Vid Došen — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м normativna kontrola
ознака: враћена измена
Ред 14: Ред 14:


== Biografija ==
== Biografija ==

Dok bude svijeta, dok jedno naše srce bude kucati, tvoje će slavno ime, spojeno s Njegoševim i s Brankovim, biti neumrlo... Da nam budeš megju svijem dičnom, Srpska zemljo der za sebe mari, Šta ćeš tražiti misirskih oaza. Vlaških čuda, njemačkih dokaza? Iznesi nam svoje grude plod, Kaži sv'jetu svoj junački rod! A ti dični Medo, na krilima tvoje vile, koja te od smrti sačuvala, straži lebdi nad radom i stazama tvoga omiljenog naroda dok ga vidišsrećna i čestita za čim si još iz djetinjstva žarkom dušom hlepio.


Školovao se u [[Zagreb]]u i [[Grac]]u. Nakon završene [[teologija|teologije]], [[1744]]. postao je glagoljaški sveštenik u Senjskoj biskupiji. Služio je kao kapelan u Zagrebačkoj biskupiji, gde je postao kućni kapelan grofovske porodice Pejačević.
Školovao se u [[Zagreb]]u i [[Grac]]u. Nakon završene [[teologija|teologije]], [[1744]]. postao je glagoljaški sveštenik u Senjskoj biskupiji. Služio je kao kapelan u Zagrebačkoj biskupiji, gde je postao kućni kapelan grofovske porodice Pejačević.

Верзија на датум 15. фебруар 2024. у 12:12

Vid Došen
Lični podaci
Datum rođenja(1720{{month}}{{{day}}})1720.
Mesto rođenjaTribanj, Mletačka republika
Datum smrti1778.(1778-Nedostaje neophodni parametar 1, mesec!-00) (57/58 god.)
Mesto smrtiDubovik, Austrijsko carstvo

Vid Došen (1720—1778) bio je srpski[1] književnik i katolički sveštenik, rođen u selu Tribnju (primorsko mesto na sredini puta od Obrovca prema Karlobagu) 1720 godine, a umro 6. aprila 1778. u Duboviku kod Slavonskog Broda.[2]

Biografija

Dok bude svijeta, dok jedno naše srce bude kucati, tvoje će slavno ime, spojeno s Njegoševim i s Brankovim, biti neumrlo... Da nam budeš megju svijem dičnom, Srpska zemljo der za sebe mari, Šta ćeš tražiti misirskih oaza. Vlaških čuda, njemačkih dokaza? Iznesi nam svoje grude plod, Kaži sv'jetu svoj junački rod! A ti dični Medo, na krilima tvoje vile, koja te od smrti sačuvala, straži lebdi nad radom i stazama tvoga omiljenog naroda dok ga vidišsrećna i čestita za čim si još iz djetinjstva žarkom dušom hlepio.

Školovao se u Zagrebu i Gracu. Nakon završene teologije, 1744. postao je glagoljaški sveštenik u Senjskoj biskupiji. Služio je kao kapelan u Zagrebačkoj biskupiji, gde je postao kućni kapelan grofovske porodice Pejačević.

Biskup Galjuf imenovao ga je za duhovnog pomoćnika u Požegi, a od 1756. pa do smrti radi kao župnik u Duboviku kraj Slavonskog Broda, osim između 1773. i 1776, kada je bio profesor etike ("moralke") na požeškoj Akademiji. Boraveći u Slavoniji, učestvuje u mnogobrojnim raspravama o delu Satir iliti divji čovik Matije Antuna Reljkovića[3][4], 1761. godine.

Delo

Došen je odlučno ustao protiv onih koji su napadali Reljkovića pa je napisao i pamflet-pesmu u osmercu Jeka planine, koja na pisme satira i tamburaša slavonskoga odjekuje i odgovara koju je objavio u Zagrebu 1767.[5] U njoj se obračunava sa autorom pesme Tamburaš slavonski, (anonimnim sveštenikom potpisanim kao Nesmir Kudilović), u kojoj je oštro napadnut Reljkovićev Satir. Tekst je jedan od ključnih izvora u istraživanju polemika i rasprava oko Satira.

