Пјер Тридо

С Википедије, слободне енциклопедије
Пјер Тридо
Pierre Elliot Trudeau-2.jpg
Пјер Тридо 1980.
Биографија
Пуно имеЖозеф Филип Пјер Ив Елиот Тридо
Датум рођења(1919-10-18)18. октобар 1919.
Место рођењаМонтреал
 Канада
Датум смрти28. септембар 2000.(2000-09-28) (80 год.)
Место смртиМонтреал
 Канада
Држављанство Канада
УниверзитетUniversité de Montréal, Економски факултет Универзитета у Лондону, Универзитет Харвард, Harvard Kennedy School, Париски институт политичких наука
Политичка
странка		Либерална партија Канаде
20. април 1968 — 4. јун 1979.
ПретходникЛестер Б. Пирсон
НаследникЏо Кларк

Жозеф Филип Пјер Ив Елиот Тридо (франц. Joseph Philippe Pierre Yves Elliott Trudeau; Монтреал, 18. октобар 1919 — Монтреал, 28. септембар 2000), такође називан иницијалима PET,[1][2][3] био је 15. премијер Канаде од 20. априла 1968. до 4. јуна 1979. и од 3. марта 1980. до 30. јуна 1984.

У почетку политичке каријере био је социјалиста, али је ступио у Либералну партију Канаде када је почео да се бави политиком на савезном нивоу. Именован је за парламентарног секретара Лестера Пирсона, а касније је постао министар правде у његовој влади. Од краја 1960—их па до половине 1980—их, Тридо је доминирао политичком сценом Канаде. Повукао се из политике 1984, а на месту премијера наследио га је Џон Тарнер.

Поштоваоци Пјера Тридоа га цене због очувања националног јединства и става против квебешких сепаратиста, сузбијања насилних протеста и увођења Повеље о правима и слободама у оквиру устава Канаде.[4] Критичари га оптужују за лошу економску политику и фаворизовање савезне владе у односу на покрајинске, нарочито због покушаја да контролише нафтне резерве у Канадској прерији.[5]

Његов син је премијер Канаде Џастин Тридо.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Collison, Robert (20. 11. 2016). „New books put Trudeaumania in fresh perspective”. Toronto Star. Архивирано из оригинала на датум 7. 8. 2017. Приступљено 7. 8. 2017. 
  2. ^ „Deborah Coyne, mère de l'enfant illégitime de PET, sera candidate”. TVA Nouvelles. Montreal. 27. 6. 2012. Приступљено 7. 8. 2017. 
  3. ^ Cauchy, Clairandrée (23. 8. 2003). „L'aéroport de Dorval devient l'aéroport PET”. Le Devoir. Montreal. Приступљено 7. 8. 2017. 
  4. ^ The Globe and Mail (2000-09-29), стр. A20.
  5. ^ Fortin (2000-10-09), стр. A17.

Литература[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Новински медији[уреди | уреди извор]

Други онлајн извори[уреди | уреди извор]

