Президијум Народне скупштине ФНРЈ

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб ФНРЈ од 1946. до 1963.

Президијум Народне скупштине ФНРЈ (мкд. Президиумот на Народната скупштина на ФНРЈ; словен. Prezidij Ljudske skupščine FLRJ) био је колективни шеф државе у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) од 31. јануара 1946. до 14. јануара 1953. године.

Привремена народна скупштина ДФЈ формирана је 10. августа 1945. од Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) и на њеном челу се налазило Председништво које је настало од дотадашњег Председништва АВНОЈ-а. Након парламентарних избора, 29. новембра 1945. сазвана је Уставотворна скупштина, а 1. децембра 1945. изабрано је њено Председништво које је усвајањем Устава ФНРЈ, 31. јануара 1946. претворено у Президијум Народне скупштине.

Први сазив Президијума Народне скупштине функционисао је до 24. априла 1950, када је након парламентарних избора одржаних 26. марта 1950, на првом заседању Народне скупштине изабран други сазив Президијума Народне скупштине. На челу Президијума, у оба сазива, налазио се Иван Рибар, ранији председник АВНОЈ-а и председник Уставотворне скупштине Краљевине СХС.

Доношењем Уставног закона, јануара 1953. извршена је измена Устава којом је укинут Президијум Народне скупштине и уведена функција председника Републике, на коју је 14. јануара 1953. изабран Јосип Броз Тито.

Састав[уреди | уреди извор]

Народна скупштина ФНРЈ је бирала Президијум Народне скупштине на заједничкој седници оба дома — Савезног већа и Већа народа. Састојао се од председника, шест потпредседника, секретара и највише тридесет чланова.[1]

Президијум је за свој рад одговарао Народној скупштини. Она је могла опозвати Президијум и изабрати нов, као и разрешити дужности поједине чланове и изабрати нове и пре истека времена за које су изабрани. У случају распуштања Народне скупштине Президијум је вршио дужност све до избора новог Президијума. Новоизабрана Народна скупштина се састајала најдоцније месец дана после извршених избора.[2]

Делокруг[уреди | уреди извор]

Пријем чланова Президијума Народне скупштине ФНРЈ код председника Републике 2. марта 1953; с лева на десно: Јосип Рус, Марко Вујачић, Моша Пијаде, Иван Рибар, Тито, Дмитар Влахов, Филип Лакуш и Миле Перуничић

Президијум Народне скупштине ФНРЈ вршио је следеће послове:[3]

  • сазивао заседања Народне скупштине ФНРЈ;
  • распуштао Народну скупштину ФНРЈ у случају несагласности домова о законском предлогу;
  • расписивао изборе за Народну скупштину ФНРЈ;
  • оцењивао сагласност закона република са Уставом ФНРЈ и савезним законима, уз накнадну потврду Народне скупштине ФНРЈ, а на захтев Владе ФНРЈ, президијума народних скупштина република, Врховног суда ФНРЈ, јавног тужиоца ФНРЈ и по сопственој иницијативи;
  • давао обавезна тумачења савезних закона;
  • проглашавао изгласане законе;
  • издавао указе;
  • вршио право помиловања према прописима закона;
  • додељивао одликовања и почасна звања ФНРЈ према прописима савезног закона;
  • ратификовао међународне уговоре;
  • постављао и опозивао на предлог Владе ФНРЈ амбасадоре, ванредне посланике и опуномоћене министре у страним државама;
  • примао акредитивна и опозивна писма код њега акредитованих дипломатских представника страних држава;
  • проглашавао општу мобилизацију и ратно стање у случају оружаног напада на ФНРЈ, или у случају потребе непосредног извршења међународних обавеза ФНРЈ према међународној организацији мира или некој савезничкој земљи;
  • постављао и разрешавао на предлог председника Владе ФНРЈ поједине чланове Владе у времену између два заседања Народне скупштине ФНРЈ, уз накнадну потврду Народне скупштине ФНРЈ;
  • одређивао заменике члановима Владе на предлог председника Владе ФНРЈ;
  • на предлог председника Владе ФНРЈ мењао, спајао и укидао постојећа министарства и комисије у времену између заседања Народне скупштине ФНРЈ и уз њену накнадну потврду;
  • одређивао на предлог Владе ФНРЈ која предузећа и установе имају општедржавни значај и долазе под непосредну управу Савезне владе;
  • расписивао народни референдум у питањима из надлежности ФНРЈ на основу одлуке Народне скупштине ФНРЈ или на предлог Владе ФНРЈ.

Указе Президијума Народне скупштине ФНРЈ потписивали су председник и секретар.

Чланови Президијума[уреди | уреди извор]

Чланове Президијума Народне скупштине ФНРЈ изабрала је Уставотворна скупштина на заседању оба већа 1. децембра 1945, као чланове Председништва Уставотворне скупштине. На истом заседању усвојен је Закон о Председништву Уставотворне скупштине чијим чланом 6. је предвиђено да се приликом претварања Уставотворне скупштине у Народну скупштину (члан 26. Закона о Уставотворној скупштини) истовремено изврши претварање Председништва Уставотворне скупштине у Президијум Народне скупштине.[4][5]

