Разговор:Алберт Ајнштајн/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Неенциклопедијски на чланак за разговор Бојан 16:21, 7. јун 2006. (CEST)

АЈНШТАЈНОВ МОЗАК

Човек не мора да буде Ајнштајн да би схватио да се мозак Алберта Ајнштајна битно разликовао од мозга обичног смртника. Сива маса смештена у тој рашчупаној глави успела је да унесе револуцију у нашу концепцију времена, простора, кретања - самих темеља физичке реалности - не само једном, већ неколико пута у својој запањујућој каријери. Међутим, иако је Ајнштајнов мозак морао по нечему да буде изузетан, патолог који га је извадио из лобање великог физичара после смрти, саопштио је да тај орган по свом спољашњем изгледу спада у потпуно нормалне - није ништа већи, нити тежи од просечног. Међутим, анализа Ајнштај новог мозга коју су недавно извршили канадски научници, показала је да ипак постоји једна физичка специфичност. Део мозга који управља математичким способностима и просторним расуђивањем - два кључна елемента Ајнштајнове генијалности - био је знатно већи од просека и поседовао је далеко бројније везе између ћелија, што је вероватно доприносило њиховом ефикаснијем функционисању. Мада тај закључак ни из далека није дефинитивно доказан, каже др Франсин Бенес, директор Лабораторије за структуралну неурологију Болнице „Меклејн“ из Бостона, „реч је о фасцинантном открићу“. Необична прича о томе како је мозак уопште доспео на канадски Универзитет „Мекмастер“ у Хамилтону, у Онтарију, подједнако је фасцинантна. Када је Ајнштајн умро од прскања артерије у трбушној дупљи 1955, у 76. години, патолог који је обавио аутопсију у болници у Принстону, др Томас Харви, извадио је мозак, ставио га у теглу с формалином - и задржао. Харви није био стручњак за неурологију, а његово присвајање Ајнштајновог мозга без ичијег претходног одобрења изазвало је гнев и револт бројних научника. Међутим, тај чин му је само ишао у прилог. Породица му је, када јој се обратио, допустила да задржи орган ради даљег научног испитивања. Међутим, у наредној деценији Харви, који данас живи у Лоренсу, у држави Канзас, није учинио ништа у смислу објављивања закључака својих истраживања, нити је делиће мозга дао другима на испитивање. Прича се да је теглу држао иза фрижидера у својој лабораторији. Најзад 1996, Харви је своје податке и знатан део ткива дао докторки Сандри Вајтелсон, неурологу, која држи „банку мозгова“ на Универзитету „Мекмастер“, у циљу упоредног проучавања мождане структуре и функције. Ти нормални, здрави мозгови, које су науци оставили људи чија је интелигенција брижљиво изрнерена пре смрти, обезбедили су Вајтелсоновој солидан скуп реперних вредности са којима је могла да упореди центар Ајнштајнове генијалности. Да би компарација бија што валиднија, она и њен тим су упоредили Ајнштајново ткиво са ткивом мушкараца његових година. Открили су да је у погледу величине Ајнштајнов мозак сасвим просечан, али да је област, која се стручно назива „доњи паријетални режањ“, око 15 одсто шира од нормалне. „Визуелно-просторна спознаја, математичко размишљање и сагледавање кретања“, написала је Вајтелсонова са својим сарадницима, „битно се ослањају на ову област.“ А као што се зна, Ајнштајнове импресивне идеје потицале су из визуелних слика које је интуитивно замишљао, а онда преводио на језик математике (теорија релативитета, на пример, резултат је његовог размишљања о томе како би изгледало путовање кроз космос на зраку светлости).

То је, дакле, основно објашњење истраживача. И мада је оно сасвим уверљиво, пошто се слаже са постојећом неуролошком теоријом, не мора да значи да је тачно. Ми знамо да је Ајнштајн био геније, знамо такође да је његов мозак био физички другачији од просечног. Али, то још увек није доказ за узрочно-последичну везу у прилог његовој генијалности. Оно што научници треба да ураде јесте да испитају мозгове неколико математичких генија да би видели постоје ли и код њих исте абнормалности. Чак и ако се покаже да постоје, можда је гломазнији паријетални режањ резултат напорне менталне „гимнастике“, а не урођено обележје које доводи до генијалности. Све у свему, можемо да закључимо следеће: још не знамо да ли је Ајнштајн рођен са изузетним умом или га је стекао, развијајући његове способности са сваком новом бриљантном идејом. (Блиц, 23. септембар 1999.)

