Међународни кодекс номенклатуре алги, гљива и биљака — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м . using AWB
Ред 1: Ред 1:
[[Датотека:Species_plantarum_001.jpg|мини|250п|<center>Линеово дело Биљне врсте пионирски рад савремене ботаничке номенклатуре.]]
[[Датотека:Species_plantarum_001.jpg|мини|250п|<center>Линеово дело Биљне врсте пионирски рад савремене ботаничке номенклатуре.]]


'''Ботаничка номенклатура''' ({{jez-eng|International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants}} - -{ICN}-) је систем којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је [[латински језик|латински]], [[Грчки језик|грчки]] или су имена латинизирана. На пример [[бедрница]] српска панчићија или -{''Pancicia serbica Vis.''}- има латинизиран назив [[Род (биологија)|рода]] и назив [[врста|врсте]]. Ова номенклатура је пре [[2011]]. била позната као -{ICBN}- ({{jez-eng|International Code of Botanical Nomenclature}}).<ref name=ViennaCode>{{Cite book |year=2006|editor=McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal|author=Knapp, S.; McNeill, J.; Turland, N.J. |year=2011|title= Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you? |journal=PhytoKeys |volume=6 |issue=0 |doi=10.3897/phytokeys.6.1960|pages=5–11}}</ref>
'''Ботаничка номенклатура''' ({{jez-eng|International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants}} - -{ICN}-) је систем којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је [[латински језик|латински]], [[Грчки језик|грчки]] или су имена латинизирана. На пример [[бедрница]] српска панчићија или -{''Pancicia serbica Vis.''}- има латинизиран назив [[Род (биологија)|рода]] и назив [[врста|врсте]]. Ова номенклатура је пре [[2011]]. била позната као -{ICBN}- ({{jez-eng|International Code of Botanical Nomenclature}}).<ref name=ViennaCode>{{Cite book |year=2006|editor1=McNeill J. |editor2=Barrie F.R. |editor3=Burdet H.M. |editor4=Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}</ref><ref>{{cite journal|author1=Knapp, S. |author2=McNeill, J. |author3=Turland, N.J. |year=2011|title= Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you? |journal=PhytoKeys |volume=6 |issue=0 |doi=10.3897/phytokeys.6.1960|pages=5–11}}</ref>


Ако се као пример узме дивља ружа ([[шипак]]) класификација је следећа: Дивља ружа је врста њен научни назив је -{''Rosa canina L.''}-
Ако се као пример узме дивља ружа ([[шипак]]) класификација је следећа: Дивља ружа је врста њен научни назив је -{''Rosa canina L.''}-
Ред 21: Ред 21:


== Литература ==
== Литература ==
* {{Cite book |year=2006|editor=McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}
* {{Cite book |year=2006|editor1=McNeill J. |editor2=Barrie F.R. |editor3=Burdet H.M. |editor4=Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==
* [http://www.iapt-taxon.org/nomen/main.php ICN]
* [http://www.iapt-taxon.org/nomen/main.php ICN]
* {{Cite book |ref= harv|year=2006|editor1=McNeill J. |editor2=Barrie F.R. |editor3=Burdet H.M. |editor4=Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}

* {{Cite book |ref= harv|year=2006|editor=McNeill J., Barrie F.R., Burdet H.M., Demoulin V. |title=International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 |edition=electronic |publication-place=Vienna |publisher=International Association for Plant Taxonomy |url=http://ibot.sav.sk/icbn/main.htm |accessdate = 20. 2. 2011.}}


[[Категорија:Систематика]]
[[Категорија:Систематика]]

Верзија на датум 24. октобар 2016. у 01:03

Линеово дело Биљне врсте пионирски рад савремене ботаничке номенклатуре.

