Јуриј Гагарин

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Јури Гагарин)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јуриј Гагарин
Gagarin in Sweden.jpg
Јуриј Алексејевич Гагарин
Датум рођења (1934-03-09)9. март 1934.
Место рођења Клушино
 Савез Совјетских Социјалистичких Република Совјетски Савез
Датум смрти 27. март 1968.(1968-03-27) (34 год.)
Место смрти Киржач
 Савез Совјетских Социјалистичких Република Совјетски Савез

Јуриј Алексејевич Гагарин (руски: Юрий Алексеевич Гагарин[1], Клушино, 9. март 1934Киржач, Владимирска област, Совјетски Савез 27. март 1968) био је совјетски космонаут.

Први је човек који је отпутовао у свемир 12. априла 1961. године у свемирској летелици Васток I. Лет је трајао 1 сат и 48 минута. Погинуо је при рутинском лету у двоседу са још једним пилотом. Након његове смрти, његов родни град преименован је у Гагарин. Сахрањен је на Црвеном тргу, у зиду Кремља.

Биографија[уреди]

Младост[уреди]

Јуриј Гагарин је рођен у селу Клушино код Гжатска (данас у Смоленској области, Русија) 9. марта 1934. Његови родитељи, отац Алексеј Иванович Гагарин и мајка Ана Тимофејевна Гагарина, су радили на колхозу. Јуриј је био треће од четворо деце, а његова старија сестра Зоја га је учила док су му родитељи радили. Док је био млад, Јуриј је био заинтересован за свемир и планете, и маштао је о путовању свемиром.

До краја 1942. село су окупирали нацисти, а један немачки официр је обесио Јуријевог млађег брата Бориса о дрво и оставио га да умре, али га је мајка спасила. Борис се од тога није потпуно опоравио, а неколико година касније је окончао себи живот вешањем. Гагаринову мајку Ану немачки војник је тешко повредио косом, а отац Алексеј је претучен када је покушао да саботира млин у ком је радио и био је трајно онеспособљен. Цела породица је била протерани из свог дома, па су морали себи да ископају примитивно склониште да би преживели. Старији брат Валентин и сестра Зоја послати су у окупирану Пољску као робовска снага и нису се вратили све до краја рата.[2]

Од 1949. до 1951. ишао је у школу у месту Љуберци покрај Москве. Његов наставник математике и науке је летео у Совјетском ратном ваздухопловству за време рата, што је могло да остави јак утисак на Гагарина. Након тога се уписао у техничку школу у Саратову. Док је био тамо, учланио се у обласни аеро-клуб и научио је да лети у авиону Јак-18, а тај хоби му је одузимао много времена. Након завршетка средње школе, уписао се у војну Пилотску школу у Оренбургу. Ту је упознао Валентину Горјачеву, са којом се оженио 1957. Након дипломирања, постао је пилот авиона МиГ-15 и распоређен је у војну базу Луостари у Мурманској области. Као одрастао човек, Гагарин је био висок само 1,57 m, што је било предност у малом кокпиту Востока. Добио је чин поручника 5. новембра 1957. а 6. новембра 1959. је унапређен у старијег поручника.[3]

Каријера у совјетском свемирском програму[уреди]

Одабир и тренинг[уреди]

У 1960, након велике потраге и процеса селекције, Јуриј Гагарин је одабран са још 19 космонаута за совјетски свемирски програм. Уз друге потенцијалне космонауте, Гагарин је био подвргнут ригорозним експериментима са циљем да се тестира његова физичка и психолошка издржљивост. Такође је прошао и интензивну обуку за предстојећи лет. Од 20 одабраних космонаута, само су Гагарин и Герман Титов ушли у најужи круг због својих изврсних учинака током обуке, као и због својих физичких особина, пошто није било много места у Вастоку, а обојица су били ниски. Коначна одлука, донета у највишим нивоима Комунистичке партије Совјетског Савеза, можда је била донесена због Гагариновог скромног порекла и веселе личности, насупрот Титову, који је био пореклом из средње класе.

Лет у свемиру[уреди]

Гагарин у Вастоку 1

Гагарин је 12. априла 1961. постао први човек који је полетео у свемир у Вастоку 1. Пошто је постојала велика вероватноћа да мисија не успе и Гагарин погине, направљена су три саопштења за штампу, један у случају успеха и два у случају неуспеха. Контролори на земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту. Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1 у случају да се деси нешто непредвиђено). Аутоматски систем је подесио Восток 1 у положај за укључивање повратних ракета отприлике након 1 сата лета.

Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8000 km од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано.

Капсула Востока 1

Након паљења ракета за повратак, Вастоков модул са опремом је неочекивано свежњом жица остао привезан за капсулу за повратак. Две половине летелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни после 10 минута. Летелица се нагло окретала пре него што су жице изгореле и модул се наместио у погодну висину за улазак.

Гагарин је искочио падобраном на висини од 7 km и без проблема се спустио на земљу. Како су правила Међународне аеронаутичке федерације захтевале да се пилот мора спустити са својом летелицом, Совјетски Савез је инсистирао да је Гагарин слетео Востоком и Међународна аеро-наутичка федерација је признала лет. Неколико година касније је откривено да је Гагарин искочио из Востока.

Гагарин је током лета унапређен у чин мајора.[4]

Након лета[уреди]

Гагарин на графиту поред Дијега Марадоне и Фидела Кастра (Дрвенград).

Након лета, Гагарин је одмах постао позната и славна личност широм света и путовао је по Италији, Уједињеном Краљевству, Немачкој, Канади и Јапану да би промовисао совјетски успех. У чин потпуковника совјетског ваздухопловства је унапређен 12. јуна 1962, а 6. новембра 1963. је добио чин пуковника. Постао је члан Врховног совјета 1962. Касније се вратио у Звездани град и радио је на дизајну свемирске летелице која се могла користити више пута. На тим пројектима је радио 7 година.

Смрт[уреди]

Касније је Гагарин постао заменик директора за обуку у Звезданом граду. У исто време покушао је да се преквалификује у пилота ловца. На дан 27. марта 1968. Гагарин и његов иструктор Владимир Серјегин су погинули у МиГ-15УТИ на рутинском лету близу Киржача. Није познато шта је изазвало пад, али је истрага из 1986. показало да је турбуленција настала када је пресретач Су-11 користио комору догоревања, могла да изазове да Гагаринов авион лети неконтролисано. Временски услови су такође били лоши, што је могло допринети немогућности да се Гагарин и инструктор исправе пре него што су пали.

У својој књизи „Две стране месеца“ (енглески: Two Sides of the Moon), Алексеј Леонов прича да је летео хеликоптером у тој области тог дана када је чуо два гласна праска у даљини. Његов закључак је да је авион Сухој (који је он идентификовао као Сухој Су-15) летео испод минималне дозвољене висине, без сазнања о томе због лоших временских услова, прошао је на 10 до 20 метара од Јуријевог и Серјегиновог авиона док је пробијао звучни зид. Резултујућа турбуленција је изазвала неконтролисана окретања МиГа. Леонов верује да је први прасак који је чуо био од авиона који је пробијао звучни зид, а да је други од пада Гагариновог авиона.[5][6]

Нова теорија, коју је 2005. изнео првобитни истражитељ несреће, тврди да је претходни пилот или посада авиона случајно оставила отворену кабину, што је довело до губитка кисеоника, па Гагарин и Серјегин нису могли да управљају авионом.[7]

Гагарин и Серјегин су сахрањени један до другог у зиду Кремља на Црвеном тргу.

Почасти[уреди]

Гагарин на графиту у Харкову (2008).

Завештање[уреди]

Осим његовог ниског раста од 1.57 m, једна од Гагаринових најуочљивијих својстава је био његов осмех.[8] Многи су коментирали како је Гагаринов осмех привлачио пажњу публике на честим турнејама у којима је учествовао током неколико месеци након успешне мисије Восток 1.[9]

Гагарин је исто тако зарадио репутацију способне јавна фигуре. Кад је он посетио Манчестер у Уједињеном Краљевству, пљуштала је киша. Међутим, Гагарин је инсистирао да конвертибилни кров кола остане спуштен, тако да би маса обожавалаца могла да га види. Гагарин је изјавио, „Ако су сви ови људи дошли да ме поздраве и могу да стоје на киши, могу и ја.” Гагарин је одбио кишобран и наставио је да стоји у свом Бентлију са спуштеним кровом, тако да је бодрећа поворка могла да га види.[9]

Сергеј Корољов, један од главних организатора током раних година Совјетског свемирског програма, касније је рекао да је Гагарин поседовао осмех „који је разведравао Хладни рат”.[10]

Признања[уреди]

Руска рубља комеморише Гагарина 2001.
Статуа Јурија Гагарин у Лондону, у близини Адмиралског лука (сад у Гринвичу)
Џон Гленов панел и статуа Јурија Гагарина у Хјустону, код бившег седишта агенције НАСА на Вејсајд Драјву

Дан Гагариновог свемирског лета, 12. април, је комеморисан као спедијални датум. Од 1962, тај дан је прослављан у Совјетском Савезу и касније у Русији и другим пост-совјетским државама као Дан космонаутике. Године 2011, тај дан су Уједињене нације декларисале као Међународни дан људског свемирског лета.[11]

Од 2001. године, Јуријева ноћ се одржава као међународна прослава сваког 12. априла ради комеморисања прекретнице у истраживању свемира.