[[Слика:Мозак2.jpg|мини|лево|Мозак Алберт Ајнштајна]]

АЈНШТАЈН РУСКИ ШПИЈУН?

Био је нешто попут рок звезде у свету науке. Жене су та прогањале, славне личности су желеле да буду у његовом друштву, политичари су му се улагивали, а новинари су га пратили улицама. Но, Алберт Ајнштајн је добро знао да му је све то време за петама била и једна далеко мрачнија сила. Годинама га је Федерални истражни биро (ФБИ), заједно са многим друугим организацијама, пратио, на основу магловитих сумњи да је руски шпијун, за јавност узнемиравајућих чињеница да је отворено подржавао социјалистичке идеје, борбу за грађанска права и пацифизам и данас смешних оптужби, да је радио на смртоносном ласерском оружју, као и да је био на челу комунистичке завере чији је циљ био да преузме Холивуд.

Ова прича је у грубим цртама обелодањена 1983. када је др Ричард Ален Шварц. професор енглеског на универзитету у Флориди, успео да добије цензурисану верзију Ајнштајновог ФБИ досијеа од 1.425 страна и о њему објавио чланак у часопису „Нејшн“. На страницама књиге „Ајнштајнов досије: Рат Едгара Џеј Хувера против најславнијег научника света“, пред очи јавности излазе потпуно нови детаљи. Аутор, Фред Џером је, уз подршку Групе за судску помоћ јавним грађанским парницама, тужио владу, са захтевом да му се на увид да мање цензурисана верзија овог досијеа. Књига ће бити објављена овог месеца.

У новом материјалу је до детаља објашњено како је Биро надзиравао Ајнштајна и његове сараднике и чак се наводе и идентитети извора који су га оптужили за шпијунажу. Агенти су предано пречешљавали канте са ђубретом, пошту и преслушавали телефонске разговоре. Истрага није открила ништа но, без обзира, ФБИ је наставио да Ајнштајна прати у стопу, све до његове смрти 1955. укључивши у истрагу чак и Службу за имиграцију и натурализацију, не би ли се размотрила могућност депортације. Како Џером објашњава, прави Ајнштајн је био далеко од популарне слике разбарушеног идеалисте, каквим га обично сматрају. Политички проницљив, овај јединствени ум, био је предузимљив заштитник обесправљених и врло промишљен у пружању подршке одређеним организацијама.

Ајнштајнови политички проблеми почели су врло рано. Када је избио Први светски рат, још као млад, отворено је осудио милитаризам и био један од четири нетакнута интелектуалца који су потписали антиратни манифест у коме се подвлачи потреба за јединством Европе. Већ 1919. његово име постаје светски познато у области науке, али се све чешће и отвореније појављује у вези са организацијама и скуповима посвећеним борби за мир и разоружање. Средином 1933. по Хитлеровом доласку на власт, Ајнштајн полази у Америку, на универзитет Принстон. Престрављен атомском бомбом, после Другог светског рата, Ајнштаји је јавно говорио у прилог светске владе, и мада се плашио тираније такве институције, како је рекао, још више је зазирао да се ближи један нови „рат над ратовима“. [[Слика:Ајнштајн.jpg|мини|лево|Алберт Ајнштајн]]

Педесетих је јавно иступао, тражећи милост за Розенберга, осуђеног на смрт због оптужбе за шпијунажу а због подршке грађанима да не сведоче пред подкомитетом сенатора Макартија. За Ајнштајна се заинтересовао лично Џ. Е. Хувер, шеф ФБИ, јер како се сматрало, либерализам је био тек корак до комунизма. После рата, власт је живела у страху да губи пропагандни рат са Совјетским Савезном, док, су величине попут Пикаса, Чаплина и Ајнштајна отворено и оштро критички иступале против америчке политике. Против оваквог једног духа се није могло отворено деловати и сам материјал нам више говори о ставу Бироа и јавности према научном генију уопште, него према самом научнику о коме је реч. Између осталог, Биро је забележио да се Ајнштајн сусрео са Павелом Михајловим, совјетским вицеконзулом у Њујорку, а да је састанак уговорила Маргарита Конењкова, руска емигранткиња, за коју се иначе верује да је била шпијун. По писмима која су се 1998. појавила на Сотбијевој аукцији, Конењкова је била и Ајнштајнова љубавница. ФБИ је то изгледа, превидео, или није знао. После Стаљинове смрти 1953. и пошто је попустила антикмунистичка хистерија која је пратила Макартијеву кампању, политичка позадина хајке над Ајнштајном изгубила је на актуелности. (А. Грујић, Новости, 12. мај 2002.)