  • Председник Президијума Народне скупштине:[4]
  • Чланови Президијума Народне скупштине првог сазива (1945—1950):[4]
  1. Бане Андреев (1945—1950)[а]
  2. Владимир Бакарић (1945—1950)
  3. Душан Бркић (1945—1950)
  4. Јосип Броз Тито (1945—1950)
  5. Јосип Видмар (1945—1950)
  6. Иван Гошњак (1948—1950)[б]
  7. Милован Ђилас (1945—1950)
  8. Сретен Жујовић (1945—1948)[в]
  9. Влада Зечевић (1945—1950)
  10. Саво Златић (1948—1950)[г][а]
  11. Стеван Јаковљевић (1945—1950)
  12. Блажо Јовановић (1945—1950)
  13. Драгољуб Јовановић (1945—1948)[д]
  14. Едвард Кардељ (1945—1950)
  15. Борис Кидрич (1945—1950)
  16. Сава Косановић (1945—1950)
  17. Лазар Колишевски (1945—1950)
  18. Благоје Нешковић (1945—1950)
  19. Нинко Петровић (1948—1950)[ђ]
  20. Јаша Продановић (1945—1948)[е]
  21. Александар Ранковић (1945—1950)
  22. Иван Регент (1948—1950)[ж]
  23. Златан Сремец (1945—1950)
  24. Петар Стамболић (1948—1950)[з]
  25. Добросав Томашевић (1945—1950)
  26. Алекса Томић (1948—1950)[и]
  27. Фране Фрол (1945—1950)
  28. Андрија Хебранг (1945—1948)[ј]
  29. Авдо Хумо (1945—1950)
  30. Родољуб Чолаковић (1945—1950)
  31. Владо Шегрт (1945—1950)
  • Чланови Президијума Народне скупштине другог сазива (1950—1953):[8]
  1. Владимир Бакарић (1950—1953)
  2. Душан Бркић (1950—1951)[к]
  3. Јосип Броз Тито (1950—1953)
  4. Јован Веселинов (1950—1953)
  5. Јосип Видмар (1950—1953)
  6. Иван Гошњак (1950—1953)
  7. Милован Ђилас (1950—1953)
  8. Влада Зечевић (1950—1953)
  9. Блажо Јовановић (1950—1953)
  10. Едвард Кардељ (1950—1953)
  11. Борис Кидрич (1950—1953)
  12. Руди Колак (1950—1953)
  13. Лазар Колишевски (1950—1953)
  14. Сава Косановић (1950—1953)
  15. Благоје Нешковић (1950—1953)[л]
  16. Џавид Нимани (1950—1953)
  17. Душан Петровић Шане (1950—1953)
  18. Нинко Петровић (1950—1953)
  19. Александар Ранковић (1950—1953)
  20. Иван Регент (1950—1953)
  21. Златан Сремец (1950—1953)
  22. Петар Стамболић (1950—1953)
  23. Синиша Станковић (1950—1953)
  24. Добросав Томашевић (1950—1953)
  25. Алекса Томић (1950—1953)
  26. Цветко Узуновски (1950—1953)
  27. Фране Фрол (1950—1953)
  28. Родољуб Чолаковић (1950—1953)
  29. Авдо Хумо (1950—1953)
  30. Владо Шегрт (1950—1953)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Због подршке политици Информбироа, 1949. је искључен из КПЈ, али није опозван са функције члана Президијума до краја мандата
  2. ^ Изабран накнадно за члана Президијума 30. септембра 1948, уместо смењеног Андрије Хебранга[6]
  3. ^ Искључен из састава Президијума 30. септембра 1948, а уместо њега изабран Петар Стамболић[6]
  4. ^ Изабран накнадно за члана Президијума 28. априла 1948.[7]
  5. ^ Искључен из састава Президијума 28. априла 1948, а уместо њега изабран Нинко Петровић[7]
  6. ^ Изабран за члана Президијума 28. априла 1948, уместо смењеног Драгољуба Јовановића[7]
  7. ^ Преминуо 1. јуна 1948, а уместо њега 30. септембра 1948. изабран Алекса Томић[6]
  8. ^ Изабран накнадно за члана Президијума 28. априла 1948.[7]
  9. ^ Изабран накнадно за члана Президијума 30. септембра 1948, уместо смењеног Сретена Жујовића.[6]
  10. ^ Изабран накнадно за члана Президијума 30. септембра 1948, уместо преминулог Јаше Продановића.[6]
  11. ^ Искључен из састава Президијума 30. септембра 1948, а уместо њега изабран Иван Гошњак[6]
  12. ^ Искључен из састава Президијума септембра 1951.[9]
  13. ^ Због противљења политици руководства КПЈ, 1952. је искључен из КПЈ, али није опозван са функције члана Президијума до краја мандата

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Члан 73. Устава Федеративне Народне Републике Југославије (1946)
  2. ^ Чланови 75. и 76. Устава ФНРЈ (1946)
  3. ^ Члан 74. Устава ФНРЈ (1946)
  4. ^ а б в г д Ustavodajna skupščina 1977, стр. 51—56.
  5. ^ „Службени лист ФНРЈ 95/1” (PDF). slvesnik.com.mk. 7. 12. 1945. 
  6. ^ а б в г д ђ „Шесто редовно заседање Народне скупштине ФНРЈ, септембар 1948.” (PDF). sistory.si. c. 1948. 
  7. ^ а б в г „Peto redovno zasedanje Narodne skupštine FNRJ, april 1948.” (PDF). sistory.si. c. 1948. 
  8. ^ „Sl. vesnik Prezidijuma narodne skpštine 1/50” (PDF). sistory.si. 1. 7. 1950. 
  9. ^ „Četvrto redovno zasedanje Narodne skupštine FNRJ, spetembar 1951.” (PDF). sistory.si. c. 1950. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Президијум_Народне_скупштине_ФНРЈ&oldid=25363849”