Председник Савезне Републике Југославије

Председник Савезне Републике Југославије је био шеф државе у Савезној Републици Југославији од 1992. до 2003. године.

Начин избора

Од усвајања Устава СРЈ, председник СРЈ се бирао у Савезној скупштини,^[1] док су током јула 2000. године усвојени уставни амандмани, којима се председник бирао директним гласањем.^[2] Дужина мандата је остала непромењена, четири године.^[3]

Иако су уставни амандмани променили начин избора председника СРЈ, неке ствари су остале исте, иако су поновљене у амандманима. Попут да иста особа не може бити два пута бирано за председника, председник СРЈ и председник Савезне владе по правилу не могу бити из исте републике чланице, председник СРЈ није имао право на обављање друге јавне функције или на професионалну делатност, као и да председник СРЈ има имунитет као и савезни посланик, а о његовом имунитету је одлучивала Савезна скупштина.^[4]

Након уставних промена 2003. године и стварања Србије и Црне Горе назив је промењен у председник Србије и Црне Горе. Од 2003, дужност је спојена са дужношћу председника Савета министара Србије и Црне Горе, тиме је у СЦГ једна особа држала функцију и председника и премијера — иако државна заједница (због свог хибридног конфедералног уређења, у коме је целокупна власт бирана директно из парламената држава чланица) није имала председнички систем.

Историја бирања председника

Први председник Савезне Републике Југославије је био књижевник Добрица Ћосић. Иницијативом Војислава Шешеља 11. фебруара 1993. године је покренута расправа да ли је Ћосић прекршио Устав СРЈ, без да је претходно обавестио Ћосића.Тада је одржана седница о разрешењу Ћосића, где је Ратко Марковић је тврдио како је Ћосић бар у три случаја прекршио Устав. Ипак, Ћосић је тек 29. маја разрешен функције председника СРЈ. За његовог наследника је изабран високи функционер СПС-а Зоран Лилић.^[5]

Слободан Милошевић је 23. јула 1997. године преузео функцију председника СР Југославије од Зорана Лилића.^[6]

У јулу 2000. године, усвојени су уставни амандмани, којима се председник бирао директним гласањем, и којима је Милошевићу отворен пут за још најмање један мандат.^{[тражи се извор]} Ипак, Милошевић је изгубио на изборима од 24. септембра 2000. године, а након демонстрација 5. октобра те године, признао је пораз и повукао се са позиције председника дан касније, 6. октобра.^[7]

Последњи председник СРЈ, био је Војислав Коштуница, и на том месту је остао до реконституисања Савезне Републике Југославије у Државну заједницу Србије и Црне Горе 4. фебруара 2003. године.^[8]

Табела председника СРЈ

Независни политичар Социјалистичка партија Србије Демократска странка Србије Демократска партија социјалиста Црне Горе

#		Рођен/умро	Почетак мандата	Крај мандата	Странка	Напомене
1	Добрица Ћосић	1921—2014	15. јун 1992	1. јун 1993	Независни политичар
–	Милош Радуловић (в. д.)	1929—2017	1. јун 1993	25. јун 1993	Демократска партија социјалиста Црне Горе	Вршилац дужности
2	Зоран Лилић	1953—	25. јун 1993	25. јун 1997	Социјалистичка партија Србије
–	Срђа Божовић (в. д.)	1955—	25. јун 1997	23. јул 1997	Демократска партија социјалиста Црне Горе	Вршилац дужности
3	Слободан Милошевић	1941—2006	23. јул 1997	7. октобар 2000	Социјалистичка партија Србије
4	Војислав Коштуница	1944—	7. октобар 2000	7. март 2003	Демократска странка Србије	Функција председника СРЈ престала да постоји после усвајања Уставне повеље СЦГ

Надлежности

Председник Савезне Републике Југославије је надлежан да:^[9]

представља Савезну Републику Југославију у земљи и иностранству
указом проглашава савезне законе; издаје исправе о потврђеним међународним уговорима
предлаже Савезној скупштини кандидата за председника Савезне владе, пошто саслуша мишљење представника посланичких група у Савезној скупштини
предлаже Савезној скупштини кандидате за судије Савезног уставног суда, судије Савезног суда, савезног државног тужиоца и гувернера Народне банке Југославије, по прибављеном мишљењу председника република чланица
расписује изборе за Савезну скупштину
поставља и опозива указом амбасадоре Савезне Републике Југославије на основу предлога Савезне владе; прима акредитивна и опозивна писма страних дипломатских представника
додељује одликовања и признања Савезне Републике Југославије предвиђена савезним законом
даје помиловања за кривична дела прописана савезним законом
обавља и друге послове одређене овим уставом

Види још

Референце

^ Устав СРЈ, Члан 97.
^ Устав СРЈ, Амандман V.
^ Устав СРЈ, Члан 97 и Амандман V.
^ Устав СРЈ, Члан 97 и амандман V.
^ Чекеревац, Мирјана (29. мај 2015). „ZBOG OVE POLITIČKE ZAVERE PALA JE KRV U BEOGRADU: Ovako su Šešelj i Sloba smenili OCA NACIJE kojeg su svi Srbi voleli!”. www.telegraf.rs. Тelegraf.rs.
^ Логос 2019, стр. 274 у напомени 1362.
^ Чекеревац, Мирјана (24. септембар 2020). „Двадесет година од изборног пораза Слободана Милошевића”. www.politika.rs. Политика.
^ Логос 2019, стр. 377.
^ Устав СРЈ, Члан 96.

Литература

„Ustav Savezne Republike Jugoslavije ("Sl. list SRJ", br. 1/92, 34/92 - Amandman I i 29/2000 - Amandmani II-IX)”. 1992.

Логос, Александар А. (2019). Историја Срба 1, Допуна 4; Историја Срба 5 (PDF). Београд. ISBN 978-86-85117-46-6. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 05. 2023. г. Приступљено 31. 08. 2025.

[FOOTNOTEУстав_СРЈЧлан_97-1] Устав СРЈ, Члан 97.

[FOOTNOTEУстав_СРЈАмандман_V-2] Устав СРЈ, Амандман V.

[FOOTNOTEУстав_СРЈЧлан_97_и_Амандман_V-3] Устав СРЈ, Члан 97 и Амандман V.

[FOOTNOTEУстав_СРЈЧлан_97_и_амандман_V-4] Устав СРЈ, Члан 97 и амандман V.

[телеграф-5] Чекеревац, Мирјана (29. мај 2015). „ZBOG OVE POLITIČKE ZAVERE PALA JE KRV U BEOGRADU: Ovako su Šešelj i Sloba smenili OCA NACIJE kojeg su svi Srbi voleli!”. www.telegraf.rs. Тelegraf.rs.

[FOOTNOTEЛогос2019274_у_напомени_1362-6] Логос 2019, стр. 274 у напомени 1362.

[7] Чекеревац, Мирјана (24. септембар 2020). „Двадесет година од изборног пораза Слободана Милошевића”. www.politika.rs. Политика.

[FOOTNOTEЛогос2019377-8] Логос 2019, стр. 377.

[FOOTNOTEУстав_СРЈЧлан_96-9] Устав СРЈ, Члан 96.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

п р у Председници Савезне Републике Југославије
Савезна држава	Добрица Ћосић (1992—1993) Милош Радуловић (в.д.) (1993) Зоран Лилић (1993—1997) Срђа Божовић (в.д.) (1997) Слободан Милошевић (1997—2000) Војислав Коштуница (2000—2003)
Државна заједница	Светозар Маровић (2003—2006)