Висбаден — разлика између измена
Поправљене везе: Хлодовех → Хлодовех I користећи Dab solver |
м ciscenje; козметичке измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
{{bez_izvora}} |
{{bez_izvora}} |
||
{{Град у Немачкој |
{{Град у Немачкој |
||
| назив = Висбаден |
|||
| изворни_назив = {{јез-нем|Wiesbaden}} |
|||
| градска_застава = Flagge Wiesbaden.svg |
|||
| грб = Wappen_Wiesbaden.svg |
|||
| слика = Russische Kirche Wiesbaden2.jpg |
|||
| опис_слике = Руска црква у Висбадену |
|||
| локација = |
|||
| опис_мапе= |
|||
| држава = {{застава|Немачка}} |
|||
| покрајина = [[Хесен]] |
|||
| површина = 203,90 |
|||
| становништво = 274.865 и око 12.000 америчких држављана |
| становништво = 274.865 и око 12.000 америчких држављана |
||
| извор_становништво = |
| извор_становништво = |
||
| година_становништво = 30. сеп. 2005 |
| година_становништво = 30. сеп. 2005 |
||
| густина = 1.348 |
|||
| надморска_висина = 115 метара |
|||
| гшир = 50.083333 |
|||
| гдуж = 8.25 |
|||
| регистарска_ознака = WI |
|||
| веб-страница = [http://www.wiesbaden.de/ www.wiesbaden.de] |
|||
| градоначелник = [[Хелмут Милер]] ([[Хришћанско-демократска унија Немачке|ХДУ]]) |
|||
| владајуће_партије = [[Хришћанско-демократска унија Немачке|ХДУ]], [[Странка слободних демократа (Немачка)|ФДП]], [[Савез 90/Зелени]] |
|||
}} |
}} |
||
'''Висбаден''' ({{јез-нем|Wiesbaden}}) је главни град [[Немачка|немачке]] [[административна подела Немачке|савезне државе]] [[Хесен]], и после [[Франкфурт на Мајни|Франкфурта на Мајни]] други по величини град у држави. Град је једна од најстаријих [[бања]] у [[Европа|Европи]] са 26 извора вреле и једним извором хладне [[Минерална вода|минералне воде]]. |
'''Висбаден''' ({{јез-нем|Wiesbaden}}) је главни град [[Немачка|немачке]] [[административна подела Немачке|савезне државе]] [[Хесен]], и после [[Франкфурт на Мајни|Франкфурта на Мајни]] други по величини град у држави. Град је једна од најстаријих [[бања]] у [[Европа|Европи]] са 26 извора вреле и једним извором хладне [[Минерална вода|минералне воде]]. |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
Висбаден је са севера заштићен планином [[Таунус]] и зато има једну од најтоплијих [[клима]] у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5 °C. Годишње у просеку има 1. 565 сунчаних сати. |
Висбаден је са севера заштићен планином [[Таунус]] и зато има једну од најтоплијих [[клима]] у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5 °C. Годишње у просеку има 1. 565 сунчаних сати. |
||
Ред 106: | Ред 98: | ||
| Год_а_макс=39.0 | Год_а_мин=-16.9 |
| Год_а_макс=39.0 | Год_а_мин=-16.9 |
||
|}} |
|}} |
||
{{-}} |
|||
== Историја == |
== Историја == |
||
Још су [[антички Рим|стари Римљани]] знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (''-{Aquae Mattiacorum}-''). Франци у време [[Хлодовех I| |
Још су [[антички Рим|стари Римљани]] знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (''-{Aquae Mattiacorum}-''). Франци у време [[Хлодовех I|Хлодовеха]] су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке. |
||
Ајнхарт, биограф [[Карло Велики|Карла Великог]], први пут је поменуо име ''Висибада'' [[828]]/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око [[1170]]. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град [[1232]]. Надбискуп оближњег Мајнца је [[1242]]. заузео и спалио Висбаден. У [[Сељачки рат у Немачкој|Сељачком рату]] становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали [[1525]]. Ове привилегије су им враћене [[1566]]. По окончању [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњега рата]] [[1648]]. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе [[Рајнска конфедерација|Рајнске конфедерације]]. |
Ајнхарт, биограф [[Карло Велики|Карла Великог]], први пут је поменуо име ''Висибада'' [[828]]/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око [[1170]]. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град [[1232]]. Надбискуп оближњег Мајнца је [[1242]]. заузео и спалио Висбаден. У [[Сељачки рат у Немачкој|Сељачком рату]] становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали [[1525]]. Ове привилегије су им враћене [[1566]]. По окончању [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњега рата]] [[1648]]. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време [[Наполеон I Бонапарта|Наполеона]] био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе [[Рајнска конфедерација|Рајнске конфедерације]]. |
Верзија на датум 29. септембар 2016. у 09:37
Висбаден нем. Wiesbaden | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Немачка |
Савезна држава | Хесен |
Становништво | |
Становништво | |
— 30. сеп. 2005 | 274.865 и око 12.000 америчких држављана |
— густина | 1.348 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 50° 05′ 00″ С; 8° 15′ 00″ И / 50.083333° С; 8.25° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 115 метара m |
Површина | 203,90 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Хелмут Милер (ХДУ) |
Регистарска ознака | WI |
Висбаден (нем. Wiesbaden) је главни град немачке савезне државе Хесен, и после Франкфурта на Мајни други по величини град у држави. Град је једна од најстаријих бања у Европи са 26 извора вреле и једним извором хладне минералне воде.
