Халкидонски сабор — разлика између измена
Нема описа измене |
преписано са других сајтова који чак нису наведени као извор |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
| ⚫ | '''Четврти васељенски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. [[Халкидонски сабор]] је дефинисао [[христологија|христолошки]] став којим се разликују две природе [[Христ]]а. Овај сабор је изопштио [[монофизитство|монофизите]]. Овај сабор је преузео одбрану учења светог [[Кирил Александријски|Кирила]] и [[Трећи васељенски сабор|Ефеског сабора]] из [[431.]] године. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа. |
||
[[Датотека:Sobor 4 big.jpg|мини|400п|Четврти васељенски сабор - Фреска у кијевско-печерској лаври]] |
|||
'''Четврти васељенски сабор''' или '''Халкидонски сабор''' је одржан у [[Халкидон]]у на [[Мала Азија|малоазијској]] обали [[Босфор]]а од [[8. октобар|08.10.]] до [[1. новембар|01.11.]] [[451]]. године. Сазвао га је [[Маркијан|цар Маркијан]] (450.-457.), који је на њему и учествовао праћен Пулхеријом, сестром [[Теодосије I|цара Теодосија]]. Сабор је одржан је у храму Свете Јефимије, уз подршку [[Папа Лав I|папе Лава I]] (440 - 461). |
|||
| ⚫ | [[Халкидонски сабор]] је дефинисао [[христологија|христолошки]] став којим се разликују две природе [[Христ]]а. Овај сабор је изопштио [[монофизитство|монофизите]]. Овај сабор је преузео одбрану учења светог [[Кирил Александријски|Кирила]] и [[Трећи васељенски сабор|Ефеског сабора]] из [[431.]] године. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа. |
||
У Халкидонској дефиницији се изјављује да је [[Исус Христос]] заиста оваплоћени Логос, истинити [[Син Божији]], ''рођен од Оца пре свих векова''. У њој се потврђује да је [[Дјева Марија]] истинита Теотокос ([[Богородица]]), а Онај, који је од ње рођен ''по телу'' у [[Витлејем]]у, је нестворени, божански Син Божији, један од [[Света Тројица|Свете Тројице]]. Према томе, [[Исус из Назарета|Исус из Назарета]] је једно лице или ипостас са све природе - човечанском и божанском. Он је потпун човек. Он је потпун [[Бог]]. Он је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он је исте суштине ''једнобитан'' са [[Бог Отац|Богом Оцем]] и [[Свети дух|Светим Духом]]. Као човек, он је једнаке суштине са свим људским бићима. |
У Халкидонској дефиницији се изјављује да је [[Исус Христос]] заиста оваплоћени Логос, истинити [[Син Божији]], ''рођен од Оца пре свих векова''. У њој се потврђује да је [[Дјева Марија]] истинита Теотокос ([[Богородица]]), а Онај, који је од ње рођен ''по телу'' у [[Витлејем]]у, је нестворени, божански Син Божији, један од [[Света Тројица|Свете Тројице]]. Према томе, [[Исус из Назарета|Исус из Назарета]] је једно лице или ипостас са све природе - човечанском и божанском. Он је потпун човек. Он је потпун [[Бог]]. Он је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он је исте суштине ''једнобитан'' са [[Бог Отац|Богом Оцем]] и [[Свети дух|Светим Духом]]. Као човек, он је једнаке суштине са свим људским бићима. |
||
Сабор рехабилитује Теодорита Кирског и Иву Едеског, уздиже јерусалимски престо на степен патријаршије, потврђује одлуке [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] из 381. год. којом Цариград заузима друго место у Цркви после Рима, проширивши му право јурисдикције на [[Тракија|Тракију]], [[Понт]] и [[Мала Азија|Малу Азију]]. Канон 28, који није прихватио папа Лав I, јасно потврђује да Рим заузима прво место у Цркви пошто је царски град, а не зато што је престо Петров. Христолошки догмат није прихватила [[Коптска Црква]] у [[Египат|Египту]], која чува монофизитство као право учење како би на тај начин исказала незадовољство према доминацији Грка у Источној Цркви. Тако се формирају монофизитске, негрчке Цркве, усмерене против "мелкита" ("приврженика цара") односно православних Грка који прихватају Халкидонски сабор. |
|||
{{клица-вера}} |
{{клица-вера}} |
||
Верзија на датум 14. септембар 2012. у 12:01
Четврти васељенски сабор је одржан у Халкидону на малоазијској обали Босфора од 08.10. до 01.11. 451. године. Халкидонски сабор је дефинисао христолошки став којим се разликују две природе Христа. Овај сабор је изопштио монофизите. Овај сабор је преузео одбрану учења светог Кирила и Ефеског сабора из 431. године. Он је такође задовољио захтеве епископа Истока да се јасно исповеда да је у Исусу истинита људска природа.
У Халкидонској дефиницији се изјављује да је Исус Христос заиста оваплоћени Логос, истинити Син Божији, рођен од Оца пре свих векова. У њој се потврђује да је Дјева Марија истинита Теотокос (Богородица), а Онај, који је од ње рођен по телу у Витлејему, је нестворени, божански Син Божији, један од Свете Тројице. Према томе, Исус из Назарета је једно лице или ипостас са све природе - човечанском и божанском. Он је потпун човек. Он је потпун Бог. Он је савршен Бог и савршен човек. Као Бог, Он је исте суштине једнобитан са Богом Оцем и Светим Духом. Као човек, он је једнаке суштине са свим људским бићима.
