Област

Област је део неке територије издвојен приликом регионализације по неком карактеристичном обележју:

• природни (Посавина),
• историјски (Рашка област),
• економски (Рурска област) и
• етнички (Квебек).

Многи аутори област сматрају највишом у категорији географских регија. У Бугарској и Русији „област“ је администратвино-територијална јединица.

Области у Југославији

У Краљевини Југославији област су постојале као административне јединице од 26. априла 1922. до 3. октобра 1929. године када их смењују бановине. У то време у Југославији је било 33 области.

У СФРЈ области су постојале 1945-1963. године, али не као универзалне административне јединице. Прва је формирана Аутономна Косовско-метохијска област и она је као област последња остала да постоји, јер је 1963. године постала „Аутономна покрајина“. У Хрватској су 1945. године формиране области Далмација и Славонија, као административне јединице, већ 1947. године се укида област Славонија па у Југославији 1948. године постоје само област Далмација и Аутономна Косовско-метохијска област. 1949. године се у свим републикама Југославије осим у Црној Гори образују области као административне јединице и било их је 23, и то у Словенији: Горишка (седиште Нова Горица), Љубљанска и Мариборска; у Хрватској: Бјеловарска, Далматинска (седиште Сплит) Загребачка, Карловачка, Осијечка и Ријечка; у Босни и Херцеговини: Бањалучка, Мостарска, Сарајевска и Тузланска; у Македонији: Битољска, Скопска и Штипска и у Србији: Београдска, Крагујевачка, Нишка, Тимочка (седиште Зајечар) и Титовоужичка; Косово и Метохија и Војводина су биле у рангу области. Следеће године се укидају области као административне јединице у Македонији, а 1951. године се укидају и усталим републикама СФРЈ.

Види још

• Регија
• Крај
• Руске области
• Бугарске области

Литература

• Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд