Пређи на садржај

Веће република и покрајина

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Веће република и покрајина
Застава СФР Југославије
Статусукинуто
РезиденцијаСкупштина СФРЈ
СедиштеТрг Маркса и Енгелса 13, Београд, СФР Југославија
Трајање мандатачетири године
Основано21. фебруар 1974.
Укинуто11. јун 1992.

Веће република и покрајина је било дом Скупштине СФРЈ од маја 1974. до јуна 1992. године. Установљено је Уставом СФРЈ, донетим 21. фебруара 1974, а поред њега други дом је био Савезно веће.

Састојало се од по 20 делегата које су бирале скупштине социјалистичких република и по осам делегата које су бирале скупштине социјалистичких аутономних покрајина. Након проглашења независноти појединих република СФРЈ, Веће република и покрајина је од краја 1991. функционисало само са делегатима из Србије и Црне Горе. Како је Скупштина СФРЈ наставила са обављањем својих дужности до формирања Савезне скупштине СРЈ, Веће република и покрајина престало је да постоји тек 11. јуна 1992. конституисањем Већа република Савезне скупштине СРЈ.

Састав

[уреди | уреди извор]

Веће република и покрајина је сачињавало по дванаест делегата из скупштине сваке републике и по осам делегата из скупштине сваке аутономне покрајине. Делегацију су бирала и опозивала сва већа скупштине републике, односно скупштине аутономне покрајине, на заједничкој седници тајним гласањем. Делегати изабрани у Веће република и покрајина задржавали су мандат у скупштинама у којима су изабрани.[1]

Веће је имало председника и потпредседника. Председник је представљао Веће, сазивао седнице Већа, председавао седницама Већа и потписивао одлуке и друге опште акте које је Веће доносило. Председник и потпредседник Већа бирали су се на четири године.

Веће република и покрајина могло је одлучивати самостално, равноправно са Савезним већем или на основу сагласности скупштина република и аутономних покрајина. Одлучивало је на седници на којој су биле заступљене све делегације скупштина република и скупштина аутономних покрајина и којој је присуствовала већина делегата. О питањима о којима се одлучивало на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина, Веће је одлучивало по делегацијама. Одлука се сматрала донесеном ако су за њу гласале све делегације.[2]

Надлежности

[уреди | уреди извор]

Самосталне и равноправне

[уреди | уреди извор]

Веће република и покрајина самостално је: доносило законе о привременим мерама; утврђивало на предлог Председништва СФРЈ изворе и обим средстава и одлучивало о преузимању кредитних и других обавеза за потребе народне одбране и државне безбедности које би настале услед ванредних околности; претресало извештаје Савезног извршног већа и савезних органа управе, вршило политичку контролу над радом ових органа и својим смерницама усмеравало њихов рад; утврђивало политику извршавања савезних закона; вршило верификацију мандата и одлучивало о мандатно-имунитетским питањима својих делегата.[3]

Савезно веће и Веће република и покрајина равноправно су: бирали и разрешавали председника и потпредседника односно потпредседнике Скупштине СФРЈ; бирали и разрешавали председника и чланове Савезног извршног већа, именовали и разрешавали савезне секретаре и друге одређене функционере и чланове колегијалних тела у савезним органима; бирали и разрешавали председника и судије Уставног суда и Савезног суда, именовали и разрешавали савезног друштвеног правобраниоца самоуправљања, именовали и разрешавали савезног јавног тужиоца; бирали и разрешавали чланове Савета федерације; ратификовали међународне уговоре који су захтевали доношење нових или измену важећих републичких и покрајинских закона; доносили одлуке о продужењу мандата делегата у Скупштини СФРЈ; доносили пословник о заједничком раду већа и о њиховим заједничким радним телима и одлуку о организацији и раду служби Скупштине.[4]

На основу сагласности

[уреди | уреди извор]

