Веће произвођача
Веће произвођача је било дом Савезне народне скупштине ФНРЈ од 1953. до 1963. као веће које бирају произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини. Други дом је био Савезно веће, а постојало је и посебно Веће народа.
Састав[уреди | уреди извор]
Веће произвођача су сачињавали народни посланици које су бирали произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини сразмерно учешћу привредних области у укупном друштвеном производу Федеративне Народне Републике Југославије. Народне посланике као представнике својих привредних организација бирали су радници и службеници привредних предузећа, чланови земљорадничких задруга, као и занатлије и занатски радници. Један посланик се бирао на 70.000 произвођачког становништва. Бирали су их индустријски, пољопривредни и занатски произвођачи одвојено сваки у својој произвођачкој групи.[1]
Индустријска група обухватала је раднике и службенике запослене у индустрији, рударству, шумарству, грађевинарству, транспорту, трговини, угоститељству и комуналној делатности. Пољопривредна група обухватала је земљораднике који су чланови земљорадничких задруга и раднике и службенике пољопривредних добара. Занатска група обухватала је трудбенике запослене у занатству.[2]
За члана Већа произвођача могао је бити биран сваки произвођач који је уживао опште бирачко право и припадао произвођачкој групи из које се бирао посланик. Могао је бити биран и синдикални функционер који је као такав изабран од стране произвођача. Посланику који би трајно престао бити произвођач или би променио произвођачку групу у којој је изабран, престајао би му мандат.[3]
Надлежности[уреди | уреди извор]
Домови Савезне народне скупштине ФНРЈ (Савезно веће и Веће произвођача) заседали су одвојено. Законски предлог у чијем доношењу су равноправно учествовала оба дома могао је бити поднет једном или другом дому. Домови су могли одлучити да на заједничкој седници претресу поједине законске предлоге или друга питања у чијем решавању су учествовала оба дома, али гласање о законским предлозима вршило се на седници сваког дома одвојено.[4]
Савезно веће и Веће произвођача равноправно су учествовали:[5]
- у одлучивању о промени Устава;
- у утврђивању савезног друштвеног плана и савезног буџета; у потврђивању завршног биланса о извршењу савезног друштвеног плана и завршног рачуна о извршењу савезног буџета;
- у доношењу искључиво савезних закона: о новцу, кредитном систему, банкама и финансијском пословању; о социјалном осигурању; имовинског законика; о патентима, жиговима, узорцима и моделима; о установљењу друштвеног доприноса и пореза; о царинама; о девизама; о меници, чеку и другим начинима плаћања; о осигурању; о стандардима; о избору и опозиву народних посланика;
- у доношењу основних закона: о планском управљању народном привредом; о привредним организацијама; о саобраћају и везама; о буџетима; о друштвеном доприносу, порезима и другим дажбинама; о искоришћавању природних богатстава и снага; о раду;
- у ратификовању међународних уговора из области привреде, рада и социјалног осигурања;
- у доношењу одлуке о сагласности републичког устава са савезним уставом, као и о сагласности републичког и савезног закона са савезним уставом ако су оба дома учествовала у доношењу савезних закона;
- у одлучивању о расписивању референдума у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања;
- у одлучивању о продужењу мандата Скупштине, у утврђивању да су престале околности због којих је мандат Скупштине био продужен, као и у одлучивању о распуштању Скупштине;
- у одлучивању о наградама народних посланика и принадлежностима председника, потпредседника и секретара Савезне народне скупштине, председника Републике и чланова Савезног извршног већа;
- у доношењу декларација и резолуција по питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања.
Савезна народна скупштина ФНРЈ на заједничкој седници оба дома вршила је следеће послове:[6]
- бирала и разрешавала председника Републике;
- бирала и разрешавала чланове Савезног извршног већа;
- бирала и разрешавала председника, потпредседнике и секретара Савезне народне скупштине;
- бирала и разрешавала судије Савезног врховног суда;
- бирала и разрешавала чланове одбора и комисија Скупштине;
- проглашавала промену Устава.
Веће произвођача је могло давати препоруке привредним организацијама за њихов рад и државним органима и самоуправним установама у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања. У оквиру права одређених законом могло је доносити одлуке за рад привредних организација, државних органа и самоуправних установа.[7]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Чланови 25, 28. и 29. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)
- ^ Члан 29. Уставног закона (1953)
- ^ Члан 30. Уставног закона (1953)
- ^ Члан 35. Уставног закона (1953)
- ^ Члан 34. Уставног закона (1953)
- ^ Члан 36. Уставног закона (1953)
- ^ Члан 40. Уставног закона (1953)
Литература[уреди | уреди извор]
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.
Институције СФР Југославије | ||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Институције и Устави Социјалистичке Федеративне Републике Југославије | ||||||||
| 1946—1953 |
| .svg) | ||||||
| 1953—1963 |
| |||||||
| 1963—1974 |
| |||||||
| 1974—1992 |
| |||||||
