Култ личности — разлика између измена
м разне исправке |
Disambiguated: Фашистичка Италија → Краљевина Италија (2) |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према „великим вођи“. |
Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према „великим вођи“. |
||
Облици култова личности су карактеристични за многе [[диктатура|диктатуре]], али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у [[ |
Облици култова личности су карактеристични за многе [[диктатура|диктатуре]], али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у [[Краљевина Италија|фашистичкој Италији]] [[Бенито Мусолини|Бенита Мусолини]], [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]], као и у [[Комунизам|комунистичким]] диктатурама попут [[Румунија|Румуније]], [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], [[Бугарска|Бугарске]], [[Албанија|Албаније]], [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославије]] и др. |
||
Израз је први пут употребио [[Никита Хрушчов]] у извештају на затвореној седници 20. конгреса [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] [[1956.]] године, где је велишање [[Стаљин|Јосифа Висарионовича Стаљина]] и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као [[култ]] личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске [[чистке]], масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана. |
Израз је први пут употребио [[Никита Хрушчов]] у извештају на затвореној седници 20. конгреса [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Комунистичке партије Совјетског Савеза]] [[1956.]] године, где је велишање [[Стаљин|Јосифа Висарионовича Стаљина]] и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као [[култ]] личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске [[чистке]], масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана. |
||
Ред 19: | Ред 19: | ||
== Примери култова личности == |
== Примери култова личности == |
||
* [[Адолф Хитлер]] у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] |
* [[Адолф Хитлер]] у [[Нацистичка Немачка|Нацистичкој Немачкој]] |
||
* [[Бенито Мусолини]] у [[ |
* [[Бенито Мусолини]] у [[Краљевина Италија|фашистичкој Италији]] |
||
* [[Лењин]] и [[Стаљин]] у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] |
* [[Лењин]] и [[Стаљин]] у [[Совјетски Савез|Совјетском Савезу]] |
||
* [[Ким Ил Сунг]] у [[Северна Кореја|Северној Кореји]] |
* [[Ким Ил Сунг]] у [[Северна Кореја|Северној Кореји]] |
Верзија на датум 31. мај 2013. у 01:27
Култ личности је термин који означава јавно је некритичко наглашавање и обожавање политичке или верске личности као непогрешивог вође.
Култ личности представља врсту идолатрије - обожавање друштва према „великим вођи“.
Облици култова личности су карактеристични за многе диктатуре, али могу и постојати у демократским системима. Различити култови личности су постојали на пример у фашистичкој Италији Бенита Мусолини, Нацистичкој Немачкој Адолфа Хитлера, као и у комунистичким диктатурама попут Румуније, Совјетског Савеза, Бугарске, Албаније, Југославије и др.
Израз је први пут употребио Никита Хрушчов у извештају на затвореној седници 20. конгреса Комунистичке партије Совјетског Савеза 1956. године, где је велишање Јосифа Висарионовича Стаљина и цео систем политичких, пропагандних и репресивних мера који се тим величањем служио, посебно у току последња две деценије Стаљинове власти означио као култ личности. То доба је такође названо „периодом култа личности“. Наведени су: злоупотреба власти, репресалије против политичких противника, које су укључивале и њихово уништење, партијске чистке, масовно депортовање „непријатеља народа“, често и сасвим неупућених грађана.
Све те злоупотребе, великих размера и последица, требале су, уз фалсификате о историјским догађајима и Стаљиновој улози у њима, обезбедити несметано спровођење Стаљинове самовољне власти. Култ личности се дифернцирао као посебан облик аутократске владавине која се заснива на свеприсутној бирократизацији друштвеног и политичког живота.
Карактеристике култа личности
- Претерана покорност становништва према вођи
- Некритичност према исказима вође
- Опасност за живот и здравље дисидената, хапшења, и ликвидације режимских критичара
- Претерана присутност слика и слогана на пример у приватним домовима, школама и фирмама, као и у свим медијима
- Означавање јавних објеката, школа, улица, тргова, спортских објекта, градова, у складу са вођом (нпр Стаљинград, Титоград, Титов Велес, Трг Маршала Тита ...)
- Често апсурдне корелације између особа у разним сферама живота и великог вође.
Примери култова личности
- Адолф Хитлер у Нацистичкој Немачкој
- Бенито Мусолини у фашистичкој Италији
- Лењин и Стаљин у Совјетском Савезу
- Ким Ил Сунг у Северној Кореји
- Садам Хусеин у Ираку
- Фидел Кастро у Куби
- Јосип Броз Тито у СФРЈ
- Франциско Франко у Шпанији
- Николај Чаушеску у Румунији
- Мао Це Тунг у Кини
Литература
- Lukács, Georg (1962). Reflections on the Cult of Stalin. First published: as “Brief an Alberto Carocci” in the special issues of Nuovi Argomenti, Nos. 57-58, 1962, devoted to the discussion of the Twenty-second Congress of the Communist Party of the Soviet Union; it was subsequently published as “Privatbrief über Stalinismus, Brief an Alberto Carocci” in Forum, Nos. 115-117, 1693; abridged English translation, published 1963;.
- Samadoghlu, Vagif (1999). Stalin's Personality Cult - Three Times I Changed My Mind. Azerbaijan International.
- Pollard, John (1998). Mussolini's Rivals: The Limits of the Personality Cult in Fascist Italy.