Ботаничка номенклатура (енгл. International Code of Nomenclature for algae, fungi, and plants - ICN) је систем којим се класификују природни биљни облици. Основа научних имена је латински, грчки или су имена латинизирана. На пример бедрница српска панчићија или Pancicia serbica Vis. има латинизиран назив рода и назив врсте. Ова номенклатура је пре 2011. била позната као ICBN (енгл. International Code of Botanical Nomenclature).[1][2]

Ако се као пример узме дивља ружа (шипак) класификација је следећа: Дивља ружа је врста њен научни назив је Rosa canina L.

Rosa је име рода (genus) и пише се великим словом, canina је име врсте (атрибут) и значи псећа (од canis – пас), увек се пише малим словом, а L. означава иницијал аутора (у овом случају Linne).

Врста R. canina L. припада секцији: Caninae Crép. (François Crépin) подрода: Cynorhodon Dumort. (Graf Barthélemy Charles Joseph Dumortier) псећих ружа од латинизираног грчког κυων (кион) - пас и ροδον (родон) – ружа.

Род Rosa L. припада потпородици Rosoideae Focke (Wilhelm Olbers Focke), породици Rosaceae Juss. (Antoine Laurent de Jessieu), подреду Rosineae, реду Rosales. Овај ред сврстан је у подкласу Rosideae, класе Magnoliopsida (syn. Dicotyledones), одељка Magnoliophyta (syn. Angiospermae - скривеносеменице).

Понекад у давању имена таксону учествује више аутора из различитих разлога. Тако је на пример оморика у време када ју је открио Јосиф Панчић, 1875. године, сврстана у род Pinus јер су родови смрче (Picea), јеле (Abies) и борова (Pinus) били обухваћени тадашњим заједничким родом Pinus. Тада је оморика добила назив Pinus omorika Pančić, да би ревизијом рода Pinus сврстана у нови род - род смрче (Picea) и добила данашњи назив Picea omorika (Pančić) Purkyne. Име Панчића се због тога пише у загради, а иза њега је име Purkyne (Emanuel Ritter von Purkyne) који је извршио ревизију рода Pinus и посредно комплетирао данашњи назив оморике.

Занимљиво је проанализирати и имена категорија нижих од врсте (тзв. унутарврсних таксона). Rosa canina има, на пример, подврсту која носи назив R. canina subsp. dumetorum (Thuill.) Parment. Име значи она која расте у живици (лат. dumeto}- – омеђити, кољем оградити). Antoine Auguste Parmentier ју је окарактерисао као подврсту псеће руже. Код унутарврсних таксона (подврста, варијетет, форма) иза имена врсте без аутора пише се скраћеница subsp., var. или f. и име таксона малим словом, следи име аутора унутарврсног таксона: Oenothera macrocarpa ssp. oklahomensis (Norton) W. L. Wagner, Ако је у питању основни унутарврсни таксон (некадашња typica) име подврсте је идентично са именом врсте и аутор имена врсте остаје, а подврста нема аутора: Oenothera macrocarpa Nutt. ssp. macrocarpa.

Поред правила које прописује ботаничка номенклатура, и која важи за природне таксоне, постоји и номенклатура културних биљака. За ову групу биљака правила прописује ICNCP (енгл. International Code of Nomenclature for Cultivated Plants)[3]

Извори

  1. ^ McNeill J.; Barrie F.R.; Burdet H.M.; Demoulin V., ур. (2006). International code of botanical nomenclature (Vienna Code) adopted by the seventeenth International Botanical Congress, Vienna, Austria, July 2005 (electronic изд.). Vienna: International Association for Plant Taxonomy. Приступљено 20. 2. 2011. 
  2. ^ Knapp, S.; McNeill, J.; Turland, N.J. (2011). „Changes to publication requirements made at the XVIII International Botanical Congress in Melbourne - what does e-publication mean for you?”. PhytoKeys. 6 (0): 5—11. doi:10.3897/phytokeys.6.1960. 
  3. ^ Zander, Robert (2002): Trilingual Dictionary of Plant Names / English French German / Handwörterbuch der Pflanzennamen / Englisch Französich Deutsch / Dictionnaire des Noms de Plantes / Anglais Français Allemand. Ulmer

Литература

Спољашње везе