Пређи на садржај

Диноша — разлика између измена

8 бајтова додато ,  пре 9 година
м
нема резимеа измене
м
'''Диноша''' је насеље у [[општина Подгорица|општини Подгорица]](градска општина Тузи) у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]] било је 520 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 785 становника).Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 км2.
=Историја=
==Стари вијек==
Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).
===Средњи вијек===
У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети , уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.
===Османска власт===
За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).
{{Насељено место у ЦГ
|место=Диноша
|гдуж=19.336666
}}
'''Диноша''' је насеље у [[општина Подгорица|општини Подгорица]](градска општина Тузи) у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Према попису из [[Попис становништва 2003. у Црној Гори|2003.]] било је 520 становника (према попису из [[Попис становништва 1991. у СФРЈ|1991.]] било је 785 становника).Ово насеље припада историјској области Малесије, а настало је на изласку планинског (кањонског) долине ријеке Цијевне, према Зетској равници. Атар насеља је готово подједнако и брдски и равничарски, а захвата површину од 420 хектара, тј. 4,2 км2.
 
==Историја==
===Стари вијек===
Диноша је као насеље постојала још у античком периоду, о чему свједочи цитадела на платоу омањег брда Ћутеза. На простору овог објекта су сачувани бедеми рађени од крупнијих квадара, у хеленистичком опусу. У римском периоду, Диноша је била везана за антички град Дукљу, поред осталог и добро очуваним остацима водовода, којим се она снадбијевала водом (извориште и колектор водовода констатовани су у овом мјесту, на обали ријеке Цијевне).
 
===Средњи вијек===
У средњм вијеку Диноша је знатно развијено насеље, о чему свједочи повеља краља Милутина из 1314. године. Повезивала је добар дио Малесије са тргом Подгорица, Спужом и Оногоштом (Никшићем). У склопу садашњег гробља у насељу, налазе се темељи (остаци цркве) Св. Архангела Михаила. Насеље је посједовало своје планине у областима Коштице, Рикавца и Широкара. Временом су формиране комунице (у брдском и равничарском дијелу) а коришћене су с јесени и прољећа. Љети , уз уобичајену накнаду, стоку су давали на издржавање сточарима из предјела данашњих Куча и Затријепча.
 
===Османска власт===
За вријеме османске власти, Диноша је једно од средишта и за исламизацију досељаваног становништва, са једном од најстаријих џамија у околини Подгорице. Из ње су се исламизирани Малисори селили према Никшићу, Спужу и Подгорици. На брду Планици се налазе остаци тврђаве из турског периода. Становништво Диноше је претежно исламизирано (према подацима из 1941. године, у насељу је живјело 69 римокатолика и 308 муслимана).
 
== Демографија ==
== Референце ==
{{извори}}
 
== Литература ==
* Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 3, Daly Press-Вијести, 2006.
 
==Спољашње везе==
* [http://www.maplandia.com/serbia-and-montenegro/crna-gora/dinosa/ Гугл сателитска мапа (-{Maplandia}-)]
* [http://www.mapquest.com/maps/map.adp?latlongtype=decimal&latitude=42.417833&longitude=19.336666&zoom=8 План насеља на мапи (-{Mapquest}-)]
 
 
{{Општина Подгорица}}
[[Категорија:Старовјековна насеља и градови у Црној Гори]]
[[Категорија:Средњовјековни тргови, насеља и градови у Црној Гори]]
 
[[fr:Dinoša]]
[[sq:Dinosha]]