Веће република и покрајина је обезбеђивало усаглашавање ставова скупштина република и скупштина аутономних покрајина у областима у којима је доносило савезне законе на основу сагласности тих скупштина. На основу такве сагласности Веће је: доносило друштвени план; утврђивало политику и доносило савезне законе којима су се утврђивали односи у разним областима (монетарног система и емисије новца, девизног система, спољнотрговинског промета, кредитних и других економских односа с иностранством, образовања новчаних и девизних резерви и располагања њима, кад је то било од интереса за целу земљу, царинске и ванцаринске заштите, друштвене контроле цена производа и услуга, кредитирања бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина, утврђивања прихода друштвено-политичких заједница који су се остваривалу опорезивањем производа и услуга у промету, система и извора средстава за финансирање федерације, утврђивања мера ограничења тржишта и слободног промета робе и услуга и мера које су биле основа за компензацију и начина и облика компензације, удруживања организација удруженог рада које су обављале привредну делатност и њихових удружења у привредну комору за целу територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и обавезног удруживања организација удруженог рада у заједнице), давало аутентично тумачење савезних закона које је доносило; утврђивало укупан обим расхода буџета СФРЈ за сваку годину; одлучивало о оснивању фондова и преузимању обавеза СФРЈ; ратификовало међународне уговоре који су захтевали доношење нових или мењање важећих закона које је Веће доносило; и доносило пословник о свом раду.[3]

Право предлагања савезних закона из делокруга Већа република и покрајина, који су се доносили на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина, имала је свака делегација и радно тело Већа, скупштина републике, односно скупштина аутономне покрајине и Савезно извршно веће.[5]

Председници Већа република и покрајина

[уреди | уреди извор]
Председници Већа република и покрајина
сазив број име и презиме почетак мандата крај мандата напомена реф
1974—1978. 1 Зоран Полич
(1912—1997) 		15. мај 1974. 15. мај 1978. [6]
1978—1982. 15. мај 1978. 15. мај 1982. [7]
1982—1986. 2 Никола Кмезић
(1919—2009) 		15. мај 1982. 13. мај 1983. САП Војводина [8]
3 Антун Бубић
(1929—) 		13. мај 1983. 15. мај 1984. СР Хрватска [9]
4 Миливоје Стијовић
(1926—) 		15. мај 1984. 15. мај 1985. СР Црна Гора [10]
5 Методи Антов
(1924—1996) 		15. мај 1985. 15. мај 1986. СР Македонија [11]
1986—1992. 6 Миленко Бојанић
(1924—1987) 		15. мај 1986. 15. мај 1987. СР Србија [12]
7 Драшко Поповић
(1928—2009) 		15. мај 1987. 15. мај 1988. СР Босна и Херцеговина [13]
8 Абаз Казази
(1929—) 		15. мај 1988. 15. мај 1989. САП Косово [14]
9 Миран Мејак
(1927—2017) 		15. мај 1989. 25. јун 1991 СР Словенија [15][16]
в.д. Драгомир Ракић 25. мај 1989. 11. јун 1992. в.д. као потпредседник

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Члан 292. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)
  2. ^ Члан 295. Устава СФРЈ (1974)
  3. ^ а б Члан 286. Устава СФРЈ (1974)
  4. ^ Члан 288. Устава СФРЈ (1974)
  5. ^ Члан 298. Устава СФРЈ (1974)
  6. ^ „Прве седнице већа Скупштине СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1974. стр. 1. 
  7. ^ „Прве седнице већа Скупштине СФРЈ другог сазива”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1978. стр. 1. 
  8. ^ „Усаглашавање — фактор јединства”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1982. стр. 3. 
  9. ^ „Јуче заседала оба већа Скупштине СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 14. 5. 1983. стр. 9. 
  10. ^ „Скупштина СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1984. стр. 3. 
  11. ^ „Самоуправљање једини пут”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1985. стр. 3. 
  12. ^ „Четврта делегатска смена”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1986. стр. 3. 
  13. ^ „Замке хитног и скраћеног поступка”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1987. стр. 6. 
  14. ^ „Душан Поповски председник Скупштине СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 5. 1988. стр. 1. 
  15. ^ „Устав трчи, прописи пузе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1989. стр. 3. 
  16. ^ „И званично повлачење”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 6. 1991. стр. 11. 

Литература

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Веће_република_и_покрајина&oldid=30130273”