Обровац

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Обровац (вишезначна одредница).
Обровац
ObrovacHR1.JPG
Обровац
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Задарска
Становништво
Становништво (2011) 996
Агломерација (2011) 4.323
Географске карактеристике
Координате 44°12′03″N 15°40′52″E / 44.2007328388632, 15.681116861618601
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Обровац на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Обровац
Обровац на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Анте Жупан
Поштански код 23450

Обровац је град у Хрватској у Задарској жупанији. Према резултатима пописа из 2011. у граду је живело 4.323 становника, а у самом насељу је живело 996 становника.[1]

Географија[уреди]

Мост преко Зрмање

Обровац се налази на реци Зрмањи, 12 км од њеног ушћа у море. Развио се на раскршћу путева подно планинских прелаза из Лике у Далмацију, као средиште Буковице. Његов саобраћајни значај је знатно опао изградњом ауто-пута Загреб-Сплит.

Насеља[уреди]

На подручју града Обровца налазе се следећа насеља, то су: Жегар (Богатник, Каштел Жегарски, Комазеци, Надвода), Билишане, Голубић, Горњи Карин, Крупа, Крушево, Мушковци, Обровац и Зеленград.

Историја[уреди]

  • 1337. - Први спомен Обровца у писаним исправама
  • 1527. - Обровац заузимају Турци
  • 1647. - Обровачку утврду и насеље подно ње заузимају и разарају Млечани
  • 1687. - Сердар Стојан Јанковић трајно протерује Турке из Обровца
  • 1848. - Обровачка општина, као прва међу далматинским општинама, упућује захтев Бану Јелачићу за сједињењем Далмације и Хрватске
  • Од 1991. до 1995. налазило се у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је град протеравајучи већинско српско становништво у граду и околини.

Привреда[уреди]

  • Елан - творница чамаца
  • Реверзибилна хидроелектрана „Велебит“

Споменици и знаменитости[уреди]

  • Манастир Крупа
  • Утвршење хрватских племића Курјаковића у Обровцу
  • Жупна црква Светог Јосипа у Обровцу
  • Црква свете Тројице у Обровцу

Образовање[уреди]

  • Основна школа Обровац с подручним школама у Горњем Карину и Крушеву
  • Средња школа Обровац

Становништво[уреди]

За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991: Обровац.

Према попису из 2001. Обровац је имао 3.387 становника.

Град Обровац[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 3.387 9.069 9.576 10.321 10.185 9.696 9.116 10.092 9.027 9.814 8.751 7.408 7.207 6.814 6.186
  • напомене:

Настао из старе општине Обровац. Од 1857. до 1931. садржи део података града Бенковца, а део података од 1880. до 1910. садржан је у граду Бенковцу.

Обровац (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[2] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 1.055 1.660 1.457 1.187 532 306 302 508 418 461 401 410 463 403 341

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Обровац је имало 1.660 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Срби
  
1,253 75,48%
Хрвати
  
285 17,16%
Југословени
  
40 2,40%
Албанци
  
15 0,90%
Црногорци
  
13 0,78%
Мађари
  
7 0,42%
Муслимани
  
7 0,42%
Македонци
  
5 0,30%
Словенци
  
2 0,12%
Чеси
  
1 0,06%
остали
  
1 0,06%
неопредељени
  
25 1,50%
непознато
  
6 0,36%
укупно: 1.660

Знамените личности[уреди]

  • Обрад Зелић, српски стоматолог и професор Београдског универзитета

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 17. 4. 2013.. 
  2. 2,0 2,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]