Географија
Овај град је највећи у регији Рајнгау. Лежи на десној обали реке Рајне. Са градом на другој обали Рајне, Мајнцом, Висбаден чини заједничку урбану целину. Површина града је 204 km². Северно је шумска зона (27,4% површине).
Висбаден је са севера заштићен планином Таунус и зато има једну од најтоплијих клима у Немачкој. Средња годишња температура је 9,5 °C. Годишње у просеку има 1. 565 сунчаних сати.
Клима
Висбаден | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Клима Висбадена | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
Апсолутни максимум, °C (°F) | 16,5 (61,7) |
19,0 (66,2) |
23,4 (74,1) |
30,0 (86) |
33,5 (92,3) |
37,5 (99,5) |
38,1 (100,6) |
39,0 (102,2) |
32,5 (90,5) |
26,9 (80,4) |
22,1 (71,8) |
16,5 (61,7) |
39,0 (102,2) |
Средњи максимум, °C (°F) | 3 (37) |
5 (41) |
10 (50) |
14 (57) |
19 (66) |
22 (72) |
24 (75) |
24 (75) |
20 (68) |
14 (57) |
8 (46) |
4 (39) |
13,92 (57,06) |
Просек, °C (°F) | 0,5 (32,9) |
1,5 (34,7) |
5,5 (41,9) |
9 (48) |
13,5 (56,3) |
16,5 (61,7) |
18,5 (65,3) |
18 (64) |
14,5 (58,1) |
9,5 (49,1) |
5 (41) |
1 (34) |
9,42 (48,96) |
Средњи минимум, °C (°F) | −2 (28) |
−2 (28) |
1 (34) |
4 (39) |
8 (46) |
11 (52) |
13 (55) |
12 (54) |
9 (48) |
5 (41) |
2 (36) |
−2 (28) |
4,91 (40,84) |
Апсолутни минимум, °C (°F) | −16,8 (1,8) |
−12,9 (8,8) |
−12,0 (10,4) |
−4,5 (23,9) |
−0,1 (31,8) |
4,1 (39,4) |
7,7 (45,9) |
5,0 (41) |
2,4 (36,3) |
−4,0 (24,8) |
−7,8 (18) |
−16,9 (1,6) |
−16,9 (1,6) |
Количина падавина, mm (in) | 43 (16,9) |
41 (16,1) |
42 (16,5) |
40 (15,7) |
60 (23,6) |
51 (20,1) |
68 (26,8) |
60 (23,6) |
51 (20,1) |
54 (21,3) |
47 (18,5) |
50 (19,7) |
607 (239) |
Извор: urlaubplanen.org(за средње вредности температура),wetterdienst.de(остали подаци) |
Историја
Још су стари Римљани знали за постојање извора топле воде у овом крају. Ту су саградили утврђени логор у годинама 6-15. п. н. е. Касније је ова римска колонија добила име Акве Матиакорум (Aquae Mattiacorum). Франци у време Хлодовеха су потиснули Алемане и владали су градом након 496. све до 888. када деобом Франачке постаје део Источне Франачке.
Ајнхарт, биограф Карла Великог, први пут је поменуо име Висибада 828/830. Ово име је значило „Бања у шуми“. Око 1170. војводе од Насауа су завладале градом. Висбаден је постао царски град 1232. Надбискуп оближњег Мајнца је 1242. заузео и спалио Висбаден. У Сељачком рату становници Висбадена су се борили на страни побуњеника, па су после пораза изгубили привилегије које су имали 1525. Ове привилегије су им враћене 1566. По окончању Тридесетогодишњега рата 1648. хроничари су забележили да је у граду остало само 40 становника. За време Наполеона био је од 1806. до 1813. у саставу Наполеонове вазалне државе Рајнске конфедерације.
Висбаден је постао престоница војводства Насау 1815. Највећи део центра града је изграђен у периоду од 1850. до Првог светског рата. У ово доба у Висбаден су долазили многи богаташи који су инвестирали у изградњу. Међу познатим гостима Висбадена из овог доба су: Јохан Гете, Фјодор Достојевски, Рихард Вагнер и Јоханес Брамс. У овом граду је умро и немачки путописац Бернхард Шварц
Висбаден је био релативно поштеђен од бомбардовања у Другом светском рату. Тада је уништено око 30% града. Архитектура Висбадена је сачувала стилско јединство и састоји се из грађевина у стилу класицизма, историцизма и југендстила. Главним градским тргом, Дворским тргом (Schlossplatz), доминирају палата војвода од Насауа из 1840. и нова градска већница.
Галерија
-
Војводски дворац
-
Извор воде „Кох“
-
Лујзенплац
-
Пешачка зона
-
Евангелистичка црква