Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 12: | Ред 12: | ||
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]] |
| јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]] |
||
}} |
}} |
||
'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[ |
'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (1174-1244), сина великог [[Тихомир Завидовић|жупана Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова. |
||
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. |
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. |
||
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака. |
Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака. |
||
У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[цар Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]]. |
У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[цар Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]]. |
||
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[ |
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]]. |
||
4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки. |
4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки. |
||
Верзија на датум 16. август 2013. у 13:02
- За манастир у Србији погледајте Ђурђеви ступови
Шаблон:Манастир инфо Манастир Ђурђеви ступови у Беранама је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (1174-1244), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.
Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,[2] 3. августа је била свечана академија,[3] а 4. августа литургија.[4]
Види још
Референце
Литература
- Извод из: Православље у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска, Светигора, Цетиње 2006.