Бројне зграде и друга места на Земљи су именована по Гагарину. Центар за обуку космонаута у Звезданом граду у Русији носи његово име од 1969. Лансирна платформа у космодрому Бајконур са које су Спутњик 1 и Восток 1 лансирани, је сад позната као Гагарином старт. По њему се зову Гагарински рејон и град Гагарин у Русији. Једна од највећих новобеоградских улица носи његово име. Совјетска ваздухопловна академија је преименова у Гагаринову ваздухопловну академију 1968. године.

Гагарин је почаствован на Месецу од стране астронаута и астронома. Њему је одао почаст Амерички свемирски програм током Аполо 11 мисије 1969. године кад су астрономи Нил Армстронг и Баз Олдрин оставили меморијалну торбу на површини, која садржи медаље којима се комеморишу Гагарин и космонаут Владимир Комаров.[12][13] Године 1971, астронаути на мисији Аполо 15 Дејвид Скот и Џејмс Ирвин оставили су Палог астронаута на њиховом месту слетања, као спомен свим америчким астронаутима и совјетским космонаутима који су преминули током Свемирске трке, са Јуријем Гагарином на списку међу 14 других.[14][15] По њему је званично назван кратер на Далекој страни Meseca пречника 265 км.

У његову част је постављено неколико статуа.

Дана 4. јуна 1980. отворен је монумент Гагарина на Гагариновом тргу у Лењиновој авенији у Москви. Монумент је 42,4 м висок и направљен је од титанијума. Поред стуба је и репликација спустног модула који је користио Гагарин.

Године 2011, статуа Јурија Гагарина, је откривена у близини зграде Арк Адмиралитета на крају улице The Mall у Лондону, насупрот перманентне скулптуре Џејмса Кука. То је копија статуе изван Гагаринове бивше школе у Љуберцима.[16] Године 2013 статуа је премештена на њену перманентну локацију изван Краљевске опсерваторије у Гриничу.[17]

Године 2012, статуа је откривена код бившег седишта агенције НАСА на Саут Вејсајд Драјву у Хјустону. Скулптура, коју је комплетирао 2011. године уметник/космонаут Алексеј Леонов, је поклон Хјустону од разних руских организација. Хјустонски градоначелник Анис Паркер, НАСА администратор Чарлс Болден, и руски амбасадор Сергеј Кислјак били присутни на церемонији посвећивања.[18]

Гагарин је меморијализован у музици, укључујући циклус совјетских патриотских песама Констелација Гагарин (руски: Созвездье Гагарина, транслит. Sozvezdie Gagarina) које су написали Александра Пахмутова и Николај Добронравов током 1970–1971.[19] Најпознатије од тих песама помињу Гагаринове „појехали!”: Рекао је „ајдемо!” Он је махнуо руком.[20][19] Он је био инспирација за делове „Хеј Гагарин” аутора Жан Мишел Жар (на албуму Métamorphoses), „Гагарин” у извођењу групе Public Service Broadcasting, и „Гагарин, волео сам те” групе Undervud.

Пловила су именована по њему. Совјетски брод за праћење Космонаут Јуриј Гагарин је изграђен 1971. године. Јерменска авиокомпанија Армавија је именовала свој први Сухој Суперџет 100 у Гагаринову част 2011. године.[21]

Совјетски Савез је издао комеморативне новчиће на 20. и 30. годишњицу Гагариновог лета: новчић од једне рубље (1981) и 3 рубље (1991). Године 2001, ради комеморисања 40. годишњице Гагариновог лета, серија од четири кованице са његовим ликом је издата у Русији: 2 рубље (бакар-никал), 3 рубље (сребро), 10 рубљи (месинг-бакар, никал), и 100 рубљи (сребро).[22] Године 2011, Русија је издала кованицу од 1.000 рубаља (злато) и од 3 рубље (сребро) да би се обележила 50. годишњица лета.[23]

Године 2008, Континентална хокејашка лига је назвала свој шампионски трофеј Гагаринов куп.[24] Године 2010 према прегледу Свемирске фондације, Гагарин је био свемирски херој који је рангиран као шести по популарности, на истом нивоу популарности са фикционим капетаном Џејмс Т. Кирком серије Звездане стазе.[25] Руска документарна драма Гагарин. Први у космосу је објављена 2013. године.