АЈНШТАЈНОВО ПИСМО

Међу нама, Политика, Београд, среда 1. јун 2005.

Сто дана пред смрт велики физичар је студентима физичке хемије београдског Природно-математичког факултета писмом захвалио на честитки

У овој јубиларној стогодишњици највећег физичара миленијума, Алберта Ајнштајна и стогодишњици постојања нашег, Београдског, универзитета, навршава се 50 година од његове смрти и 50 година када је „горостас науке” и творац теорије релативитета упутио студентима Одсека за физичку хемију Природно-математичког факултета у Београду писмо захвалности, као одговор на њихову честитку, у којој су му честитали пола века постојања теорије релативитета и његов предстојећи, а нажалост и последњи, рођендан (76).

Нека нам на овом месту буде допуштено да поновимо Гетеове речи, упућене нашем Вуку приликом његове посете Вајмару, далеке 1823. године, када му је Гете рекао, да се Вук не налази први пут код њега, него да су га и до тада већ посећивале његове епске песме.

Тако је и Алберт Ајнштајн, само 100 дана пред своју смрт, духовно походио наше српско училиште, које је старо колико и његова теорија релативитета.

Те минуле 1955. године, група студената професора Павла Савића, заљубљеника у своју одабрану природну струку и понесени нашом јубиларном прославом, дошла је на бриљантну идеју да се својом искреном честитком обрате великану епохалног открића у историји науке и несагледивих тековина људског ума.

Иницијатор те замисли био је трагично преминули професор Емилијан Венечанин, а подржали су га проф. Михајло Ј. Марковић и сви остали. Као језик кореспонденције изабрали су енглески, којим се професор Венечанин најбоље служио, пошто се писмо упућивало у град Принстон, државу Њу Џерси. Енглески језик пре 50 година није био језик број 1, тј. матерњи језик човечанства, већ је на овим просторима почео да доминира руски језик.

Текст преведеног и одаслатог писма Алберту Ајнштајну гласио је: „Ми живимо у време када научна достигнућа утичу на живот човека и судбину човечанства, више него икада раније. На несрећу, суочени смо са алтернативом: или ће наука бити употребљена у деструктивне струке, што би значило крај цивилизације, или у корист бржег економског, културног и социјалног прогреса, што би отворило ново поглавље у историји људског рода”.

Другог дана православног Божића датирано је Ајнштајново машином откуцано писмо са његовим својеручним потписом. Остало је забележено у сећањима свих оних који су продужили да живе у нама да су се студенти физико-хемичари бескрајно радовали, као да су дотакли божанску искру постојања, јер они нису студирали само физичку хемију, већ љубав и лепоту понирања у природне тајне и науку. Није писмо толико лутало, у шта су они поверовали, добивши писмо са извесним закашњењем, оно је само морало да буде преведено и заведено код надлежних.

Оно што је овде важно истаћи јесте то да је овај догађај остао забележен, како у нашој, тако и у светској штампи. „The Christian Science Monitor” је у свом броју од 1. фебруара 1955. године објавио чланак под насловом „Ајнштајн одговорио на писмо из Београда”. У одсјају тог Ајнштајновог писменог обраћања студентима физичке хемије могу се вечно напајати и огледати све, на тим путевима и данас затечене наше генерације.

Кажу да душа при крају живота проговори језиком колевке и мајке. Иако је Ајнштајн говорио и француски језик, мада су му увек при говору подлетале и немачке речи, одговор београдским студентима написао је на немачком језику.

