Обровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Обровац
ObrovacHR1.JPG
Обровац
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаЗадарска
Становништво
Становништво
 — 2011.Пад 996
Агломерација (2011.)Раст 4.323
Географске карактеристике
Координате44°12′03″ СГШ; 15°40′53″ ИГД / 44.20070° СГШ; 15.68149° ИГД / 44.20070; 15.68149Координате: 44°12′03″ СГШ; 15°40′53″ ИГД / 44.20070° СГШ; 15.68149° ИГД / 44.20070; 15.68149
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Обровац на мапи Хрватске
Обровац
Обровац
Обровац на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникАнте Жупан (ХДЗ)
Поштански број23450
Позивни број+385 23
Веб-сајт
www.obrovac.hr

Обровац је градић у Хрватској, у Задарској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 4.323 становника, а у самом насељу 996 становника.[1]

Географија[уреди]

Мост преко Зрмање

Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто–пута ЗагребСплит.

Насеља[уреди]

На подручју града Обровца налазе се следећа насеља: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.

Историја[уреди]

  • 1337. — Први спомен Обровца у писаним исправама;
  • 1527. — Обровац заузимају Турци;
  • 1647. — Обровачку тврђаву и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани под командом заповедника Фоскола;
  • 1687. — Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца;
  • 1838. — зидинама опасана варошица на реци Зрмањи, са 43 дома и 287 становника[2];
  • 1848. — Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске;
  • Од 1991. до 1995. налазио се у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК, 5. августа 1995. године хрватска војска заузела је град протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

Привреда[уреди]

У доба Краљевине СХС становништво Обровца бавило се углавном трговином (вино, дрва, жито).[3] Постојала је и паробродска линија Сушак-Паг-Обровац.[3] Власти Социјалистичке републике Хрватске су јула 1970. године почеле изградњу фабрике глинице Јадрал у Обровцу, због налазишта боксита. Изградњу фабрике "Јадрал" суфинансирала је Немачка Демократска Република.[4] Фабрика која је требало да производи алуминијум је завршена 1977. године. Међутим, ова инвестиција је постала парадигма промашених инвестиција у СР Хрватској и СФРЈ. Фабрика глинице Јадрал је затворена већ 1981. године.[5]

  • Елан — творница чамаца
  • Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“

Споменици и знаменитости[уреди]

  • Манастир Крупа
  • Утврђење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
  • Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
  • Православна црква Свете Тројице у Обровцу

Образовање[уреди]

  • Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
  • Средња школа Обровац

Становништво[уреди]

Према попису из 2001. Обровац је имао 3.387 становника.

Град Обровац[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[6] 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 4.323 3.387 9.069 9.576 10.321 10.185 9.696 9.116 10.092 9.027 9.814 8.751 7.408 7.207 6.814 6.186
  • напомене:

Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.

Обровац (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[6] 2011. 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 996 1.055 1.660 1.457 1.187 532 306 302 508 418 461 401 410 463 403 341

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.253 75,48 %
Хрвати
  
285 17,16 %
Југословени
  
40 2,40 %
Албанци
  
15 0,90 %
Црногорци
  
13 0,78 %
Мађари
  
7 0,42 %
Муслимани
  
7 0,42 %
Македонци
  
5 0,30 %
Словенци
  
2 0,12 %
Чеси
  
1 0,06 %
остали
  
1 0,06 %
неопредељени
  
25 1,50 %
непознато
  
6 0,36 %
укупно: 1.660

Знамените личности[уреди]

  • Обрад Зелић, српски стоматолог и професор Београдског универзитета

Референце[уреди]

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 04. 2013. 
  2. ^ "Сербскиј народниј лист", Будим 1839. године
  3. 3,0 3,1 С. Станојевић, Народна енциклопедија СХС (Н-Р), Загреб 1928, стр. 170
  4. ^ http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/pvpages/pvpages/viewPage/?pv_page_id=109073
  5. ^ https://zadarski.slobodnadalmacija.hr/4-kantuna/clanak/id/542486/kako-je-tvornica-glinice-jadral-umjesto-uspjeha-donijela-propast-obrovcu-tamo-niti-jedan-projekt-vise-nije-uspio-cak-i-sanacija-bazena-s-luzinom
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]