Хендрик Антон Лоренц

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хендрик Антон Лоренц
Hendrik Antoon Lorentz.jpg
Хендрик Антон Лоренц
Датум рођења(1853-07-18)18. јул 1853.
Место рођењаАрнхем
Холандија
Датум смрти4. фебруар 1928.(1928-02-04) (74 год.)
Место смртиХарлем
Холандија
ШколаУниверзитет у Лајдену
НаградеНобелова награда за физику (1902)
Румфордова медаља (1908)
Коплијева медаља (1918)

Хендрик Антон Лоренц (хол. Hendrik Antoon Lorentz; 18. јул 18534. фебруар 1928) холандски је физичар који је развио електромагнетну теорију светлости. Проучавао дифракцију светлости у кристалима, бинарне гасове и први прорачунао цепање у магнетском пољу синглета спектралних линија у три компоненте (Лопенцов принцип).

Добио је Нобелову награду за физику 1902. „за откриће утицаја магнетизма на појаве у вези са зрачењем”.[1] Постао је страни члан Краљевског друштва 1905. године,[2] које га је наградило својом Румфордовом медаљом 1908. године, као и Коплијевом медаљом 1918. године.

Према биографији коју је објавила Нобелова фондација, „може се рећи да су сви теоријски физичари Лоренца сматрали водећим светским духом, који је завршио оно што су његови претходници оставили недовршеним и припремио је терен за плодоносно примање нових идеја заснованих на квантној теорији”.[3]

Ајнштајн је општом теоријом релативности бацио у сенку Лоренцове трансформације којима се изражава однос простора и времена при релативистичким брзинама. Међутим, специјална теорија релативности настала је из Лоренцових трансформација. По њему су названи и следећи појмови из физике: Лоренцова сила, Лоренцова инваријантност, Лоренцова коваријантност.

Алберт Ајнштајн и Хендрик Антон Лоренц

Референце[уреди]

  1. ^ „The Nobel Prize in Physics 1902”. NobelPrize.org (на језику: енглески). Приступљено 28. 12. 2018. 
  2. ^ „Fellows | Royal Society”. web.archive.org. 16. 03. 2015. Приступљено 28. 12. 2018. 
  3. ^ „Hendrik A. Lorentz - Biographical”. nobelprize.org. 

Спољашње везе[уреди]