Драгомир Ацовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драгомир Ацовић
Драгомир Ацовић.jpg
Драгомир Ацовић
Датум рођења (1943-07-14)14. јул 1943.(75 год.)
Место рођења Београд
 Краљевина Југославија
Поље Архитектура
Историја уметности
Хералдика
Школа Архитектонски факултет
Институција Универзитет у Београду
Награде SRB Orden Belog Orla BAR.svg Орден Белог орла
Order of the Karađorđe's Star rib.png Орден Карађорђеве звезде

Драгомир Ацовић (Београд, 14. јул 1943) је југословенски и српски архитекта, историчар уметности, хералдичар, члан крунског већа, председник крунског савета и први канцелар ордена краљевског дома Карађорђевића од 2007. до 2013. године.

Биографија[уреди]

Архитектура[уреди]

Рођен је 14. јула 1943. године у Београду, од оца Милована.[1] Његов деда Радисав и стриц Александар били су државни службеници и блиски пријатељи династије Карађорђевић.[2] Основну школу и гимназију је похађао у Београду. Након завршене гимназије уписује два факултета, архитектонски и филозофски. Током студија одлучује се за архитектуру на којој и дипломира 1967. године код професора Станка Клиске. Тада прекида студије историје уметности. Од 1968. до 1970. године био је запослен у грађевинском предузећу “Нови Београд”, као приправник у Одељењу припреме радова, потом као инжењер градилишта на више објеката (“Тестера” на Коњарнику I) а потом и као шеф градилишта (“Београдска пивара” и “солитери Баново Брдо”). Од 1970. до 1972. постављен је за надзорног органа Одељења за инвестициону градњу на Општини Чукарица. Од 1972. до 1985. године, запослен је у предузећу за пројектовање и инжењеринг “Архитектура и урбанизам” као Шеф Архитектонског бироа, потом Главни технолог а затим и Главни пројектант за пројекте у иностранству. Од 1985. до 1992. године, био је директор маркетинга у Предузећу за пројектовање и консалтинг “Биро 71”. Од 1992. године је сувласник предузећа „Грифон“ које се бави консалтингом, пројектовањем и инжењерингом. Од 2000. до 2011. године био је главни архитекта на изградњи и унутрашњој декорацији Храма Светог Саве.[3]

Хералдичко друштво[уреди]

Године 1991. са још једанаест интелектуалаца основао је Српско друштво за хералдику, генеалогију, вексилологију, и фалеристику „Бели Орао“. Дуги низ година био је председник, главни херолд и ко-председавајући Регистра грбова и уредник „Стематографије“, а данас је почасни председник. Такође је члан је Америчког Друштва за ордене и медаље, Друштва за проучавање ордена и медаља Уједињеног Краљевства, Швајцарског фалеристичког друштва, Уније немачких фалериста (БДОС) и хералдичких друштава Енглеске, Украјине и Русије. Члан је Европског друштва културе.

Монархија[уреди]

Члан је крунског већа од 1988. године и председавајући крунског савета, краљевског дома Карађорђевића. Фебруара 1991. године, његовом заслугом регулисано је Меморандумом о краљевским југословенским и српским орденима, статус о садашњној и будућој употреби. До тада краљевски ордени су додељивали повремено. Одлукама од 15. фебруара 2002. године, старешина краљевског дома регулисао је пословање Канцеларије краљевских ордена и прописао одговарајуће акте у ингеренцији круне. Био је канцелар краљевских ордена од 2007. до 2013. године.[4]

Најзначајнији радови[уреди]

Архитектура[уреди]

Пројекти у Републици Сао Томе и Принсипе на Малдивским острвима у Монголији, Непалу, Куби, Египту, Џибутију, Сомалији, Ираку и итд.

Хералдика[уреди]

Хералдичка ревизија грбова Београда, застава Београда, грбова пет београдских општина; градова: Ниша, Пријепоља, Будве, Бијељине, Мионице, Тополе, Крагујевца, Јагодине, и др.

Фалеристика[уреди]

  • Историја бугарске фалеристике
  • Српски Краљевски орден Милоша Великог
  • Срби изван Србије-Руски Срби (коаутор).

Више од три стотине новинских чланака (архитектура, пројектни менаџмент, хералдика, фалеристика, архонтологија, популарне теме…) итд.

Одликовања[уреди]

Библиографија[уреди]

Књиге[уреди]

  • Српска круна, Београд 2003. (коаутор са Н. Николић).
  • Хералдика и Срби, Београд 2008.
  • Слава и част, Београд 2013.
  • Поглед у Храм, Београд 2015.
  • Николај Краснов - Албум сећања, Београд 2017.

Каталози изложби[уреди]

  • Инсигније династије Карађорђевић, Београд 2006. (коаутор са Д. Његован и С. Илин).
  • Његошева капела на Ловћену и архитекта Никола Краснов, Београд 2013. (коаутор са Г. Гордић, В. Камилић, и Б. Црвенковић).
  • Одликовања у Карађорђевом дому, Београд 2016. (коаутор са Љ. Грујић).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Ацовић, Драгомир (2013). Слава и част - Одликовања међу Србима: Срби међу одликовањима. Београд: Службени гласник. ISBN 978-86-519-1750-2. 
  • Ацовић, Драгомир (2008). Хералдика и Срби. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-15093-6. 

Спољашње везе[уреди]