Саратов — разлика између измена
м federalni okruzi |
м r2.7.1) (Робот додаје: roa-rup:Saratov |
||
Ред 63: | Ред 63: | ||
[[ab:Саратов]] |
[[ab:Саратов]] |
||
[[ar:ساراتوف]] |
[[ar:ساراتوف]] |
||
[[roa-rup:Saratov]] |
|||
[[az:Saratov]] |
[[az:Saratov]] |
||
[[id:Saratov]] |
[[id:Saratov]] |
Верзија на датум 22. новембар 2011. у 01:19
Саратов рус. Саратов | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Поволшки |
Област | Саратовска област |
Основан | 1590 |
Становништво | |
Становништво | |
— 2009. | 830.953 |
— густина | 2.114,38 ст./km2 |
Агломерација | 1.190.000 |
Географске карактеристике | |
Координате | 51° 32′ 00″ С; 46° 01′ 00″ И / 51.533333° С; 46.016667° И |
Временска зона | UTC+4 |
Апс. висина | 50 m |
Површина | 393 km2 |
Позивни број | +7 8452 |
Веб-сајт | |
www.saratov.ru |
Саратов (рус. Сара́тов) је велики град у Русији. То је административни центар Саратовске области и важна лука на реци Волги. По подацима из 2009. град има 830.953 становника. Поред етничких Руса, у граду живе многи Татари, Украјинци, Јевреји и Немци.
Историја
Верује се да је се на месту данашњег Саратова налазио древни скитски град Гелонус, најсевернија старогрчка колонија. Овај град помиње Херодот, и тврди да су га 512. п. н. е. спалиле војске персијског цара Дарија I.
На месту данашњег Саратова у 13. веку се налазио главни град Златне хорде, монголске државе у источној Европи и западном Сибиру.
Руски цар Фјодор I је изградио више насеља која би штитила границе царства. Током лета 1586. изграђена је тврђава Самара. Године 1589, настала је тврђава Царичин (касније позната као Стаљинград, данас Волгоград) на месту где су реке Волга и Дон најближе. Саратов је изграђен 1590. на пола пута између Самаре и Царичина, по предлогу војводе Григорија Засекина. Годину дана раније град је изграђен од дрвета узводно уз Волгу, а у пролеће размонтиран и премештен на садашње место.
Име Саратов потиче од турских речи Saryk Atov, што значи „соколово острво“. Алтернативна варијанта је Сары Тау, што би на татарском значило „жута планина“.
Саратов је постао важна лука у 19. веку, док се индустрија развила после изградње пруге ка Москви 1870. Почетком 20. века Саратов је био по величини трећи град Русије.
Историју Саратова су снажно обележили локални Волшки Немци. До 1941. град са друге стране Волге, Покровск (данас Енгелс), био је главни град Аутономне немачке републике. Индустријалисти, научници и музичари из немачке заједнице су основали универзитет и конзерваторијум у Саратову. По избијању Другог светског рата, Волшки Немци су углавном расељени из области Саратова, а после 1980. многи су емигрирали у Немачку.
У време Совјетског Савеза све до 1991, Саратов је био затворен град у који странци нису имали приступ. Ово је био важан центар за производњу војних авиона, дом првог космонаута Јурија Гагарина, и кључна база за развој совјетског космичког програма.
Данас је Саратов важан индустријски, научни, културни и образовни центар Русије.