Атропин

Атропин
IUPAC име
	(8-metil-8-azabiciklo[3.2.1]okt-3-il) 3-hidroksi-2-fenilpropanoat
Клинички подаци
Категорија трудноће	US: C (Могући ризик) ; ;
Начин примене	Орално, IV, IM, ректално
Правни статус
Правни статус	Rx only;
Фармакокинетички подаци
Биорасположивост	25%
Метаболизам	50% худролизовано до тропина и тропинске киселине
Полувреме елиминације	2 часа
Излучивање	50% је излучено непромењено урином
Идентификатори
CAS број	51-55-8
ATC код	A03BA01 (WHO) S01FA01
PubChem	CID 174174
IUPHAR/BPS	320
DrugBank	DB00572
ChemSpider	10194105
Хемијски подаци
Формула	C17H23NO3
Моларна маса	289,369
	SMILES CN3[C@H]1CC[C@@H]3C[C@@H](C1)OC(=O)C(CO)c2ccccc2; ;

Атропин је молекул (отровни алкалоид) добијен из велебиља (Atropa belladona) и бунике (Hyosciamus). Он је секундарни метаболит тих биљака.

Атропин се користи као лек са широким спектром ефеката, нпр. против болести срца и нерава.^[3] Он је компетитивни антагонист за мускаринске ацетилхолинске рецепторе, типове M1, M2, M3, M4 i M5.^[4] Атропин се класификује као антихолинергички лек (парасимпатолитик). Он је основини лек на WHO листи есенцијалних лекова.^[5]

Карактеристике молекула[уреди | уреди извор]

Молекулска формула атропина је C₁₇H₂₃NO₃. Бели кристали или бео кристалан прах. Раствара се у етанолу, етру и хлороформу и глицерину; слабије у води. Тачка топљења 114 до 116^°C. Атропин је естар тропина и алфа-фенилхидроксилне киселине. Сапонификацијом се може превести у тропин. Употребљава се у медицини.^[6]

^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131.
^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3.
^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 381—5. ISBN 0781768799.
^ Rang, Dale, Ritter and More: Pharmacology, pp. 139. Elsevier 2003.
^ „WHO Model List of Essential Medicines” (PDF). World Health Organization. март 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 02. 2007. г. Приступљено 12. 3. 2006.
^ Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803.

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).