Радомир Столица

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Радомир Столица
Лични подаци
Датум рођења(1950-06-03)3. јун 1950.
Мјесто рођењаБеоград,
Датум смрти14. јун 2005.(2005-06-14) (55 год.)
Мјесто смртиБеоград,
ОбразовањеИсторичар уметностиФилозофски факултет у Београду

Радомир Столица (3. јуна 1950 — 14. јуна 2005) је био српски историчар уметности и колекционар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 3. јуна 1950. године у Београду, у коме је провео цео свој животни век. Након завршене основне школе и VI београдске гиманзије, дипломирао је на групи за психологију Филозофског факултета у Београду 1974. године. На истом факултету дипломирао је још једном, 1978. године на групи историја уметности, музеолошки смер. Одбранио је магистарски рад из историје уметности под називом „Бечки медаљери и њихове радионице у реализацији идејних нацрта за српска и црногорска одликовања XIX и почетка XX века”. Ментор је био проф. др. Дејан Медаковић.[1]

Након завршеног факултета запослио се у Кадровској служби садашњег Министарства унутрашњих послова, где је провео цео радни век. Због професионалних и фалеристичких заслуга, Столица је одликован двема одликовањима: Орденом Његоша, којим га је маја 1996. године одликовао тадашњи Председник Републике Српске и Орденом југословенске заставе II степена, којим га је 28. децембра 2008. године одликовао Председник СР Југославије Војислав Коштуница.[1]

Столица је био један од најактивнијих чланова Комисије Савезног извршног већа СР Југославије која је имала задатак да предложи и реализује израду последњих југсловенских одличја — ордења и медаља СР Југославије. Столица је био идејни аутор неких од ових одликовања, те аутор свих трака и ленти за одликовања СРЈ.[1]

Био је члан и сарадник Српског нумизматичког друштва и један од оснивача и чланова Српског хералдичког друштва Бели орао. У Српско нумизматичко друштво се учланио као ученик 1966. године и био његов члан више од 20 година, до 1988. године, а након тога је наставио сарадњу са овим друштвом кроз објављивање стручних радова у часописима „Динар” и „Орден”. За допринос фалеристичког секцији српске нумизматике, додељена му је Захвалница Српског нумизматичког друштва (1981. године), те плакета СНД (1983. године).[1]

Столица је био колекционар националних одликовања (Србија, Црна Гора, „све три” Југославије и Републике Српске). Такође је скупљао и руска и бугарска одликовања, те друга одликовања европских и неевропских држава, као Јапана. Неки од униката ове колекције објавила је у свом познатом каталогу Мила Пилетић. Према наводима Ранка Мандића из 2005. године, колекција је била у поседству породице.[1]

Био је главни сарадник и рецензент генерала Богдана Суботића, аутора књиге „Одликовања Републике Српске” из 2002. године.[2][3] Осим радова из области фалеристике, објављивао је радове из других области, посебно историје српске полиције. Радови су објављивани у стручним часописима Министарства унутрашњих послова. Најзначајнија је серија чланака „Велика имена старе српске полиције” која је објављивана почев од јануара 1996. године.[3]

Преминуо је 14. јуна 2005. године у Београду.[1]

Изабрана библиографија[уреди | уреди извор]

Испод приложена библиографија радова Радомира Столице је објављена у чланку Ранка Мандића у часопису „Орден” број 5, 2005. године[4]:

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Mandić 2005, стр. 78.
  2. ^ Mandić 2003, стр. 69.
  3. ^ а б Mandić 2005, стр. 79.
  4. ^ Mandić 2005, стр. 78—79.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радомир_Столица&oldid=27678225”