Јосип Краш — разлика између измена

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 29. фебруар 2008. у 21:13

Датотека:Nh kras josip.jpg

Јосип Краш

Јосип Краш (1900-1941) је био југословенски партизан и проглашен је за Народног хероја Југославије.

Рођен је 20. марта 1900. у Вугловцу код Вараждина. Као син рудара, који је у двадесетој години постао члан управе Синдиката прехрамбених радника у Загребу, Краш је истовремено био и технички уредник "Борбе" и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења "Борбе", 1929. године, осуђен је од Државног суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно марксистичко образовање. 1934. поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове (1936. и 1937.) и основао партијску ћелију. Пред крај 1939. године, упућен је у у затвор у Лепоглаву, али је убрзо пуштен. Године 1940, због организовања штрајка пекарских радника у Загребу, поновно је ухапшен.

На Оснивачком конгресу Комунистичке партије Хрватске, 1937. године, изабран је за Члана Централног комитета КП Хрватске, а на Петој земаљској конференцији КПЈ за Члана Централног комитета КПЈ.

У данима непосредно после напада Немачке на Југославију, заједно с Владимиром Бакарићем, Краш је посетио подбана др. Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.

После окупације Југославије, у мају 1941. године, Краш одлази у Карловац као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашева доласка у Карловац, у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ - Карловац - Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у домобранском гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве партизанске одреде.

Краш је 18. новембра 1941. године примећен на улици и у борби je убијен с леђа од једног усташе.

Народним херојем проглашен је 26. јула 1945. године, а општина Иванец је 1965. од његове куће направила меморијални музеј.

Фабрика за производњу слаткиша Краш је добила име по Јосипу Крашу.

@@ Ред 3: / Ред 3: @@
 '''Јосип Краш''' ([[1900]]-[[1941]]) је био [[Југославија|југословенски]] [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|партизан]] и проглашен је за [[Народни хероји Југославије|Народног хероја Југославије]].
-Рођен је [[20. март]]а [[1900]]. у [[Вугловац|Вугловцу]] код [[Вараждин|Вараждина]]. Као син рудара, који је у двадесетој години постао члан управе Синдиката прехрамбених радника у [[Загреб]]у, Краш је истовремено био и технички уредник "[[Борба (новине)|Борбе]]" и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења "Борбе", [[1929]]. године, осуђен је од Државног суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно [[марксизам|марксистичко]] образовање. [[1934]]. поново се активирао у Уједињенoм радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове ([[1936]]. и [[1937]].) и основао партијску ћелију. Пред крај [[1939]]. године, упућен је у у затвор у [[Лепоглава|Лепоглаву]], али је убрзо пуштен. Године [[1940]], због организовања штрајка пекарских радника у [[Загреб]]у, поновно је ухапшен.
+Рођен је [[20. март]]а [[1900]]. у [[Вугловац|Вугловцу]] код [[Вараждин|Вараждина]]. Као син рудара, који је у двадесетој години постао члан управе Синдиката прехрамбених радника у [[Загреб]]у, Краш је истовремено био и технички уредник "[[Борба (новине)|Борбе]]" и њен колпортер који ју је често у последњи час илегално извлачио из штампарије. Стално је био прогањан од полиције, једанаест пута хапшен, а после дефинитивне забране излажења "Борбе", [[1929]]. године, осуђен је од Државног суда за заштиту државе на пет година робије, коју је издржао у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]]. Као за све комунисте, и за Краша је робија била само нова политичка школа, у којој је стекао солидно [[марксизам|марксистичко]] образовање. [[1934]]. поново се активирао у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије у Загребу, а истовремено одржавао везе с рударима у Иванцу, где је организовао штрајкове ([[1936]]. и [[1937]].) и основао партијску ћелију. Пред крај [[1939]]. године, упућен је у у затвор у [[Лепоглава|Лепоглаву]], али је убрзо пуштен. Године [[1940]], због организовања штрајка пекарских радника у [[Загреб]]у, поновно је ухапшен.
 На Оснивачком конгресу [[КПХ|Комунистичке партије Хрватске]], [[1937]]. године, изабран је за Члана Централног комитета КП Хрватске, а на Петој земаљској конференцији [[КПЈ]] за Члана [[ЦК|Централног комитета]] [[КПЈ]].
@@ Ред 9: / Ред 9: @@
 У данима непосредно после [[Априлски рат|напада]] [[Нацистичка Немачка|Немачке]] на [[Краљевина Југославија|Југославију]], заједно с [[Владимир Бакарић|Владимиром Бакарићем]], Краш је посетио подбана др.  Светозара Ивковића, и тражио да се радницима и свим антифашистима подели оружје због одбране земље, али је био одбијен.
-После окупације Југославије, у мају [[1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашева доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Oзаљ - Карловац - Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[домобрани|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[НОП|партизанске одреде]].
+После окупације Југославије, у мају [[1941]]. године, Краш одлази у [[Карловац]] као делегат Централног комитета КП Хрватске, да изврши припреме за оружани устанак. Ту је основао Војни комитет за Кордун, Банију и Горски котар. Недуго после Крашева доласка у [[Карловац]], у граду су формиране ударне омладинске трупе и почеле оружане акције. Оштећен је далековод Озаљ - Карловац - Загреб, срушена пруга између Мостања и Дуге Ресе, организована побуна у [[домобрани|домобранском]] гарнизону, а истовремено су радници и омладинци упућивани у прве [[НОП|партизанске одреде]].
 Краш је [[18. новембар|18. новембра]] [[1941]]. године примећен на улици и у борби je убијен с леђа од једног [[усташе]].