Организационо-политичко веће — разлика између измена
м sablon |
|||
| Ред 14: | Ред 14: | ||
== Референце == |
== Референце == |
||
{{reflist|2}} |
{{reflist|2}} |
||
== Литература == |
|||
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1978|year=1980|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=nW5pAAAAMAAJ}} |
|||
* {{Cite book|ref=harv|last=Petranović|first=Branko|authorlink=Бранко Петрановић|title=Istorija Jugoslavije 1918-1988|volume=3|year=1988|location=Beograd|publisher=Nolit|url=https://books.google.com/books?id=gkEMAAAAIAAJ}} |
|||
[[Категорија:Скупштина СФРЈ]] |
[[Категорија:Скупштина СФРЈ]] |
||
Верзија на датум 3. август 2018. у 05:16
Институције СФР Југославије | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Институције и Устави Социјалистичке Федеративне Републике Југославије | |||||||||
| 1946—1953. |
| .svg) | |||||||
| 1953—1963. |
| ||||||||
| 1963—1974. |
| ||||||||
| 1974—1992. |
| ||||||||
Организационо-политичко веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974, као веће делегата радних људи у радним заједницама.[1] Постојало је и на нивоу социјалистичких република.[2]
Веће је имало 120 посланика, а бирале су их општинске скупштине. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.[3] Право да буде биран за члана Организационо-политичког већа имао је сваки члан органа управљања радне организације односно радне заједнице, члан органа управљања удружења радних организација, као и функционер друштвено-политичке организације или удружења чија се делатност односила на питања из области друштвено-политичког система. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.[4]
Све надлежности које је имала Савезна скупштина СФРЈ, вршило је Савезно веће, као веће делегата грађана у општинама и републикама, заједно са другим надлежним већем, као већем делегата радних људи у радним заједницама. Савезно веће је равноправно са Организационо-политичким већем: претресало питања из области друштвено-политичког система и из других области из надлежности Савезне скупштине, осим питања која су спадала у равноправни делокруг других већа или у самостални делокруг ког другог већа; доносило законе и друге акте уколико то није спадало у равноправни делокруг других већа или самостални делокруг Савезног већа; доносило савезни буџет и завршни рачун.[5]
Види још
Референце
Литература
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.