  • Guest, Dennis (16. 12. 2013). „Social Security”. The Canadian Encyclopedia (online изд.). Historica Canada. 
  • „Anecdote: A prime minister in disguise”. Canada's Prime Ministers, 1867–1994: Biographies and Anecdotes. Library and Archives Canada. 1994. Архивирано из оригинала на датум 14. 6. 2012. 
  • Janigan, Mary; Chidley, Joe; Wilson-Smith, Anthony; Lewis, Robert; Stevens, Geoffrey; Newman, Peter C.; O'Hara, Jane (1. 8. 2014). „Trudeau, 30 Years Later”. Maclean's (online изд.). Historica Canada — преко The Canadian Encyclopedia. 
  • Moscovitch, Allan (13. 8. 2015). „Welfare State”. The Canadian Encyclopedia (online изд.). Historica Canada. 
  • Munroe, Susan (2012). „October Crisis Timeline: Key Events in the October Crisis in Canada”. Canadaonline / About.com. New York: The New York Times. Архивирано из оригинала на датум 19. 8. 2012. Приступљено 12. 8. 2012. 
  • „Généalogie Martial Trudeau”. Généalogie du Québec et de l'Acadie (на језику: француски). 2012. Архивирано из оригинала на датум 4. 9. 2013. Приступљено 13. 8. 2012. 
  • Adams, Annmarie and Cameron Macdonnell, "Making Himself At Home: Cormier, Trudeau and the Architecture of Domestic Masculinity," Winterthur Portfolio 50 No 2/3 (Summer/Autumn 2016): 151–89.
  • Aivalis, Christo. The Constant Liberal: Pierre Trudeau, Organized Labour, and the Canadian Social Democratic Left. Vancouver: University of British Columbia Press, 2018. ISBN 0-77483-714-4
  • Aivalis, Christo. "In the Name of Liberalism: Pierre Trudeau, Organized Labour, and the Canadian Social Democratic Left, 1949–1959." Canadian Historical Review (2013) 94#2 pp: 263–288.
  • Bliss, Michael (1994). Right honourable men : the descent of Canadian politics from Macdonald to Mulroney (1 изд.). Toronto: HarperCollins. ISBN 978-0002550710. 
  • Bowering, George (1999). Egotists and autocrats : the prime ministers of CanadaНеопходна слободна регистрација. Toronto: Viking. ISBN 978-0-67088-081-2.  Chapter on Trudeau.
  • Butler, Rick, Carrier Jean-Guy, eds. (1979). The Trudeau decade. Toronto: Doubleday Canada. ISBN 0-38514-806-2. Essays by experts.
  • Couture, Claude (1998). Paddling with the Current: Pierre Elliott Trudeau, Étienne Parent, liberalism and nationalism in Canada. Edmonton: University of Alberta Press. ISBN 1-4175-9306-7
  • Donaldson, Gordon (1997). The Prime Ministers of Canada. Chapter on Trudeau
  • Granatstein, J. L.; Bothwell, Robert (1990). Pirouette : Pierre Trudeau and Canadian foreign policyНеопходна слободна регистрација. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 978-0-80205-780-8. 
  • Granatstein, J.L.; Bothwell, Robert (2010). „Pierre Trudeau on his foreign policy: A conversation in 1988”. International Journal. 66 (1): 171—181. JSTOR 27976077. S2CID 144465803. doi:10.1177/002070201106600111. 
  • Hillmer, Norman and Granatstein, J.L. Prime Ministers: Rating Canada's Leaders, 1999. ISBN 0-00-200027-X; chapter on Trudeau
  • Laforest, Guy (1995). Trudeau and the end of a Canadian dream. Montreal: McGill-Queen's University Press. ISBN 0-77351-300-0
  • Lotz, Jim (1987). Prime ministers of CanadaНеопходна слободна регистрација. London: Bison Books. ISBN 978-0861243778.  Chapter on Trudeau
  • Moscovitch,Allan; Jim Albert eds. (1987). The Benevolent State: The Growth of Welfare in Canada.
  • Munroe, H. D. "Style within the centre: Pierre Trudeau, the War Measures Act, and the nature of prime ministerial power." Canadian Public Administration (2011) 54#4 pp: 531–549.
  • Nemni, Max and Nemi, Monique (2006). Young Trudeau: Son of Quebec, Father of Canada, 1919-1944. Toronto: McClelland & Stewart.
  • Nemni, Max and Nemi, Monique (2011).Trudeau Transformed: The Shaping of a Statesman 1944–1965. Toronto: McClelland & Stewart
  • Bob Plamondon (2013). The Truth about Trudeau. Ottawa: Great River Media. ISBN 978-1-4566-1671-7. 
  • Bruce Powe (2007). Mystic Trudeau: The Fire and the Rose. Toronto: Thomas Allen Publishers. ISBN 978-0887622816. 
  • Ricci, Nino (2009). Extraordinary Canadians: Pierre Elliott Trudeau. Toronto: Penguin Canada. ISBN 978-0-670-06660-5
  • Sawatsky, John (1987). The Insiders: Government, Business, and the Lobbyists. Toronto: McClelland & Stewart. 0-77107-949-4.
  • Simpson, Jeffrey (1984). Discipline of power: the Conservative interlude and the Liberal restoration. Toronto: Macmillan of Canada. ISBN 0-920510-24-8.
  • Stewart, Walter (1971). Shrug: Trudeau in power. Toronto: New Press. ISBN 0-88770-081-0. A critique from the left.
  • Ferguson, Will (1999). Bastards & boneheads: Canada's glorious leaders, past and present. Vancouver: Douglas & McIntyre. ISBN 978-1550547375.  Humorous stories.
  • McIlroy, Thad, ed. (1984). A Rose is a rose: a tribute to Pierre Elliott Trudeau in cartoons and quotes. Toronto: Doubleday. ISBN 0385197888.
  • Peterson, Roy (1984). Drawn & quartered: the Trudeau years. Toronto: Key Porter Books. ISBN 0-91949-342-4.

Архиве[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пјер_Тридо&oldid=23791689”