Оно гласи: „Врло поштована господо, захваљујем се свима Вама срдачно на Вашој љубазној двострукој честитки. Она је доказ да, срећом, постоји и једна сфера која се налази и изван домета политичко-емоционалних моћи. Са пријатељским поздравима и жељама Ваш Алберт Ајнштајн.”

Пре 50 година, суботње ноћи 18. априла 1955. г., у болничкој соби број 201, изговорио је Ајнштајн неколико речи на немачком језику. Потом су уследила два-три овоземаљска тиха уздаха приликом његовог одласка са овога света. Због лингвистичке неспособности, како је то објављено 19. марта 1955. г. у „New York Times”-у, свет је ускраћен да упамти и изговара последње речи овог интелектуалног „једнопрега у науци и животу” и то је уједно разлог што не знамо шта је рекао када је стигао на крај свога путовања. Његове последње речи изгубљене су за човечанство, јер медицинска сестра није знала немачки језик.

(Мр Нада Крњаић-Цекић,виши предавач за немачки језик Машинског факултета,Београд)

Виц

Алберт Ајнштајн и Нилс Бор, стално су водили беспоштедни рат око природе квантне теорије засноване на вероватноћи.Следећа анегдота, најбоље описује њихов однос.

Прича се да су много пута расправљали, шетајући се, Нилс Бор и Алберт Ајнштајн, сами по шуми.Једном приликом се испред њих појавио огроман медвед. Бор је одмах иѕвукао пар 'рибок' патика ѕа трчање, обуо их и почео да везује пертле.„Шта то радиш, Нилсе? Знаш да не можеш трчати брже од медведа“, укаѕује Ајнштајн логично. „Ах, није неопходно да ја трчати брше од метвета, драги Албехрт“, узвраћа Нилс Бор.»Довољно да ја трчати брше од тебе.« 

(пребачено из чланка). -- Обрадовић Горан (разговор) 23:59, 6. децембар 2006. (CET)

Виц је добар али је нејасно зашто је доведен у везу са Бором и Ајнштајном. Поготову није анегдота. Ево друге верзије истог:

http://www.jokesplace.com/joke/bearchase.html

Bear Chase

Two guys are out hiking. All of a sudden, a bear starts chasing them.

They climb a tree, but the bear starts climbing up the tree after them. The first guy gets his sneakers out of his knapsack and starts putting them on.

The second guy says, "What are you doing?"

He says, "I figure when the bear gets close to us, we'll jump down and make a run for it."

The second guy says, "Are you crazy? You can't outrun a bear."

The first guy says, "I don't have to outrun the bear. I only have to outrun you." ———————————————————————

За оне који не знају енглески, све је исто као на српском само се не помињу Б. и А. --мац 07:38, 7. децембар 2006. (CET)

Управо зато што није анегдота већ виц га и пребацих. -- Обрадовић Горан (разговор) 08:09, 7. децембар 2006. (CET)

И дање тврдим да је то анегдота, мислим и да је јасна веза иѕмеђу поменуте двојице научника, тј. да појасним:Ајнштај је предњачио у покушајима да сруши релацију неодређености, и у тим покушајим стално га је ометао Бор, који је "трчао брже" од Ајнштајна, што је све већ написано.Мада, сматрам да је чланак са правом премештен, јер спада у неенциклопедијске чланке.--Хигс 22:40, 12. децембар 2006. (CET)

Постоје бројне анегдоте о преписци и препирци А-а и Б-а, рецимо у књизи "Random Walk in Science" али ову нисам видео. Хигсе, ако хоћеш да ти верујемо, наведи извор. --мац 06:22, 13. децембар 2006. (CET)

Следи референца: --Хигс 12:20, 19. децембар 2006. (CET)

Хвала, погледаћу. --мац 02:22, 20. децембар 2006. (CET)

nacionalnost

Zar ne bi trebalo da stoji Jevrejin? A ovo što sad piše - to su državljanstva. First 03:07, 14. фебруар 2007. (CET)

Смисао и значење - ширење хаоса а не знања

Имам пар примједби (а поводом кандидатуре за сјајни чланак):

1. "био је, по рођењу, немачки теоријски физичар"

   ... зар се "по рођењу" може бити физичар? Мислим да је реченица несрећно формулисана.

2. "широко прихваћен од стране већине"

   ... о којој већини се овдје прича? Јавност, научници, физичари, породица?

