Прилагодљива желудачна омча

С Википедије, слободне енциклопедије
Прилагодљива желудачна омча
Прилагодљива желудачна омча након уградње
СинонимиLap band
ICD-9-CM44.95[1]

Прилагодљива желудачна омча једна је од метода у баријатријској хирургији која се заснива на постављању посебне желудачне траке око желуца, како би га механички поделила на два дела и тиме ограничила уношење хране. Сврстава се међу рестриктивне операције јер резултује смањењем капацитет желуца.[2]

Метода се сматра потпуно реверзибилном јер се после извесног времена врши уклањање омче.[3]

Након уградње омче храна доспева у мањи део желуца (џеп) и изазива ситост много брже него иначе. Након постављања, гастрична трака се пуни физиолошким раствором или ваздухом кроз мали отвор који се поставља испод коже, чиме се подешава проходност желуца. Ова метода нема посебан ризик од оперативних и постоперативних компликација. Пацијент остаје у болници само један дан након операције и по отпусту настављају са нормалним уносом хране, без смањене ресорпције и дигестивних сметњи. Ова метода захтева уклањање петље након одређеног периода, такође хируршки, што је мањи захват.

Историја[уреди | уреди извор]

Баријатријскa хирургијa је у 21. веку постакла једна од опција коју треба размотрити као облик терапије код одраслих пацијената (старости 18-60 година) са тешком гојазношћу (БМИ >40 kg/m² или БМИ >35 kg/m² ако постоје придружени коморбидитети) где су претходни покушаји да се смрша и/или одржи губитак тежине нехируршким техникама неуспешни и у којима постоји расположивост за продужено постоперативно праћење.[4][5]

У склопу баријатријскa хирургије развијена је метода лапароскопског постављења прилагодљиве желудачне омче, која је дана постала најпопуларнија рестриктивна баријатријска хируршка интервенција у Европи и Аустралији, а све више је добила и на популарности и у САД после добијања одобрење Управе за храну и лекове у 2001 године.[6]

Најчешће коришћену подесиву желудачну омчу 1986. године изумео је Лубомир Кузмак, који је ову интервенцију изводи лапароскопским путем. Методу је развио Белачев 1992. године, и до данас је постављено преко 250.00 прилагодљивих желудачних омчи постављене широм света.

Клинички значај[уреди | уреди извор]

Гојазност се сада сматра пуноправном болешћу и достигла је размере епидемије, које изгледа да расту. Еволуција баријатријске хирургије и технолошке иновације које су револуционисале ову област нуде потенцијални лек за ове пацијенте. Прилагодљива желудачна омча једна је од операција која је доказала да даје доследне резултате за праве пацијенте.[7]

Није сваки гојазни пацијент добар кандидат за ову операцију, а низ фактора треба узети у обзир пре него што се гојазна особа одлучи за операцију губитка телесне тежине.

Иако постоји ризик од компликација, огромна већина ових пацијената се веома добро осећа и често побеђује болест и њене пратеће знаке и симптоме. Међутим пре интервенција сви кандидати за ову операцију требало би да буду едуковани о овој теми и да их лекари обавесте да и компликација као опција постоји.[7]

Припрема[уреди | уреди извор]

Потребно је много планирања да би се осигурао успешан исход за пацијенте који су подвргнути операцији гојазности. Бројни квалификовани медицински стручњаци као што су психијатри/психолози, нутриционисти, лекари опште праксе и социјални радници су саставни део оптимизације пацијената. Пацијенти често похађају групне часове осмишљене да их образују о променама у начину живота којима ће морати да се подвргну и шта могу да очекују пре и после операције. Исхрана и психолошки аспекти операције су подједнако важни као и технички детаљи и физичке промене које операција подразумева. Шестомесечни процес који укључује овај интерпрофесионални тим професионалаца је оно што пацијенти који размишљају о операцији гојазности треба да очекују.[8]

Индикације и контраиндикације за баријатријску хирургију[уреди | уреди извор]

Индикације за баријатријску хирургију кодификоване су 1991. године од стране комитета стручњака сазваног под покровитељством National Institute for Health. Ове смернице које су више пута суштински потврђиване укључују следеће смернице:[9]

Изузетно гојазан мушкарац са BMI од 47 kg/m²: маса 146 kg, висина 177 cm може бити један је од кандидата за прилагодљиву желудачну омчу.
  • Индекс телесне масе БМИ >40 kg/m² (или БМИ >5 кг/м² ако постоји придружени коморбидитет).
  • Старост пацијента од 18 до 60 година.
  • Гојазност која траје више од 5 година.
  • Доказан неуспех претходних покушаја губитка тежине и/или одржавања губитка тежине нехируршким техникама.
  • Потпуна доступност за продужено постоперативно праћење.

Операција не мења трајно анатомију желуца и стога је потпуно реверзибилна. Гастрична трака изазива рани осећај ситости што смањује количину унесене хране.

Процена резултата[уреди | уреди извор]

Резултати у смислу губитка тежине могу се проценити на око 40-50% вишка тежине. Резултати у смислу губитка тежине дугорочно веома зависе од пацијентовог понашања у исхрани и зато постоји значајан број случајева у којима се дешава повећање телесне тежине након операције.[10][11][12][13][14][15][16]

Метода[уреди | уреди извор]

Лапароскопска метода постављања прилагодљиве желудачне омче

Поступак укључује постављање траке на надувавање (опремљене пнеуматском комором) око горњег дела желуца, у субкардијалном региону, стварајући веома малу проксималну желудачну врећицу (запремине 15–20 ml) која се позиционира ојачаним предње гастро-гастричним шавовима. Силиконском цевчицом је омча повезана са пнеуматском комором која се завршава резервоаром који се налази поткожно у трбушном зиду и који омогућава перкутано подешавање калибра омче.

