Пређи на садржај

Бања

С Википедије, слободне енциклопедије
Бања Слатина у Републици Српској

Бања је лечилиште односно подручје на коме постоји и користи се један или више природних лековитих фактора. Природни лековити фактори могу бити: термална и минерална вода, ваздух, гас и лековито блато (пелоид).[1] Ови фактори помажу или олакшавају тегобе, убрзавају лечење или зарастање или на неки други начин помажу процесу оздрављења. Постоје места у планинским пределима која се због чистог и свежег ваздуха називају „ваздушним бањама“. Илиџа је турски назив за бању.

Историја

[уреди | уреди извор]

Бање постоје још од класичних времена када се купање у води сматрало популарним начином лечења болести.[2] Археолошка истраживања у близини топлих извора у Француској и Чешкој открила су оружје и жртве из бронзаног доба.

Многи људи широм света веровали су да купање у одређеном извору, бунару или реци резултира физичким и духовним прочишћењем. Облици ритуалног прочишћења постојали су међу Арапима, Персијанцима, Османским Турцима, Индијанцима, Вавилонцима, Египћанима, Грцима и Римљанима. Данас се ритуално прочишћење водом може наћи у верским церемонијама муслимана, Јевреја, хришћана, будиста и хиндуса. Ове церемоније одражавају древно веровање у лековита својства воде. Сложени ритуали купања практиковали су се и у старом Египту, у праисторијским градовима долине Инда и у егејским цивилизацијама. Људи су обично мало градили око воде, а оно што је изграђено било је привремено.[3]

Бање у Србији

[уреди | уреди извор]

У Србији постоји више од 47 бања, а неке од њих датирају још из римског доба. Један број бања је већ уређен и има дугогодишњу традицију у туризму, док има бања које су препознате као лечилиште, али још увек нису довољно комерцијализоване.

Ипак, бање у све већој мери уводе бројни wellness садржај и квалитетну услугу, како би на тај начин привукли што већи број гостију.

У наставку се налази списак бања у Србији:

Бање у Републици Српској

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Sl. glasnik RS", br. 80/92, 67/93 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon
  2. ^ Van Tubergen, A; Van Der Linden, S (2002). „A brief history of spa therapy”. Ann Rheum Dis. 61 (3): 273—275. PMC 1754027Слободан приступ. PMID 11830439. doi:10.1136/ard.61.3.273. 
  3. ^ Paige, John C; Laura Woulliere Harrison (1987). Out of the Vapors: A Social and Architectural History of Bathhouse Row, Hot Springs National Park (PDF). U.S. Department of the Interior. Архивирано (PDF) из оригинала 25. 2. 2009. г. Приступљено 2024-03-03.