Прекомерна акомодација

С Википедије, слободне енциклопедије
Accommodative excess
Прекомерна акомодација
Специјалностиофталмологија
Симптомиастенопија, замућење вида

Прекомерна акомодација или вишак акомодације (ПА) ока настаје када појединац користи више од нормалне акомодације (фокусирања на блиске предмете) за обављање одређеног рада на близини. Акомодативни вишак се традиционално дефинише као акомодација која је упорно већа од очекиваног за старост пацијента. Модерне дефиниције то једноставно сматрају немогућношћу да се лако опусти смештај.[1] Прекомерна акомодација се такође види у вези са прекомерном конвергенцијом.

Људско око може да види било који објекат постављен на променљивој удаљености од њега мењајући његову структуру (променом предње површине сочива). Ова појава се назива акомодација.[1] Акомодативна дисфункција је чест поремећај вида међу педијатријском популацијом са или без поремећаја вида и бинокуларне дисфункције. Акомодативна дисфункција је или акомодативна инсуфицијенција или акомодативна дисфункција.[2]

Основне информације[уреди | уреди извор]

Прекомерна акомодација (ПА) може се дефинисати као стање када субјект користи више напора или снаге акомодације него што је потребно за стимулус на одређеној удаљености или не може да релаксира акомодацију.[3]

Спазам акомодације или акомодативни спазам (АС) се дефинише као „продужена контракција цилијарног мишића, која најчешће узрокује псеудомиопију различитог степена на оба ока држећи сочиво у стању кратковидости.[4] Он може бити последица различитих фактора, укључујући:

  • Локалне лекове (парасимпатомиметици, холинергички лекови укључујући пилокарпин),[5]
  • Миастенија гравис
  • Психолошки фактори (укључујући анксиозност),[6]
  • Након рефрактивних процедура, укључујући ласерски потпомогнуту ин ситу кератомилеузу (ЛАСИК) и фоторефрактивну кератектомију (ПРК),[7]
  • Траума главе,[8]
  • Поремећај употребе опиоида (ОУД),[9]
  • Токсична реакција на лекове (сулфонамиди) и давање антипсихотика (халоперидол и бипериден).[10][11]

Прекомерна акомодација спада у спектар поремећаја које карактерише замагљен вид на даљину, посебно након дужег рада у близини, и потешкоће при поновном фокусирању изблиза у даљину. У случају прекомерне акомодације (познате и као псеудомиопија), она се увек манифестује у виду главобоља, бола у очима и астенопских симптом који су уобичајени у већини случајева.[12]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Различите студије су известиле о преваленцији акомодативне дисфункције у нестрабизматичним и непрезбиопским популацијама, али постоји неколико студија о преваленцији прекомерне акомодације. У студији међу студентима из Јужне Африке преваленција прекомерне акомодације била је 2,8% између 13 и 19 година старости.[13]

У анкети међу студентима, 10,8% случајева имало је прекомерну акомодацију, док је 32,3% испитаника имало бинокуларну дисфункцију.[14]

Друго истраживање о аномалијама бинокуларног вида у нестрабистичким популацијама (старости 7-17 година) у јужној Индији показало је да је 0,8% 'нестрабизматичких аномалија бинокуларног вида била прекомерна акомодација у сеоским школама.[15]

Студија о поремећају употребе опиоида (ОУД) међу 80 мушкараца спроведена 2019. године у Ирану показала је да је преваленција прекомерне акомодације била 3,75%.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Прекомерна акомодација се може погрешно дијагностиковати као миопија без циклоплегичне рефракције или обострана (билатерална) парализе шестог нерва.[16]

Терапија[уреди | уреди извор]

Главни циљеви терапије је елиминација основног узрока (функционалног или органског) и побољшана визуелна хигијене, која је важна у случају функционалне етиологије ПА.

Опције лечења прекомерна акомодација могу бити: оптичка корекција, терапија вида, фармаколошка терапија и њихова комбинација.

Оптичка корекција[уреди | уреди извор]

Корекција рефракционе грешке са одговарајућим наочарима је прва ствар коју треба узети у обзир за терапију прекомерна акомодација је некориговане грешке рефракције које могу изазвати акомодациони замор. Корекцију треба дати након циклоплегичне рефракције. Поред тога, рад у близини треба да буде ограничен на неко време.[4][17]

Код прекомерне акомодације пацијенат није могао имати користи од додавања само плус сочива због ниске НРА и ниске МЕМ. Са додатном терапијом циклоплегије и предностима сочива за вид на близину.[18] Треба дати максимално плус сочиво без сметњи вида.

