Просветно-културно веће

С Википедије, слободне енциклопедије

Просветно-културно веће је било један од пет домова Савезне скупштине СФРЈ од 1963. до 1974. као веће делегата радних људи у радним заједницама. Постојало је и на нивоу социјалистичких република.

Састав[уреди | уреди извор]

Просветно-културно веће је имало 120 посланика. Посланичке кандидате су предлагали радни људи у радним заједницама одговарајуће области рада.[1] Право да буде биран за члана Просветно-културног већа имао је сваки радни човек или члан органа управљања радне организације односно радне заједнице у одговарајућој области рада, члан органа управљања удружења радних организација и функционер синдиката у одговарајућој области рада. Посланик је постајао кандидат који је законом одређеном већином изабран у општинској скупштини односно у општинским скупштинама.[2]

Надлежности[уреди | уреди извор]

Послове из надлежности Савезне скупштине СФРЈ вршило је Савезно веће (као веће делегата грађана у општинама и републикама) заједно са другим надлежним већем (као већем делегата радних људи у радним заједницама). Савезно веће је равноправно са Просветно-културним већем: претресало питања од интереса за радне заједнице из области просвете, науке, уметности и других области културе, физичке културе, као и друга питања из тих области; доносило законе и друге акте у тим областима.[3]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Чланови 166. и 167. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (1963)
  2. ^ Чланови 168. и 169. Устава СФРЈ (1963)
  3. ^ Чланови 173. и 175. Устава СФРЈ (1963)

Литература[уреди | уреди извор]