Сугласник — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м Враћене измене 77.243.23.197 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
ознаке: враћање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Ред 23: Ред 23:


== Види још ==
== Види још ==
* [[Фонoтeка]]
* [[Фонетика]]
* [[Глас]]
* [[Глас]]


{{Гласовне промене}}
{{Гласовне промене}}


{{клица-језик}}
{{Pravila-језикa}}


[[Категорија:Сугласници|*]]
[[Категорија:Сугласници|*]]

Верзија на датум 4. децембар 2018. у 19:19

Сугласник (такође и консонант) у фонетици назив је за глас који се ствара затварањем једног дела говорног тракта тако да ваздушна струја не пролази слободно од плућа до усана.

У фонолошком смислу појам сугласник се често користи за неслоготворне гласове или за полусамогласнике, тј. гласове које се фонетички сматрају самогласницима, али се понашају као сугласници у неком одређеном језику.

Сугласници у српском језику су:

  • б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш

Подела сугласника према звучности

Сугласници се према звучности деле на:

  • звучни: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ
  • безвучни: П, К, Т, Ћ, Ш, С, Ч, Ф, Х, Ц
  • сонанти: М, В, Р, Л, Н, Љ, Њ, Ј (при њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере, али се ипак ствара нека препрека. Ови гласови се називају гласници или сонанти.)

Подела сугласника према месту изговора (творбе)

Сугласници се према месту изговора (творбе) деле на:

Види још