Димитрије Сабов — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 22: Ред 22:
== Биографија ==
== Биографија ==
[[Датотека:Dimitrije Anastasijević Sabov Coat of Arms.jpg|лево|мини|Грб Димитрија Анастасијевића Сабова]]
[[Датотека:Dimitrije Anastasijević Sabov Coat of Arms.jpg|лево|мини|Грб Димитрија Анастасијевића Сабова]]
Димитрије Сабов пореклом је био из „[[османско царство|турских]] предела“, највероватније из [[Егејска Македонија|македонског]] [[Науса|Негуша]].<ref>{{Cite web |url=http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |title=SCD Lunjina{{Ботовски наслов}} |access-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140810003215/http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |archive-date=10. 08. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> По историчару Душану Поповићу (али и другима, попут Прибислава Маринковића) Димитрије је био цинцарског рода.<ref>Душан Поповић: "О Цинцарима", Београд 1998.</ref>. Рођен је [[1724]]. године у породици македонских Словена, односно Срба из Македоније. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око [[1732]]-[[1733]]. године као дете је дошао са трговцима у [[Земун]]. Убрзо је прешао у [[Нови Сад]], где је изучавао [[занат]]. За време док је био абаџијски [[калфа]] Сабов је прошао много места тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], обилазећи вашаре. Он је и капамаџија и арендатор,<ref>Прибислав В. Маринковић: "Великани: знамените личности цинцарског порекла у историји Срба", Београд 2005.</ref> али најбоље је профитирао са циглама.
Димитрије Сабов пореклом је био из „[[османско царство|турских]] предела“, највероватније из [[Егејска Македонија|македонског]] [[Науса|Негуша]].<ref>{{Cite web |url=http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |title=SCD Lunjina{{Ботовски наслов}} |access-date=21. 07. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140810003215/http://www.scd-lunjina.org/drugi_o_nama/dobrotvori/sabov.html |archive-date=10. 08. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> По историчару Душану Поповићу (али и другима, попут Прибислава Маринковића) Димитрије је био цинцарског рода.<ref>Душан Поповић: "О Цинцарима", Београд 1998.</ref>. Рођен је [[1724]]. године у породици македонских Словена, односно Срба из Македоније. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око [[1732]]-[[1733]]. године као дете је дошао са трговцима у [[Земун]]. Убрзо је прешао у [[Нови Сад]], где је изучавао [[занат]] сабовски (простог кројача). За време док је био абаџијски [[калфа]] Сабов је прошао много места тадашње [[Краљевина Угарска (1000—1918)|Угарске]], обилазећи вашаре. Он је и капамаџија и арендатор,<ref>Прибислав В. Маринковић: "Великани: знамените личности цинцарског порекла у историји Срба", Београд 2005.</ref> али најбоље је профитирао са циглама.


Сабов се у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] настанио [[1748]]-[[1750]]. као [[занат]]лија. У то време дошло је до процвата [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] као насеља као новог средишта [[Панонска низија|панонских]] [[Срби|Срба]]. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан [[занат]]лија и [[трговина|трговац]] стекао велико богатство. Био је стасит, одмерен, доброг укуса и срца, одевао лепо. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала. Посинио је у старости Матију, младића који је живео у Пешти.
Сабов се у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] настанио [[1748]]-[[1750]]. као [[занат]]лија. У то време дошло је до процвата [[Сремски Карловци|Сремских Карловаца]] као насеља као новог средишта [[Панонска низија|панонских]] [[Срби|Срба]]. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан [[занат]]лија и [[трговина|трговац]] стекао велико богатство. Био је стасит, одмерен, доброг укуса и срца, одевао лепо. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала. Посинио је у старости Матију, младића који је живео у Пешти.

Верзија на датум 8. јануар 2021. у 13:37

Димитрије Анастасијевић Сабов
Датум рођења1724.
Место рођењаМакедонски НегушОтоманско царство
Датум смрти1803.
Место смртиСремски КарловциХабзбуршко царство
Потпис

Димитрије Анастасијевић Сабов (Негуш 1724. или 1726. - Сремски Карловци 1803.) био је српски добротвор и оснивач Карловачке гимназије, најстарије гимназије у српству.

Биографија

Грб Димитрија Анастасијевића Сабова

Димитрије Сабов пореклом је био из „турских предела“, највероватније из македонског Негуша.[1] По историчару Душану Поповићу (али и другима, попут Прибислава Маринковића) Димитрије је био цинцарског рода.[2]. Рођен је 1724. године у породици македонских Словена, односно Срба из Македоније. Средње презиме је узео по оцу Анастасу. Око 1732-1733. године као дете је дошао са трговцима у Земун. Убрзо је прешао у Нови Сад, где је изучавао занат сабовски (простог кројача). За време док је био абаџијски калфа Сабов је прошао много места тадашње Угарске, обилазећи вашаре. Он је и капамаџија и арендатор,[3] али најбоље је профитирао са циглама.

Сабов се у Сремским Карловцима настанио 1748-1750. као занатлија. У то време дошло је до процвата Сремских Карловаца као насеља као новог средишта панонских Срба. Током следећих деценија Димитрије Сабов је као врстан занатлија и трговац стекао велико богатство. Био је стасит, одмерен, доброг укуса и срца, одевао лепо. Но, Сабов није имао среће у породичном животу, будући да су му сва деца поумирала. Посинио је у старости Матију, младића који је живео у Пешти.

Због тога не чуди што је Димитрије Сабов значајно суделовао у унапређењу прилика Карловачке Митрополије, пре свега помажући успостављање и битисање њених установа и изградњу зграда за те потребе. Добио је од цара Леополда II 1791. године због заслуга за просвету тј. за овако учињено бгагодејаније обшћему Славено-Сербском народу нашем, угарско племство.[4]

Димитрије Сабов умро је 1803. године у Сремским Карловцима, и сахрањен на доњем гробљу. У Карловцима је 1. новембра 1903. године поменом од стране гимназије, свечаним програмом обележена годишњица века од смрти.[5]

Заслуге

Личност Димитрија Сабова, кроз његово деловање и сталну помоћ Карловачкој Митрополији, има немерљив значај за српску културу и просвету. За потребу отварања српске гимназије у Сремским Карловцима, он је на молбу митрополита Стратимировића[6] приложио тада огромну своту од 20 хиљада форинти. Аустријски цар Леополд II је 30. септембра 1791. године потврдио основно писмо своје задужбине.[7] Пола износа за градњу гимназије (10.000 ф.) дао је Димитрије за живота, а остатак, другу половину његов посинак Матија, по жељи поочима, након смрти.[8]

Димитрије Сабов имао је значајну улогу и у битисању Аустријског царства; Цару Јосифу II позајмио је крајем 18. века 30 хиљада форинти, што у то време била огромна свота новца.[9]

Види још

Референце

  1. ^ „SCD Lunjina[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 10. 08. 2014. г. Приступљено 21. 07. 2014.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  2. ^ Душан Поповић: "О Цинцарима", Београд 1998.
  3. ^ Прибислав В. Маринковић: "Великани: знамените личности цинцарског порекла у историји Срба", Београд 2005.
  4. ^ "Дело", Београд 1. април 1912.
  5. ^ "Нова искра", Београд 1.новембар 1903.
  6. ^ "Браник", Нови Сад 1892.
  7. ^ "Мале новине", Београд 28. август 1890.
  8. ^ "Српски сион", Карловци 15. новембар 1903.
  9. ^ Dimitrije Anastasijević Sabov - zaboravljen pod jasenom | Reportaže | Novosti.rs

Спољашње везе