Абдулах Сидран

Абдулах Сидран (9. септембар 1944, Сарајево), пјесник, прозаик, филмски сценарист.

Основну школу, гимназију и Филозофски факултет похађао у Сарајеву. Уређивао омладинске листове и часописе, предавачке трибине, итд. До априла 1992, кад је почео рат у његовој домовини, био запослен на ТВ Босне и Херцеговине, као „водећи драматург“. У књижевности се јавио средином седамдесетих година, пјесмама и прозом, у генерацији младих књижевника коју често називају „шездесет-осмашком“. За своје пјесничке књиге награђиван је најзначајнијим књижевним и друштвеним признањима (Шестоаприлска награда града Сарајева, Годишња награда Удружења књижевника БиХ, Годишња награда Издавачког предузећа „Свјетлост“, Змајева награда, итд.) У рату објављена, књига његове поезије „Сарајевски табут“, награђена је изузетним признањем, „Наградом слободе“, ПЕН-центра Француске. (Претходни лауреати: Солжењицин, Сахаров, Хавел.) Избори из његове поезије, у преводу на њемачки, француски, италијански, објављени у Аустрији, Француској, Италији (Insel bin ich, im Herzen der Welt, Cercueil de Sarajevo, La bara di Sarajevo). За италијанско, двојезично, издање, добио награду „Premio letterario 1996 della Fondazione Laboratorio Mediterraneo“. Један је од најзначајнијих филмских аутора (сценариста) у екс-југословенској кинематографији („Сјећаш ли се, Доли Бел?“, „Отац на службеном путу“, редитеља Емира Кустурице, „Кудуз“ Адемира Кеновића, итд.) Као филмски аутор, добитник је бројних награда и признања. Члан је Академије наука и умјетности БиХ и мајсторски кандидат у шаху. Живи и ради у Сарајеву.

Важнији пјеснички наслови

• „Шахбаза“ (Сарајево, 1970)
• „Кост и месо“ (1976)
• „Сарајевска збирка“, (Сарајево, 1979)
• „Болест од душе“ (Никшић, 1988)
• „Сарајевски табут“ (Сарајево, 1993)

• „Бивши другари“
• „Босна“
• „Да је у свему тињао барем...“
• „Дјевојчица из Улице Пркоса“
• „Хоће ли ишта о мени знати“
• „Мора“
• „Планета Сарајево“
• „Сарајевска молитва“
• „Сарајевске приче“
• „Зашто тоне Венеција“