Богдан Кризман — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 11: | Ред 11: | ||
| место_смрти = [[Загреб]] |
| место_смрти = [[Загреб]] |
||
| држава_смрти = {{застава|Хрватска}} |
| држава_смрти = {{застава|Хрватска}} |
||
|поље = [[историја]] |
| поље = [[историја]] |
||
|институција = [[Свеучилиште у Загребу|Универзитет у Загребу]] |
|институција = [[Свеучилиште у Загребу|Универзитет у Загребу]] |
||
|школа = |
|школа = |
||
Ред 45: | Ред 45: | ||
{{портал|Биографија}} |
{{портал|Биографија}} |
||
* {{Историјска библиотека|art:bogdan-krizman|Богдан Кризман}} |
* {{Историјска библиотека|art:bogdan-krizman|Богдан Кризман}} |
||
⚫ | |||
[[Категорија:Рођени 1913.]] |
[[Категорија:Рођени 1913.]] |
||
[[Категорија:Умрли 1994.]] |
[[Категорија:Умрли 1994.]] |
||
Ред 51: | Ред 51: | ||
[[Категорија:Доктори историјских наука]] |
[[Категорија:Доктори историјских наука]] |
||
[[Категорија:Вараждинци]] |
[[Категорија:Вараждинци]] |
||
⚫ |
Верзија на датум 23. јануар 2020. у 05:49
Богдан Кризман | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 28. јул 1913. |
Место рођења | Вараждин, Аустроугарска |
Датум смрти | 5. јул 1994.80 год.) ( |
Место смрти | Загреб, Хрватска |
Научни рад | |
Поље | историја |
Институција | Универзитет у Загребу |
Богдан Кризман (Вараждин, 28. јул 1913 — Загреб, 5. јул 1994) је био југословенско-хрватски историчар.
Његов отац је био Хинко Кризман, министар у неколико влада Краљевине СХС.
Завршио је студије у 1937. на Правном факултету Универзитета у Загребу. Дипломирао је међународно право и дипломатију историје на Слободној школи политичких наука у Паризу . Након што је био запослен у југословенском Министарства спољних послова у Београду. Усташке власти су га између 1941 и 1945, интернирале у Лепоглави и Грацу.
Од 1947. до 1949. био је дипломатски представник Југославије у Бечу. Докторирао је 1952. у Загребу са тезом о историји дипломатије Дубровачке републике у 18. веку. Од 1950. до 1958. радио је у Државном архиву, од 1958. до 1970. био је активан на Јадранском институту Југословенске академије знаности и умјетности.
Од 1970. је предавао општу историју државе и права на Универзитету у Загребу од 1976. до одласка у пензију 1983, као редовни професор. Важио је за међународног експерта за историју Независне Државе Хрватске.
Радови
- О дубровачкој дипломатији, 1951.
- Хитлеров План 25 против Југославије, 1952.
- Дипломати и конзули у старом Дубровнику, 1957.
- Спољна политика југословенске државе 1918—1941. Дипломатско-хисторијски преглед, 1977.
- Распад Аустроугарске и стварање југославенске државе, 1977.
- Анте Павелић и усташе, 1978.
- Павелић између Хитлера и Мусолинија, 1980.
- Југословенске владе у избјеглиштву 1941—1943, 1981. (збирка докумената)
- Усташе и Трећи рајх, два тома, 1983.
- Павелић у бјекству, 1986.
- Хрватска у Првом свјетском рату. Хрватско-српски политички односи, 1989.