Терапија вида[уреди | уреди извор]

Циљ терапије вида код акомодационог вишка има за циљ побољшање акомодативне амплитуде и побољшање акомодационих објеката.[19] Уобичајене технике терапије вида које се користе за управљање прекомерном акомодацијом укључује акомодативно перо, Харт графикон, Рок графикон, компјутерску апликацију и кућне вежбе.[20]

Циљ терапије вида је нормализација акомодативне амплитуде. Након тога следи повећање брзине одговора на акомодативну стимулацију. Коначно терапија вида се нормализује акомодативном терапијом и вергенс рефлексом и њиховим одржавањем.

Фармаколошка терапија[уреди | уреди извор]

Најефикаснија опција је употреба циклоплегичних лекова за опуштање спазма цилијарних мишића.

Атропин 1% показује бољи резултат од других циклоплегичних лекова као што су хоматропин 2%, циклопентолат 1% тропикамид 1%; који су повезани са очном нелагодом и проблемом са видом на близину.[21] Циклоплегичне капи за очи захтевају смањење дозе након четири недеље од почетка или преласка на слабију циклоплегију.

Прогноза[уреди | уреди извор]

Најефикаснији третман је циклоплегија цилијарног мишића, терапија вида у ординацији и кућна терапија. Пацијенте са акомодативним вишком након успешног лечења треба пратити сваких шест месеци. Оне са наочарима треба пратити свака три до шест месеци.

Компликације[уреди | уреди извор]