Референце[уреди]

  1. ^ Акценат презимена Гагарин је на другом, а не на првом слогу.
  2. ^ French & Burgess 2007, стр. 2.
  3. ^ Юрий Алексеевич Гагарин
  4. ^ (на језику: руски) Јуриј Гагарин Дорога в космос Архивирано на сајту Wayback Machine (април 3, 2008) (на језику: енглески)
  5. ^ Leonov & Scott 2004, стр. 218.
  6. ^ Откривена тајна чувана деценијама: Гагарин погинуо избегавајући други авион („Блиц“, 14. јун 2013)
  7. ^ Holt, Ed (03. 04. 2005). „Inquiry promises to solve Gagarin death riddle”. Scotland on Sunday. Приступљено 30. 03. 2008. 
  8. ^ Williams, Huw (07. 03. 2011). „Memories sought of Yuri Gagarin's way into space”. BBC News. Приступљено 11. 04. 2011. 
  9. 9,0 9,1 French, Francis (јул 1998). „Yuri Gagarin's Visit to Manchester”. Spaceflight. British Interplanetary Society. 40 (7). Приступљено 07. 03. 2011. 
  10. ^ McKie, Robin (13. 03. 2011). „Sergei Korolev: the rocket genius behind Yuri Gagarin”. The Guardian. Приступљено 11. 04. 2011. 
  11. ^ „UN Resolution A/RES/65/271, The International Day of Human Space Flight (12 April)”. 07. 04. 2011. Приступљено 19. 01. 2015. 
  12. ^ Minard, Anne (21. 07. 2009). „Apollo 11: 5 Little-Known Facts About the Moon Landing”. National Geographic. Приступљено 03. 04. 2014. 
  13. ^ Aldrin, Buzz; McConnell, Malcolm (1989). Men From Earth. New York: Bantam. ISBN 978-0-553-05374-6. 
  14. ^ Pocock, Philip (2012). Geppert, Alexander C. T., ур. Imagining Outer Space: European Astroculture in the Twentieth Century. New York: Palgrave Macmillan. стр. 335—336. ISBN 978-0-230-23172-6. 
  15. ^ Powell, Corey S.; Shapiro, Laurie Gwen (16. 12. 2013). „The Sculpture on the Moon”. Slate. Приступљено 03. 04. 2014. 
  16. ^ Parfitt, Tom (06. 04. 2011). „How Yuri Gagarin's historic flight was nearly grounded”. The Guardian. Приступљено 07. 04. 2011. 
  17. ^ „Gagarin Monument Moved from London's Mall to Greenwich”. RIA Novosti. 07. 03. 2013. Приступљено 13. 04. 2014. 
  18. ^ „Houston Mayor, NASA Administrator & Russian Ambassador Dedicate Gifts of Artworks Honoring Russian and US Space Pioneers”. City of Houston. 15. 10. 2012. Архивирано из оригинала на датум 13. 08. 2014. Приступљено 06. 02. 2015. 
  19. 19,0 19,1 Созвездье Гагарина. Alexandra Pakhmutova's website
  20. ^ Душенко, Константин (2014). Большой словарь цитат и крылатых выражений (на језику: руски). Litres. ISBN 978-5-699-40115-4. 
  21. ^ Kaminski-Morrow, David (15. 01. 2011). „Picture: First Armavia Superjet awaits delivery”. FlightGlobal.com. Приступљено 17. 01. 2011. 
  22. ^ База данных по памятным и инвестиционным монетам. CBR.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала на датум 19. 12. 2008. Приступљено 30. 03. 2008. 
  23. ^ „Yuri Gagarin Featured on Russian Gold and Silver Coins”. Coin Update. 14. 04. 2011. 
  24. ^ Fraser, Adam (19. 05. 2010). „UFA Sports to market Kontinental Hockey League”. SportsPro Media. Приступљено 19. 08. 2010. 
  25. ^ „Space Foundation Survey Reveals Broad Range of Space Heroes”. Space Foundation. 27. 10. 2010. Архивирано из оригинала на датум 15. 08. 2012. Приступљено 17. 01. 2011. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]