Веће република и покрајина
| Веће република и покрајина | |
|---|---|
| Статус | укинуто |
| Резиденција | Скупштина СФРЈ |
| Седиште | Трг Маркса и Енгелса 13, Београд, СФР Југославија |
| Трајање мандата | четири године |
| Основано | 21. фебруар 1974. |
| Укинуто | 11. јун 1992. |
Веће република и покрајина је било дом Скупштине СФРЈ од маја 1974. до јуна 1992. године. Установљено је Уставом СФРЈ, донетим 21. фебруара 1974, а поред њега други дом је био Савезно веће.
Састојало се од по 20 делегата које су бирале скупштине социјалистичких република и по осам делегата које су бирале скупштине социјалистичких аутономних покрајина. Након проглашења независноти појединих република СФРЈ, Веће република и покрајина је од краја 1991. функционисало само са делегатима из Србије и Црне Горе. Како је Скупштина СФРЈ наставила са обављањем својих дужности до формирања Савезне скупштине СРЈ, Веће република и покрајина престало је да постоји тек 11. јуна 1992. конституисањем Већа република Савезне скупштине СРЈ.
Састав
[уреди | уреди извор]Веће република и покрајина је сачињавало по дванаест делегата из скупштине сваке републике и по осам делегата из скупштине сваке аутономне покрајине. Делегацију су бирала и опозивала сва већа скупштине републике, односно скупштине аутономне покрајине, на заједничкој седници тајним гласањем. Делегати изабрани у Веће република и покрајина задржавали су мандат у скупштинама у којима су изабрани.[1]
Веће је имало председника и потпредседника. Председник је представљао Веће, сазивао седнице Већа, председавао седницама Већа и потписивао одлуке и друге опште акте које је Веће доносило. Председник и потпредседник Већа бирали су се на четири године.
Веће република и покрајина могло је одлучивати самостално, равноправно са Савезним већем или на основу сагласности скупштина република и аутономних покрајина. Одлучивало је на седници на којој су биле заступљене све делегације скупштина република и скупштина аутономних покрајина и којој је присуствовала већина делегата. О питањима о којима се одлучивало на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина, Веће је одлучивало по делегацијама. Одлука се сматрала донесеном ако су за њу гласале све делегације.[2]
Надлежности
[уреди | уреди извор]Самосталне и равноправне
[уреди | уреди извор]Веће република и покрајина самостално је: доносило законе о привременим мерама; утврђивало на предлог Председништва СФРЈ изворе и обим средстава и одлучивало о преузимању кредитних и других обавеза за потребе народне одбране и државне безбедности које би настале услед ванредних околности; претресало извештаје Савезног извршног већа и савезних органа управе, вршило политичку контролу над радом ових органа и својим смерницама усмеравало њихов рад; утврђивало политику извршавања савезних закона; вршило верификацију мандата и одлучивало о мандатно-имунитетским питањима својих делегата.[3]
Савезно веће и Веће република и покрајина равноправно су: бирали и разрешавали председника и потпредседника односно потпредседнике Скупштине СФРЈ; бирали и разрешавали председника и чланове Савезног извршног већа, именовали и разрешавали савезне секретаре и друге одређене функционере и чланове колегијалних тела у савезним органима; бирали и разрешавали председника и судије Уставног суда и Савезног суда, именовали и разрешавали савезног друштвеног правобраниоца самоуправљања, именовали и разрешавали савезног јавног тужиоца; бирали и разрешавали чланове Савета федерације; ратификовали међународне уговоре који су захтевали доношење нових или измену важећих републичких и покрајинских закона; доносили одлуке о продужењу мандата делегата у Скупштини СФРЈ; доносили пословник о заједничком раду већа и о њиховим заједничким радним телима и одлуку о организацији и раду служби Скупштине.[4]
На основу сагласности