Ако се прекомерна акомодација не лечи, то може довести до развоја акомодативне езотропије.[22]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б CIUFFREDA, K (2006), Accommodation, the Pupil, and Presbyopia, Elsevier, стр. 93—144, Приступљено 2023-09-20 
  2. ^ „accommodative excess”. TheFreeDictionary.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-09-20. 
  3. ^ Hilora, Monsa; Tripathy, Koushik (2023), Accommodative Excess, StatPearls Publishing, Приступљено 2023-09-20 
  4. ^ а б Lindberg, Laura (2014). „[Spasm of accommodation]”. Duodecim; Laaketieteellinen Aikakauskirja. 130 (2): 168—173. ISSN 0012-7183. PMID 24605432. 
  5. ^ Pakala, Ramya S.; Brown, Kristen N.; Preuss, Charles V. (2023), Cholinergic Medications, StatPearls Publishing, PMID 30844190, Приступљено 2023-09-20 
  6. ^ RUTSTEIN, ROBERT P. (2000). „Spasm of the Near Reflex Mimicking Deteriorating Accommodative Esotropia”. Optometry and Vision Science. 77 (7): 344—346. ISSN 1040-5488. doi:10.1097/00006324-200007000-00008. 
  7. ^ Prakash, Gaurav; Sharma, Namrata; Sharma, Preeti; Choudhary, Vandana; Titiyal, Jeewan S. (2007). „Accommodative Spasm after Laser-Assisted In Situ Keratomileusis (LASIK)”. American Journal of Ophthalmology. 143 (3): 540. ISSN 0002-9394. doi:10.1016/j.ajo.2006.11.048. 
  8. ^ Tassinari, J.T.; London, Richard; Wick, Bruce; Kirschen, David (2004). „Post-traumatic pseudomyopia”. Optometry - Journal of the American Optometric Association. 75 (3): 143. ISSN 1529-1839. doi:10.1016/s1529-1839(04)70030-5. 
  9. ^ Ghobadi, Mohaddeseh; Nabovati, Payam; Hashemi, Hassan; Talaei, Ali; Fathi, Hamid Reza; Yekta, Yeganeh; Ostadimoghaddam, Hadi; Yekta, Abbasali; Khabazkhoob, Mehdi (2022). „Accommodative and convergence anomalies in patients with opioid use disorder”. Clinical & Experimental Optometry. 105 (4): 392—397. ISSN 1444-0938. doi:10.1080/08164622.2021.1932431. 
  10. ^ Stratos, Aimilianos A.; Peponis, Vasileios G.; Portaliou, Dimitra M.; Stroubini, Theodora E.; Skouriotis, Sotirios; Kymionis, George D. (2011). „Secondary Pseudomyopia Induced by Amisulpride”. Optometry and Vision Science. 88 (11): 1380—1382. ISSN 1040-5488. doi:10.1097/opx.0b013e3182297d44. 
  11. ^ „Drug-induced myopia”. Prescrire International. 12 (63): 22—23. 2003. ISSN 1167-7422. PMID 12602401. 
  12. ^ Shukla, Yogesh (2020). „Accommodative anomalies in children”. Indian Journal of Ophthalmology. 68 (8): 1520—1525. ISSN 1998-3689. PMID 32709767. doi:10.4103/ijo.IJO_1973_18. 
  13. ^ Wajuihian, Samuel Otabor; Hansraj, Rekha (2016). „Accommodative Anomalies in a Sample of Black High School Students in South Africa”. Ophthalmic Epidemiology. 23 (5): 316—323. ISSN 1744-5086. PMID 27254117. doi:10.3109/09286586.2016.1155715. 
  14. ^ Porcar, E.; Martinez-Palomera, A. (1997). „Prevalence of general binocular dysfunctions in a population of university students”. Optometry and Vision Science: Official Publication of the American Academy of Optometry. 74 (2): 111—113. ISSN 1040-5488. PMID 9097328. doi:10.1097/00006324-199702000-00023. 
  15. ^ Hussaindeen, Jameel Rizwana; Rakshit, Archayeeta; Singh, Neeraj Kumar; George, Ronnie; Swaminathan, Meenakshi; Kapur, Suman; Scheiman, Mitchell; Ramani, Krishna Kumar (2017-11-01). „Prevalence of non‐strabismic anomalies of binocular vision in Tamil Nadu: report 2 of BAND study”. Clinical and Experimental Optometry (на језику: енглески). 100 (6): 642—648. ISSN 0816-4622. doi:10.1111/cxo.12496. 
  16. ^ Griffin, J. F.; Wray, S. H.; Anderson, D. P. (1976). „Misdiagnosis of spasm of the near reflex”. Neurology. 26 (11): 1018—1020. ISSN 0028-3878. PMID 988506. doi:10.1212/wnl.26.11.1018. 
  17. ^ Manna, Prithwis; Karmakar, Sourav; Bhardwaj, Gaurav Kumar; Mondal, Animesh (2023). „Accommodative spasm and its different treatment approaches: A systematic review”. European Journal of Ophthalmology. 33 (3): 1273—1286. ISSN 1724-6016. doi:10.1177/11206721221136438. 
  18. ^ Hussaindeen, Jameel Rizwana; Mani, Revathy; Agarkar, Sumita; Ramani, Krishna Kumar; Surendran, Thandalam Sundararajan (2014). „Acute adult onset comitant esotropia associated with accommodative spasm”. Optometry and Vision Science: Official Publication of the American Academy of Optometry. 91 (4 Suppl 1): S46—51. ISSN 1538-9235. PMID 24584303. doi:10.1097/OPX.0000000000000182. 
  19. ^ Cooper, J.; Feldman, J.; Selenow, A.; Fair, R.; Buccerio, F.; MacDonald, D.; Levy, M. (1987). „Reduction of asthenopia after accommodative facility training”. American Journal of Optometry and Physiological Optics. 64 (6): 430—436. ISSN 0093-7002. PMID 3631199. doi:10.1097/00006324-198706000-00008. 
  20. ^ Liu, J. S.; Lee, M.; Jang, J.; Ciuffreda, K. J.; Wong, J. H.; Grisham, D.; Stark, L. (1979). „Objective assessment of accommodation orthoptics. I. Dynamic insufficiency”. American Journal of Optometry and Physiological Optics. 56 (5): 285—294. ISSN 0093-7002. PMID 495685. doi:10.1097/00006324-197905000-00002. 
  21. ^ Ebri, Anne; Kuper, Hannah; Wedner, Susanne (2007). „Cost-effectiveness of cycloplegic agents: results of a randomized controlled trial in nigerian children”. Investigative Ophthalmology & Visual Science. 48 (3): 1025—1031. ISSN 0146-0404. PMID 17325142. doi:10.1167/iovs.06-0604. 
  22. ^ Hussaindeen, Jameel Rizwana; Mani, Revathy; Agarkar, Sumita; Ramani, Krishna Kumar; Surendran, Thandalam Sundararajan (2014). „Acute adult onset comitant esotropia associated with accommodative spasm”. Optometry and Vision Science: Official Publication of the American Academy of Optometry. 91 (4 Suppl 1): S46—51. ISSN 1538-9235. PMID 24584303. doi:10.1097/OPX.0000000000000182. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прекомерна_акомодација&oldid=27442738”