Богдан Суботић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Богдан Суботић
Датум рођења(1941-04-25)25. април 1941.(79 год.)
Мјесто рођењаТурјак код Градишке
 НДХ
Служба СФР Југославија
 Република Српска
ВојскаЈугословенска народна армија
Војска Републике Српске
Године службеЈугословенска народна армија (1960—1992)
Војска Републике Српске (1992—1996)
Чингенерал-мајор
КомандантМинистар одбране Републике Српске (1992-1993);
Главни инспектор ВРС (1993-1994)
Битке/ратовиРат у Хрватској
Рат у Босни и Херцеговини
ОдликовањаОдликовања СФР Југославије:
Medal for Military Virtues RIB.gif Order for military merits with silver swords RIB.gif Order of the People's Army with silver star RIB.gif Order of military merits with golden swords RIB.gif Order of Labour with golden wreath RIB.gif
СупружникДобрила Суботић

Богдан Суботић (Турјак код Градишке, 25. април 1941) пензионисани је генерал-мајор Војске Републике Српске и први министар одбране Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 25. априла 1941. у селу Турјак, општина Градишка. Његов отац Драгомир Суботић као и брат Радивоје такође се били официри ЈНА. Обојица су имали чин пуковник. По националности је Србин. Ожењен је и има двоје дјеце. Службовао је у гарнизону Бања Лука. Учествовао је у рату од 15. јула 1991. до 1. маја 1992; од 1. маја 1992. до 31. јануара 1996. у Војсци Републике Српске и Министарству одбране Републике Српске.[1] Током службе у ВРС обављао је дужности министара одбране Републике Српске (1992-1993), Главни инспектор ВРС (1993-1994) и савјетник предсједника Радована Караџића за безбједност и Шеф канцеларије за ордење РС (1994-1995).[2] Био је на челу државне комисије "Граница 94" за испитивање "недозвољене трговине, помагање непријатеља, подривање војне и одбрамбене моћи РС"[3]

Пензионисан је 31. јануара 1996.

Образовање и војна каријера[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио је 1956. Пошто је потицао из војничке породице опредјелио се за војни позив. Школу активних подофицира оклопних јединица ЈНА завршио је 1960, а затим Школу усавршавања официра оклопних јединица 1970. и Командно-штабну академију Копнене војске 1979. Унапријеђен је у чин: водника 1. августа 1960, водника прве класе 22. децембра 1964, потпоручника 22. јула 1966, поручника 22. децембар 1968. (ванредно), капетана 22. децембра 1971, капетана прве класе 22. децембра 1976, мајора 22. децембра 1980, потпуковника 23. фебруара 1985, пуковника 22. децембра 1990. и генерал-мајора 10.11.1993.(ванредно).[1]

У гарнизону у Бањој Луци обављао је дужности: командир одјељења-тенка 1960-1966; командир вода 1966-1968; референт за материјално обезбјеђење наставе у Школском центру оклопних јединица 1968-1970; командир чете 1970-1972; командант полигона Школског центра оклопних јединица 1972-1973; наставник на катедри тактике Школског центра оклопних јединица 1973-1986; командант курсева у Школском центру оклопних јединица 1986-1987; помоћник команданта Школског центра оклопно-механизованих јединица за позадину 1987-1991; помоћник команданта Школског центра оклопно-механизованих јединица за наставу и научноистраживачки рад 1991-1995.[1]

Одликовања и признања[уреди | уреди извор]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Аутор је уџбеника "Тенк у борби (1973) и "Методичког приручника за тактичку обуку".

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Генерали Републике Српске 1992-2017 : биографски рјечник / Саво Сокановић и др, Бања Лука : Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске : Борачка организација Републике Српске, 2017.
  2. ^ „Subotić: Mladić je ograničen, nije priznavao vrhovnu komandu Karadžića”. Nezavisne novine. 19. 6. 2013. Приступљено 5. 7. 2019. 
  3. ^ Perovic, Spasoje (2. 3. 1994). „SVERC - OD KAFE DO MINOBACACA”. AIM. Приступљено 5. 7. 2019.