3. "теорији релативности"

   ... зар на нашим просторима није уобичајенији назив "теорија релативитета"?

4. "прикаче некакви контроверзни епитети или да се етикетира неком „патолошком налепницом“"

   ... "некакве" непотребне ријечи, зар не?

... наставиће се ... (примједбе су стилске природе, због тога нису директно убачене у текст) --Kaster 14:12, 9. март 2007. (CET)

---

• Најпре да одговорим Фирсту. У самом чланку, не да не стоји да је Ајнштајн био Јеврејин, него један велики део чланка посвећен је управо о томе, и на више места спомиње се како су и Алберт, па наравно и његови ближи и даљи сродници били Јевреји. Сем прве супруге, Милеве Марић, која је била наша Српкиња, и о којој је чини ми се више написано у овоме чланку него у чланку "Милева Марић". Осим тога, опште је познато Ајнштајново јеврејско порекло као и проблеми на које су он лично, а и његова теорија у време нацистичке Немачке, због тог порекла, наилазили. Прочитај цео чланак па ћеш се у то уверити. Баш због тих проблема који су обележили Ајнштајнов живот и дело, непотребно је и ружно одмах на почетку чланка наводити и истицати његову јеврејску националност, него управо држављанство, односно чињеницу да је започео свој живот и научни рад као немачки држављанин.

Одговори на Кастерове примедбе:

• Не постоји немачка, енглеска, српска итд. физика, али зато постоје немачки, енглески, српски итд. физичари. Ако постоје немачки итд. физичари, онда могу да постоје и немачки теоријски физичари. Чланак је иначе превод енглеског чланка, који је тренутно у хаосу, али када се регенерише, можеш тамо да провериш. Наиме тамо је писало "German born", што сам ја превео "по рођењу немачки", а ти ако мислиш да знаш неки срећнији превод слободно га измени. Даље, по рођењу, значи уједно и да Ајнштајн није био само немачки него, рецимо и амерички физичар, односно живео је и радио у више земаља, Немачка, Швајцарска, Италија, Америка, Чехословачка, што је у чланку такође детаљно објашњено.
• Широко прихваћен од стране већине?

Да заиста се ради о свим овим већинама. Наиме, у самом чланку у поглављу о општој релативности стоји реченица: Он је постао светски славан – неуобичајено достигнуће за једног научника. Покажи Ајнштајнову слику било којем човеку, образованом или необразованом, на овој нашој земаљској кугли и он ће скоро сигурно препознати о коме се ради. У том смислу је и тачно ово тврђење о "неуобичајеном достигнућу за једног научника" и о општој прихваћености Ајнштајна као једног од највећих генија и научника света.

• На мојим просторима (Београд, Србија) је широко прихваћен термин теорија релативности, веруј ми на реч, знам о чему говорим, а можеш и сам да провериш помоћу претраживача Гугл. Истина, пошто нису сви википедијанци из Србије, дозвољено је да они користе и други израз, теорија релативитета, поготово што се и он понекад користи и у Србији, али ја сам се одлучио за израз који је мени дражи. Дакле, Галилејева релативност, Ајнштајнова релативност, принцип релативности, као и придев релативистички, а не релативитетски како би требало да се каже ако би се радило о релативитету, а не о релативности.
• Некакви контроверзни епитети? --Придев некакви појачава овде смисао реченице тако да се ставља на знање читаоцу да се ради о лажним епитетима. И можда би још јасније било да сам написао "никакви" у смислу лоши или неоправдани, али стил реченице онда не би био добар. Уопште, када пишем трудим се понекад да додам и неку наизглед сувишну реч са циљем да то побољша стил изражавања и читљивост или "питкост" текста. Не знам да ли си прочитао цео чланак, али ако јеси волео бих да знам да ли ти делује "питко" и "читљиво", јер ако је то тако то је управо због оваквих "непотребних" и "сувишних" речи, а не супротно. Дакле, слично овоме могу да ти одговорим и на твоје следеће примедбе "стилске природе" на овај чланак које си дао у најави (као у јамбу). Прочитај чланак у целини, па ако си га читао у једном даху и са уживањем, онда не треба да имаш никакве примедбе на стил. А ако си га читао мучећи се и повремено застајкујући, покушавајући да повежеш поједине речи унутар реченица или да повежеш поједине реченице које следе једна уз другу, онда стил писања чланка заиста није по твоме укусу. А ако није по твоме укусу имаш право у сваком тренутку да га прилагодиш своме укусу и стилу, само не знам да ли ће се другим читаоцима и уређивачима чланка то такође свидети, што је, признаћеш, исто толико важно. Поздрав.--Зоран.Д. 15:05, 9. март 2007. (CET)

