Хендрик Антон Лоренц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хендрик Антон Лоренц
Hendrik Antoon Lorentz.jpg
Хендрик Антон Лоренц
Датум рођења (1853-07-18)18. јул 1853.
Место рођења Арнхем
Холандија
Датум смрти 4. фебруар 1928.(1928-02-04) (74 год.)
Место смрти Харлем
Холандија
Школа Универзитет у Лајдену

Хендрик Антон Лоренц (хол. Hendrik Antoon Lorentz; 18. јул 18534. фебруар 1928) холандски је физичар који је развио електромагнетну теорију светлости. Проучавао дифракцију светлости у кристалима, бинарне гасове и први прорачунао цепање у магнетском пољу синглета спектралних линија у три компоненте (Лопенцов принцип). Добио је Нобелову награду за физику 1902. за радове из електромагнетне теорије светлости. Ајнштајн је општом теоријом релативности бацио у сенку Лоренцове трансформације којима се изражава однос простора и времена при релативистичким брзинама. Међутим, специјална теорија релативности настала је из Лоренцових трансформација. По њему су названи и следећи појмови из физике: Лоренцова сила, Лоренцова инваријантност, Лоренцова коваријантност.

Алберт Ајнштајн и Хендрик Антон Лоренц
Хендрик Лоренц

Спољашње везе[уреди]