчара — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 9: | Ред 9: | ||
* [[Делиблатска пешчара]] |
* [[Делиблатска пешчара]] |
||
* [[Суботичко-хоргошка пешчара]] |
* [[Суботичко-хоргошка пешчара]] |
||
* [[ |
** [[Суботичка пешчара]] |
||
** Таванкутска пешчара |
|||
** Хоргошка пешчара |
|||
** Пешчара Пустаре Светог Петра |
|||
* [[Рамско-затоњска пешчара]] |
* [[Рамско-затоњска пешчара]] |
||
* [[Градиштанска пешчара]] |
* [[Градиштанска пешчара]] |
Верзија на датум 4. јул 2016. у 23:50
Пешчара је мања песковита површина изван пространих пешчаних области која има елементе пустињске климе. Настаје у условима раније сувљег периода са пустињским или степским климатских карактеристикама. Карактеристични облици рељефа за пешчаре су — дине, међудинске депресије, пешчани бедеми и др.
Данас су овакви облици рељефа најчешће затрављени или пошумљени. Најкарактеристичнији примери пешчара срећу се у Панонској низији — Делиблатска и Телечка.
Пешчаре у Србији
У Србији постоји неколико области где се јављају ови фосилни облици еолског рељефа - то су Панонска низија и Подунавље:
- Делиблатска пешчара
- Суботичко-хоргошка пешчара
- Суботичка пешчара
- Таванкутска пешчара
- Хоргошка пешчара
- Пешчара Пустаре Светог Петра
- Рамско-затоњска пешчара
- Градиштанска пешчара
- Пожешка пешчара
- Кладовска пешчара
- Радујевачка пешчара
- Неготинска пешчара
Види још
Литература
- Масило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
- Петровић, Д, Манојловић, П. (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Београд