Углавном добри одговори, једино мислим да можда може и без тог `некакви`. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:14, 9. март 2007. (CET)

Драги Зоки, ја се потпуно слажем са прве две и четвртом Каштеровом примедбом. ПРве две сам већ исправила, јер сасвим је довољно рећи да је био немачки физичар, јер то борн означава да се родио тј да је пореклом из Немачке, и у српској реченици стоји безвезе осим тога што заиста наводи на помисао да је он био по рођењу физичар. Ако баш баш хоћеш да стрпаш и то борн, онда напиши да је био физичар рођен у Немачкој или пореклом из Немачке. Можда чак не би било погрешно тврдити да је био амерички физичар јерејског порекла рођен у Немачкој... Како год хоћеш, комбинација има пуно. Једино "немачки физичар по рођењу" није добро.

Такође кад кажеш већина, треба дас кажеш и већина чега или кога. Ради се о стилу. Ја сам преправила на онако како ја мислим да треба, а ако ти се не свиђа, а ти врати.

Релативитет - релативност - ту не улазим, јер је физика за мене шпанско село

И четврто, реч некакви стварно није потребна. Али то нисам могла да нађем, па нисам ни исправила...--Maduixa 15:19, 9. март 2007. (CET)

Драга моја чикитита и бонита сењорита, Мадуиша. Ако се сећаш, или можда ниси то ни прочитала па не можеш ни да се сећаш, ја сам у једном другом разговору навео да је енглески чланак о Ајнштајну од како сам га ја преводио претрпео тамо неколико стотина измена. При томе уводне реченице чини ми се да су остале неизмењене или су измењене веома мало. Према томе, јасно вам је колико је, пре свега, велико интересовање тамо за тај чланак а и колико људи у свету познаје енглески као и Ајнштајна и ако су ове реченице одолеле свим тим изменама, онда би добро било да се и код нас задрже. Конкретно у случају ове реченице тамо сада пише: was a German-born theoretical physicist who is widely considered to have been the greatest physicists of all time.

Дакле, ово би (сада са минималним изменама на енглеском у односу на некада) могло да се преведе и као "Био је теоријски физичар немачког порекла, широко прихваћен као највећи физичар свих времена." Не знам да ли вам се ова варијанта више свиђа од моје претходне варијанте или ће опет неко да пита: "А од кога је то био широко прихваћен и по чему је то највећи, а не један од највећих физичара свих времена." Мени лично више се свиђа моја првобитна верзија и не сматрам оправданим ако неко очекује да сва разјашњења добије одмах у првој реченици чланка. У сваком случају, с обзиром да је чланак још увек изабрани на енглеској википедији, сматрам да би наш превод требало што више да буде у складу са оригиналним чланком, с тим што наравно треба водити рачуна и о томе да се не могу све речи дословно преводити и на српски. Према томе, ја не да се противим, него напротив, очекујем а и богами и тражим од других википедијанаца, који боље познају енглески од мене, мислећи пре свега на Мадуишу , али и на друге којих овде није мали број (има много корисника који тренутно чак и живе на енглеском говорном подручју), да ускладе што више овај превод на српски са његовим енглеским оригиналом. Биће ми драго да овај чланак постане још бољи него што тренутно јесте, а ја мислим да сам и тако до сада довољно за њега учино, па не желим више да се њиме бавим.

П.С.