Положај прилагодљиве желудачне омче у трбуху

Након постављања, гастрична трака се пуни физиолошким раствором или ваздухом кроз мали отвор који се поставља испод коже, чиме се подешава проходност желуца, односно пречник отвора за повећање или смањење брзине проласка хране из горње коморе у тело желуца.

Овим поступком изазива се осећај ситости који је изазван надимањем желудачне кесе која доводи до прекомерног уноса оброка, и самим тим и смањења унос калорија.

Пацијенти такође пријављују и продужену ситост после оброка, што смањује њихов унос калорија, иако су значајно смањили унос енергије. Механизам по коме се ово дешава још увек није схваћено.[17]

Постављање траке траје 30-60 минута, са стопом конверзије од око 1%. Пацијенти после интервенције остају у болници око 24 сата и након тога се врачају нормалим ктивности у року од 1 недеље.[18][19][20]

Компликације[уреди | уреди извор]

Озбиљне оперативне компликације су веома ретке (0,2%), а оперативни морталитет веома низак (<0,1%). Компликације специфичне за процедуру укључују:[21]

  • клизање омче (3%), (хернија желуца изнад омче) може изазвати делимичну или потпуну опструкцију желуца, и често захтева хируршку корекцију.
  • искључењем порта и/или катетера са губитком заптивке,
  • дилатација једњака,
  • дилатација желудачне кесице,
  • миграција омче унутар желуца (<1%).

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Online ICD9/ICD9CM codes”. Архивирано из оригинала 2013-10-14. г. Приступљено 2012-08-06. 
  2. ^ „Standard Italiani per la Cura dell’Obesità” (PDF). web.archive.org. 2014-03-27. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 03. 2014. г. Приступљено 2023-02-01. 
  3. ^ Pories, Walter J. (2008). „Bariatric surgery: risks and rewards”. The Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism. 93 (11 Suppl 1): S89—96. ISSN 0021-972X. PMC 2729256 Слободан приступ. PMID 18987275. doi:10.1210/jc.2008-1641. 
  4. ^ Gastrointestinal surgery for severe obesity. National Institutes of Health Consensus Development Conference draft Statement. Obes Surg 1991;1:257-66.
  5. ^ National Institutes of Health National Institutes of Health. National Heart, Lung and Blood Institute: Clinical Guidelines on the Identification, Evaluation and Treatment of Overweight and Obesity in Adults. The Evidence Report. June 1998.
  6. ^ Belachew M, Legrand MJ, Defechereux TH, et al. Laparoscopic adjustable silicone gastric banding in the treatment of morbid obesity. A preliminary report. Surg Endosc 1994;8:1354–6.
  7. ^ а б Stahl, Jonathan M.; Malhotra, Sandeep (2022-07-25). „Obesity Surgery Indications And Contraindications” (на језику: енглески). 
  8. ^ Stahl, Jonathan M.; Malhotra, Sandeep (2022-07-25). „Obesity Surgery Indications And Contraindications” (на језику: енглески). 
  9. ^ National Institute for Health and Clinical Excellence. Obesity. Guidance on the prevention, identification, assessment and management of overweight and obesity in adults and children. Nice Clinical Guidelines 2006;43:1-84.
  10. ^ Buchwald H, Avidor Y, Braunwald E, et al. Bariatric surgery: a systematic review and meta-analysis. JAMA 2004;292:1724-37.
  11. ^ Parikh MS, Laker S, Weiner M, Hajiseyedjavadi O, Ren CJ. Objective comparison of complications resulting from laparoscopic bariatric procedures. J Am Coll Surg 2006;202:252-61.
  12. ^ Chapman AE, Kiroff G, Game P, et al. Laparoscopic adjustable gastric banding in the treatment of obesity: a systematic literature review. Surgery 2004; 135: 326-51.
  13. ^ Chevallier JM, Zinzindohoue F, Douard R, et al. Complications after laparoscopic adjustable gastric banding for morbid obesity: experience with 1,000 patients over 7 years. Obes Surg 2004; 14: 407-14.
  14. ^ Ponce J, Paynter S, Fromm R. Laparoscopic adjustable gastric banding: 1,014 consecutive cases. J Am Coll Surg 2005;201:529-35.
  15. ^ O’Brien PE, McPhail T, Chaston TB, Dixon JB. Systematic review of medium-term weight loss after bariatric operations. Obes Surg 2006;16:1032-40
  16. ^ Favretti F, Ashton D, Busetto L, Segato G, De Luca M. The gastric band: firstchoice procedure for obesity surgery. World J Surg 2009;33:2039-48.
  17. ^ Dixon AF, Dixon JB, O’Brien PE. Laparoscopic adjustable gastric banding induces prolonged satiety: a randomized blind crossover study. J Clin Endocrinol Metab 2005;90:813–19
  18. ^ Fisher BL. Comparison of recovery time after open and laparoscopic gastric bypass and laparoscopic adjustable banding. Obes Surg 2004;14:67–72.
  19. ^ Dolan K, Hatzifotis M, Newbury L, et al. A comparison of laparoscopic adjustable gastric banding and biliopancreatic diversion in superobesity. Obes Surg 2004;14:165–9.
  20. ^ Zinzindohoue F, Chevallier JM, Douard R, et al. Laparoscopic gastric banding: a minimally invasive surgical treatment for morbid obesity: prospective study of 500 consecutive patients. Ann Surg 2003;237:1–9.
  21. ^ Fielding GA, Rhodes M, Nathanson LK. Laparoscopic gastric banding for morbid obesity. Surgical outcome in 335 cases. Surg Endosc 1999;13:550–4

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прилагодљива_желудачна_омча&oldid=27442564”