U Reljkovićevom duhu, ali još snažnije, Došen je nastavio u svojoj knjizi Aždaja sedmoglava bojnim kopljem udarena i nagrđena, iliti sablast griha na sedam glavni griha razdiljenoga oštrom istinom pokarana i prikorena objavljenoj 1768. u Zagrebu. Aždaja sedmoglava je obiman ep u sedam pevanja u kojem Došen moralističkim tonom, lepim narodnim jezikom, u osmercima, govori o sedam smrtnih grehova iznoseći moralne i društvene probleme slavonskog sela. Sedmoglava aždaja je stari hrišćanski simbol za sedam smrtnih grehova, protiv kojih je i Došen, koristeći svoje bogoslovsko znanje, napisao sedam propovedi u stihovima kritikujući ljudske slabosti. Došenovo »bojno kopje« bilo je upereno protiv mnogih mana raširenih u našem narodu.

Manje je poznata Došenova kontroverzna pesma Sličnorični odgovor... Popu Jovanu. Sve svoje pesme Došen je pisao štokavskim narečjem.

Poreklo

Došeni su poreklom Bunjevci koji su u vreme velikih bunjevačkih seoba naselili Podgorje, Smiljan, Lovinac, Bilaj i Gospić. Jovan Erdeljanović u knjizi "O poreklu Bunjevaca"[6], piše o Došenima da ih, i katolika i pravoslavnih, ima u Podgorju i Lici, da su pravoslavni oko 1683. primili katolicizam. Lopašić pak tvrdi da su Došeni poreklom iz severne Dalmacije i navodi pravoslavne Došene i Došenoviće u zapadnoj Bosni. Etnograf Vaso Banović u knjizi „Gacka dolina s okolnim poljima“, u izdanju Glavnog saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, (Zagreb 1932), utvrdio je da su pravoslavnog i srpskog porekla Tribanjske porodice Došen, Uzelac, Pejnović, Babić, Anić, Biondić i Vukelić. Zanimljivo je da su meštani Tribnja govorili ikavskim izgovorom srpskog jezika.

Reference

  1. ^ Milosavljević, Petar (2003). Uvod u Srbistiku. Beograd: Trebnik. стр. 129—130. 
  2. ^ Dosen, Vid (1994). Izabrana djela (XIV kolo) (Croatian Edition). Privlacica. ISBN 978-953-156-084-9. 
  3. ^ „Satir iliti divji čovik, www.google.com” (PDF). 
  4. ^ „Satir iliti divlji čovik, Matija Antun Reljković, Lektira, Free Download”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2010. г. 
  5. ^ Bošković, Ivan (2007). Hrvatska književnost neoklasicizma i romantizma (Sveučilišni priručnik). Split: Filozofski fakultet Split. стр. 33. Архивирано из оригинала 2. 4. 2009. г. Приступљено 2. 12. 2010. 
  6. ^ „O poreklu Bunjevaca (1930. God.) - Jovan Erdeljanović”. 

Literatura

  • Glušac, Vaso (1905). Vid Došen i njegova književna djelatnost. 
  • Švagelj, Dionizije (1981). Slyčnoryčni odgovor Vida Došena... Popu Jovanu (Znanstveni skup o Vidu Došenu i Blažu Tadijanoviću s otkrivanjem njihovih spomen-ploča, Slavonski Brod, 16. rujna 1978, Rastušje i Glogovica, 17. rujna 1978. изд.). Osijek: JAZU, Centar za znanstveni rad. стр. 43—48. 
  • Matić, Tomo (1969). Život i rad Vida Došena. Djela Vida Došena, Stari pisci hrvatski. Zagreb: JAZU. стр. 34. 
  • Bogišić, Rafo (1973). Vid Došen, Zbornik stihova i proze. Zagreb: PSHK. стр. 18.  ( potpunom bibliografijom i literaturom)
  • Milosavljević, Petar (2003). Uvod u Srbistiku. Beograd: Trebnik. стр. 129—130. 
  • Dosen, Vid (1994). Izabrana djela (XIV kolo) (Croatian Edition). Privlacica. ISBN 978-953-156-084-9. 
  • Bošković, Ivan (2007). Hrvatska književnost neoklasicizma i romantizma (Sveučilišni priručnik). Split: Filozofski fakultet Split. стр. 33. Архивирано из оригинала 2. 4. 2009. г. Приступљено 2. 12. 2010. 

Spoljašnje veze

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Vid_Došen&oldid=27391634”