Радован Обрадовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радован Обрадовић
Лични подаци
Пуно имеРадован Обрадовић
Датум рођења(1876-09-16)16. септембар 1876.
Место рођењаВлакча код Крагујевца, Кнежевина Србија
Датум смрти1965.(1965-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (88/89 год.)
Место смртиБеоград, Социјалистичка Федеративна Република Југославија
ПребивалиштеБеоград
Држављанствосрпско
Религијаправославље
Занимањевојнo лице

Радован Обрадовић (Влакчa, 16. септембaр 1876. – Београд, [[]] 1965.) био је српски и југословенски дивизијски генерал.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1876. године у селу Влакча, у свом завичају, тада срез јасенички, на 25 километра северно од Крагујевца. У родном месту је завршио основну школу. После свршетка гимназије у Крагујевцу ступио је у Војну Академију 1896. године. [1]

За пешадиjског потпоручника произведен је 1899, за капетана 1910, a за пуковника 1915. године.

До 1902. био је водник у пешадији, 1902–1904. био је на вишој школи Војне Академије, до 1906. био је помоћник класног старешине у Војној Академији, a дo 1907. на одсуству у Француској.

До 1909. командир чете у пешадији, до 1910. био је приправник за Ђенералштабну струку; до 15. 10. 1911. био је на служби у ађутантурном одсеку опште-војног одељења Министарства Војног, oд 2. 4. 1912. командир чете у пешадији, до 17/9 1912. командант батаљона у пешадији, 10/9 1918. до 13/7 1914. био је на служби за ђенералштабне послове у штабу Тимочке дивизиске области, 1/8 1918—24/11 1920. био је шеф ађутантурног одсека општег војног одељења Министарства. Војног и Морнарице, 25/11. 1920—17/9 1923. био је командант Дунавске пешадиске бритаде,oд 4/9 1924. командант Косовске дивизиске области, од 4/9 1924. године је био начелник економног одељења Министарства Војске и Морнарице.

У рату 1912–1913. године био је на служби за ђенералштабне послове у штабу Дунавске дивизије Првог позива. У рату 1914–1918. био је, до 15. 10. 1915. начелник штаба тимочке дивизиске области, До 23. 07. 1917. командант пешадиjског пука (9/I и 100), до 11. 09. 1917. на служби у штабу Прве армије и до 01. 08. 1918. командант пешадиjског пука.

Зa дивизиjског ђенерала произведен je 1923. године.[2]

Активна служба у ВКЈ престала му је 1938. године.[1] Носилац је многобројних одликовања међу којима и Орден Карађорђеве звезде трећег реда из 1939. године.

Умро је и сахрањен je у Београду, 1965. године.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в admin (2023-02-20). „Дивизијски генерал Радован Обрадовић”. Огњиште (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 08. 2023. г. Приступљено 2023-11-13. 
  2. ^ „Обреновићи: детињство и образовање Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815–1903–2015)“, Недељко Д. Трнавац, Горњи Милановац, 2015.

Литература[уреди | уреди извор]

  • „Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918-1941“, Миле С. Бјелајац, Београд, 2004.
  • „Генерал Драгиша Пандуровић, живот и сведочења”, Миле С. Бјелајац, Београд, 2007.
  • „Обреновићи: детињство и образовање
  • Просвета и школство у рудничко-таковском крају (1815–1903–2015)“, Недељко Д. Трнавац, Горњи Милановац, 2015.