Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 16. август 2013. у 13:02

За манастир у Србији погледајте Ђурђеви ступови

Шаблон:Манастир инфо Манастир Ђурђеви ступови у Беранама је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве. Манастир је задужбина Стефана Првослава (1174-1244), сина великог жупана Тихомира, најстаријег брата Стефана Немање, његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.^[1] Свети Сава је 1219. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.

Од 18. до 20. века Турци су 5 пута пљачкали и палили манастир и то 1738, 1825, 1862, 1875. и 1912. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман Мојсије Зечевић који је представљао духовног вођу Васојевића у борби против Турака. У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време цара Душана. Остаци живописа у олтару такође потичу из Немањићког доба. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске православне цркве маја 2001. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем Епархије Будимљанско-никшићке. 4. маја 2002. године у манастиру је устоличен Јоаникије Мићовић као епископ Будимљанско-никшићки.

Манастир је августа 2013. године обележио 800 година постојања,^[2] 3. августа је била свечана академија,^[3] а 4. августа литургија.^[4]

Види још

Референце

Литература

Извод из: Православље у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска, Светигора, Цетиње 2006.

Спољашње везе

Званична презентација

[1] Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)

[2] Беране: Споменица за јубилеј („Вечерње новости“, 15. јул 2013)

[3] Свечана академија поводом осам вјекова Ђурђевих Ступова (СПЦ, 4. август 2013)

[4] Ђурђеви ступови били су душа душе народне (СПЦ, 5. август 2013)

[1]

[2]

[3]

[4]

@@ Ред 12: / Ред 12: @@
 | јурисдикција = [[Српска православна црква|СПЦ]]
 }}
-'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[СПЦ|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина  [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (1174-1244), сина великог [[Тихомир Завидовић|жупана Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
+'''Манастир Ђурђеви ступови''' у [[Беране|Беранама]] је манастир [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије будимљанско-никшићке]], [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Манастир је задужбина  [[Првослав Немањић|Стефана Првослава]] (1174-1244), сина великог [[Тихомир Завидовић|жупана Тихомира]], најстаријег брата [[Стефан Немања|Стефана Немање]], његов гроб се налази унутар манастира. Градња манастира је завршена 1213. године.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:446969-Jubilej-Djurdjevih-stupova-Osam-vekova-svetlosti Јубилеј Ђурђевих ступова: Осам векова светлости („Вечерње новости“, 1. август 2013)]</ref> [[Свети Сава]] је [[1219]]. године успоставио Будимљанску Епископију и у овом храму устоличио првог Будимљанског епископа Јакова.
 Од 18. до 20. века  [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године.
 Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
 У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[цар Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]].
-Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[СПЦ|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем  [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
+Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем  [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
 . маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки.