Нина Кирсанова — разлика између измена
мНема описа измене |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
| Ред 15: | Ред 15: | ||
| држава_смрти = [[СФР Југославија]] |
| држава_смрти = [[СФР Југославија]] |
||
}} |
}} |
||
'''Нина Кирсанова''' ([[1898]]—[[1989]]) |
'''Нина Кирсанова''' ([[1898]]—[[1989]]) је била једна од најзначајнијих балетских уметница у [[Београд]]у, исказујући се као врхунска примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. <ref name="Политика">[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Blistava-baletska-karijera.lt.html „Политика“, Блистава балетска каријера, 27. април 2009.]</ref> Поред тога, била је и болничарка, археолог и глумица. <ref name="Pravda">[http://www.pravda.rs/2011/08/05/arheolog-sa-70-a-glumica-sa-85-godina/ „Правда“, Археолог са 70, а глумица са 85 година, 5. август 2011.]</ref> |
||
== Рани живот == |
== Рани живот == |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
== Каријера == |
== Каријера == |
||
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази пут [[Париз |
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре [[позориште „Мањеж“|позоришта „Мањеж“]], а потом и [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]], где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у [[Француска|Француску]] био је исувише јак, па Нина Кирсанова [[1926]]. године одлази пут [[Париз]]а, у једну од најјачих балетских школа света.<ref name="Политика" /> |
||
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов |
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне [[Ане Павлов]]е. Наступа као примабалерина на свим континентима од [[1927]]. до [[1931]]. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према [[Београд]]у чини своје, па се Кирсанова враћа у [[Србија|Србију]], где постаје шеф балета, кореограф и редитељ [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]]. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ [[1934]]. године ангажована је у [[Опера Монте Карло|Опери Монте Карло]], као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у [[Литванска опера|Литванској опери]].<ref name="ТОБ" /> |
||
== Други светски рат == |
== Други светски рат == |
||
Почетком [[Други светски рат|Другог светког рата]] одлучује да се врати у [[Београд]], који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на [[Дорћол |
Почетком [[Други светски рат|Другог светког рата]] одлучује да се врати у [[Београд]], који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на [[Дорћол]]у, где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога. Током ратних година успевала је да одржи балетски ансамбл [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта]] на окупу, иако је зграда позоришта била тешко оштећена приликом бобмбардовања [[1941]]. године и није била у функцији. По уласку [[Црвена армија|Црвене армије]] у Београд, многи руски балетски радници, из страха од одмазде, отишли су из њега. Одмах после бомбардовања [[1945]]. године, Нина Кирсанова се ангажовала као болничарка, превијајући рањенике и асистирајући у операционим салама. Од детињства је била добро упућена у медицину, јер јој је мајка била лекар.<ref name="ТОБ" /> |
||
== Крај каријере и нов почетак == |
== Крај каријере и нов почетак == |
||
Верзија на датум 20. мај 2014. у 05:56
Нина Кирсанова | |
|---|---|
 Нина Кирсанова | |
| Датум рођења | 1898. |
| Место рођења | Москва, Руска Царевина |
| Датум смрти | 3. фебруар 1989. |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Нина Кирсанова (1898—1989) је била једна од најзначајнијих балетских уметница у Београду, исказујући се као врхунска примабалерина, кореограф, шеф балета и балетски педагог. [1] Поред тога, била је и болничарка, археолог и глумица. [2]
Рани живот
Нина Васиљевна Кирсанова рођена је 1898. године у Москви, у породици Василија и Зинаиде Ванер. Име „Кирсанова” користила је као уметничко. Нина је балетско школовање започела доста касно, тек у 13-ој години, због противљења њеног оца. На Московском театралном училишту 1919. године завршила је виши студијски одсек и исте године удала се за Бориса Попова, оперског солисту Бољшој театра. На његов наговор, Нина се пријављује и пролази аудицију у Бољшој театру, али никада није заиграла на сцени чувеног позоришта, јер је већ 1920. године избегла са мужем у Пољску, а потом одатле у Београд 1923. године.[3]
Каријера
У престоници Србије њен балетски таленат не пролази неопажено и Нина убрзо постаје чланица најпре позоришта „Мањеж“, а потом и Народног позоришта, где је блистала је у главним улогама у балетима „Жизела“, „Копелија“ и „Мадам Батерфлај“. Иако ју је београдска публика одмах заволела, изазов да оде у Француску био је исувише јак, па Нина Кирсанова 1926. године одлази пут Париза, у једну од најјачих балетских школа света.[1]
Потврду свог великог талента Нина добија ангажманом у трупи славне Ане Павлове. Наступа као примабалерина на свим континентима од 1927. до 1931. године, када Павлова умире, а трупа се распушта. Иако је наступала по читавом свету, љубав према Београду чини своје, па се Кирсанова враћа у Србију, где постаје шеф балета, кореограф и редитељ Народног позоришта. Под њеним руководством балет остварује у Атини своје прво инострано гостовање. У том периоду остварила је 28 кореографија у балетском и оперском репертоару, а као примабалерина остварила је 18 главних улога. Међутим, и поред успеха, одлучује да настави интернационалну каријеру и већ 1934. године ангажована је у Опери Монте Карло, као шеф балета, кореограф и примабалерина. Ту остаје три сезоне, а потом годину дана проводи у Литванској опери.[3]
Други светски рат
Почетком Другог светког рата одлучује да се врати у Београд, који је једино сматрала својим домом. Настањује се у улици Риге од Фере, на Дорћолу, где је отворила свој балетски студио и отпочела такође веома успешну каријеру балетског педагога. Током ратних година успевала је да одржи балетски ансамбл Народног позоришта на окупу, иако је зграда позоришта била тешко оштећена приликом бобмбардовања 1941. године и није била у функцији. По уласку Црвене армије у Београд, многи руски балетски радници, из страха од одмазде, отишли су из њега. Одмах после бомбардовања 1945. године, Нина Кирсанова се ангажовала као болничарка, превијајући рањенике и асистирајући у операционим салама. Од детињства је била добро упућена у медицину, јер јој је мајка била лекар.[3]
Крај каријере и нов почетак
После рата, оснива балетски студио у позоришту, који је заједно са Балетским одсеком на Музичкој академији прерастао у Државну балетску школу. Тако је Нина Кирсанова била један од оснивача и утемељивача развоја Средње балетске школе у Београду. Њен балетски ангажман у Народном позоришту окончан је 18. децембра 1951. године, извођењем опроштајне представе „Лабудово језеро“, коју је Нина поставила као кореограф и редитељ. Тада је прославила 35 година рада и последњи пут наступила као примабалерина.[3]
По одласку у пензију бави се балетским радом, али налази времена да оствари давнашњу жељу и уписује и завршава студије археологије на Филозофском факултету у Београду, а у 70-ој години живота магистрира и затим путује по земљама Блиског истока у склопу научних експедиција. Као да јој све то није било довољно, Нина Кирсанова се опробала и као глумица у култном остварењу Срђана Карановића „Нешто између“, тако да је филмски деби имала у својој 85-ој години. Последње године живота провела је на Чубури, веома скромно у собици са малом кухињом и купатилом које је сама пројектовала и направила. Преминула је 1989. године у 91-ој години живота и сахрањена је у Алеји заслужних грађана. Својим делом задужила је Србију и Београд, који јој се одужио улицом на Звездари и музејском поставком у Музеју позоришне уметности.[2]
Референце
- ^ а б „Политика“, Блистава балетска каријера, 27. април 2009.
- ^ а б „Правда“, Археолог са 70, а глумица са 85 година, 5. август 2011.
- ^ а б в г Beogradski stranci, Turistička organizacija Beograda, 2009.