Сугласник

Сугласник (такође и консонант) у фонетици назив је за глас који се ствара затварањем једног дела говорног тракта тако да ваздушна струја не пролази слободно од плућа до усана.

У фонолошком смислу појам сугласник се често користи за неслоготворне гласове или за полусамогласнике, тј. гласове које се фонетички сматрају самогласницима, али се понашају као сугласници у неком одређеном језику.

Сугласници у српском језику су:

• б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, р, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш

Подела сугласника према звучности

Сугласници се према звучности деле на:

• звучни: Б, Г, Д, Ђ, Ж, З, Џ
• безвучни: П, К, Т, Ћ, Ш, С, Ч, Ф, Х, Ц
• сонанти: М, В, Р, Л, Н, Љ, Њ, Ј (при њиховом изговору, као и при изговору самогласника, гласнице трепере, али се ипак ствара нека препрека. Ови гласови се називају гласници или сонанти.)

Подела сугласника према месту изговора (творбе)

Сугласници се према месту изговора (творбе) деле на:

• уснени (лабијални)
  • двоуснени (билабијални): П, Б, М
  • уснено-зубни (лабиодентални): Ф, В
• зубни (дентални): Т, Д, С, З, Ц
• надзубни (алвеоларни): Л, Р, Н
• предњонепчани (палатални): Ј, Љ, Њ, Ћ, Ђ, Ш, Ж, Ч, Џ
• задњонепчани (веларни): К, Г, Х

Подела сугласника према начину изговора (творбе)

Сугласници се према начину изговора (творбе) деле на:

• праскави: Бесни Консонанти Праскају, Траже Дубоке Гласове.
• сливени: Царева Ћерка Ђакона Части Џемом.
• струјни: Зечеви Скупљају Жирове, Шишарке, Флауте, Хлеб.
• носни: Наш Магарац Њаче.
• бочни: Лепа Љубав.
• треперни: било која реч на Р.
• полувокали: Врабац Једе.

Види још

• Фонетика
• Глас