[уреди | уреди извор]Веће република и покрајина је обезбеђивало усаглашавање ставова скупштина република и скупштина аутономних покрајина у областима у којима је доносило савезне законе на основу сагласности тих скупштина. На основу такве сагласности Веће је: доносило друштвени план; утврђивало политику и доносило савезне законе којима су се утврђивали односи у разним областима (монетарног система и емисије новца, девизног система, спољнотрговинског промета, кредитних и других економских односа с иностранством, образовања новчаних и девизних резерви и располагања њима, кад је то било од интереса за целу земљу, царинске и ванцаринске заштите, друштвене контроле цена производа и услуга, кредитирања бржег развоја привредно недовољно развијених република и аутономних покрајина, утврђивања прихода друштвено-политичких заједница који су се остваривалу опорезивањем производа и услуга у промету, система и извора средстава за финансирање федерације, утврђивања мера ограничења тржишта и слободног промета робе и услуга и мера које су биле основа за компензацију и начина и облика компензације, удруживања организација удруженог рада које су обављале привредну делатност и њихових удружења у привредну комору за целу територију Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и обавезног удруживања организација удруженог рада у заједнице), давало аутентично тумачење савезних закона које је доносило; утврђивало укупан обим расхода буџета СФРЈ за сваку годину; одлучивало о оснивању фондова и преузимању обавеза СФРЈ; ратификовало међународне уговоре који су захтевали доношење нових или мењање важећих закона које је Веће доносило; и доносило пословник о свом раду.[3]
Право предлагања савезних закона из делокруга Већа република и покрајина, који су се доносили на основу сагласности скупштина република и скупштина аутономних покрајина, имала је свака делегација и радно тело Већа, скупштина републике, односно скупштина аутономне покрајине и Савезно извршно веће.[5]
Председници Већа република и покрајина
[уреди | уреди извор]| Председници Већа република и покрајина | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| сазив | број | име и презиме | почетак мандата | крај мандата | напомена | реф | |
| 1974—1978. | 1 | Зоран Полич (1912—1997) |
15. мај 1974. | 15. мај 1978. | [6] | ||
| 1978—1982. | 15. мај 1978. | 15. мај 1982. | [7] | ||||
| 1982—1986. | 2 | Никола Кмезић (1919—2009) |
15. мај 1982. | 13. мај 1983. | САП Војводина | [8] | |
| 3 | Антун Бубић (1929—) |
13. мај 1983. | 15. мај 1984. | СР Хрватска | [9] | ||
| 4 | Миливоје Стијовић (1926—) |
15. мај 1984. | 15. мај 1985. | СР Црна Гора | [10] | ||
| 5 | Методи Антов (1924—1996) |
15. мај 1985. | 15. мај 1986. | СР Македонија | [11] | ||
| 1986—1992. | 6 | Миленко Бојанић (1924—1987) |
15. мај 1986. | 15. мај 1987. | СР Србија | [12] | |
| 7 | Драшко Поповић (1928—2009) |
15. мај 1987. | 15. мај 1988. | СР Босна и Херцеговина | [13] | ||
| 8 | Абаз Казази (1929—) |
15. мај 1988. | 15. мај 1989. | САП Косово | [14] | ||
| 9 | Миран Мејак (1927—2017) |
15. мај 1989. | 25. јун 1991 | СР Словенија | [15][16] | ||
| в.д. | Драгомир Ракић | 25. мај 1989. | 11. јун 1992. | в.д. као потпредседник | |||
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Члан 292. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1974)
- ^ Члан 295. Устава СФРЈ (1974)
- ^ а б Члан 286. Устава СФРЈ (1974)
- ^ Члан 288. Устава СФРЈ (1974)
- ^ Члан 298. Устава СФРЈ (1974)
- ^ „Прве седнице већа Скупштине СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1974. стр. 1.
- ^ „Прве седнице већа Скупштине СФРЈ другог сазива”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1978. стр. 1.
- ^ „Усаглашавање — фактор јединства”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1982. стр. 3.
- ^ „Јуче заседала оба већа Скупштине СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 14. 5. 1983. стр. 9.
- ^ „Скупштина СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1984. стр. 3.
- ^ „Самоуправљање једини пут”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1985. стр. 3.
- ^ „Четврта делегатска смена”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1986. стр. 3.
- ^ „Замке хитног и скраћеног поступка”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1987. стр. 6.
- ^ „Душан Поповски председник Скупштине СФРЈ”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 15. 5. 1988. стр. 1.
- ^ „Устав трчи, прописи пузе”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 16. 5. 1989. стр. 3.
- ^ „И званично повлачење”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 28. 6. 1991. стр. 11.
Литература
[уреди | уреди извор]- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.