Амерички физичар јеврејског порекла рођен у Немачкој није срећно решење из следећих разлога:

Прво, американци за сваког физичара или научника који је макар два дана живео у Америци одмах напишу да је амерички физичар тог и тог порекла. Ипак на енглеској википедији која је и америчка били су пристојни да тако нешто не ураде, па зашто бисмо онда то урадили ми. Друго, амерички физичар јеврејског порекла такође није баш много пристојно, јер има много американаца који су рођени у америци као и њихови родитељи и други претци и који су уз то још и Јевреји (а у осталом већина Јевреја се рађала и рађа у мноштву разних земаља, да сад не објашњавам зашто) па им то нико не наглашава, бар не при првом сусрету, или не у првој реченици чланка неке енциклопедије. За једног од највећих научника свих времена порекло уопште не би требало да буде ударна и главна одредница која ће се појавити у првој реченици чланка, већ то да је он грађанин света и да је и колико је својим делима задужио човечанство. Једино његово немачко порекло или рођење у Немачкој можда не смета у првој реченици, мада је то јасно и из његовог имена, а посебно презимена Ајн-штајн које на немачком значи "један (или онај једини) камен", за разлику од рецимо презимена Голд-штајн које би значило "златни камен" или "Рубин-штајн" што значи драги камен рубин...итд. Ух, ово П.С. ми се баш одужи, ал' шта ћете кад сам Ајнштајнов фан. Поздрав--Зоран.Д. 16:57, 9. март 2007. (CET)

Драги Зоки. Ја сам само дала моје стучно виђење превода, јер то ми је струка - превод. Не улазим у појединости о животу и делу г. Ајнштајна. Реченица коју ти пошто пото хоћеш да прогураш је буквалан превод енглеске реченице. Толико од мене, са стручне стране. На теби је наравно, хоћеш ли прихватити добронамерну (и стручну) примедбу или нећеш. Ја ћу свакако да се обратим и послушам савет физичара ако дође до тога да ми је такав савет потребан. Заправо, кад пишем чланке о историји, увек траћим савет и проверу историчара - Хиспанија је на пример била вишеструко проверавана од стране Клаудијуса Готикуса. Тако сам помислила да ће можда неком добродоћи и мој стручан савет. Можда сам погрешила и трпала се тамо где ме нису звали и извињавам се.--Maduixa 17:07, 9. март 2007. (CET)

Драга Мадуиша.

Погрешно тумачиш моје констатације. Ова прва реченица нема никакве везе са Ајнштајновом физиком нити са тиме да ли је преводилац физичар или не. Ајнштајн је био не само физичар него и "супер стар" према томе прва реченица у чланку о Ајнштајну не би требало много да се разликује од реченице о било којој другој светској звезди или-ти "стару". Е сад, замисли, на пример, да неко о Боб Дилану или Дастину Хофману или Барбари Стрејсенд или Годли Хон итд, напише у првој реченици енциклопедијског чланка, он је или она је амерички музичар или музичарка, глумац или глумица јеврејског порекла. Очигледно је да би то било у најмању руку веома неприкладно, зар не. С друге стране у самом чланку може и треба да се пише и о пореклу одговарајуће личности без обзира какво оно било. Такође, с обзиром на Ајнштајново јеврејско порекло и на чињеницу да је живео и радио у многим земљама, па чак и код тазбине овде код нас у Србији, рећи да је немачки (само) физичар такође је неприкладно. Зато сматрам да је израз "немачки, по рођењу," сасвим прикладан израз и да је оправдано наведен у енглеском чланку, па сам га превео и у наш. Такође не сматрам да је то буквалан превод јер би German born буквално гласило "немачки рођен". Ево ово су ти моји аргументи, па ако нисам довољно био јасан потрудићу се да их други пут још боље разјасним. А с обзиром да имам бар неке аргументе очигледно је да не покушавам овде ништа да "прогурам" јер би "прогуравање" било када бих нешто утрпао у чланак без аргумената и без објашњења. Ћаос!--Зоран.Д. 17:50, 9. март 2007. (CET)

Ма Зоко ништа ти не разумеш. То "јеврејског порекла" је био само један од предлога,јер сам дала више опредлога превода једне те исте реченице. Ја ти говорим о склопу реченице,а не о Ајнштајновом пореклу нити о томе да ли је био прихваћен од већине или мањине.. Кажем ти само да израз "по рођењу" као и "прихваћен од стране већине" је буквалан превод са енглеског језика. Ништа више. Уосталом, моја преправка не садржи ни инсинуацију на то да је човек био Јеврејин (као да је то пак као нека срамота, тако то представљаш, боже ме сачувај). Извињавам се за оно прогуравање, али морам ти рећи да овог пута НЕМАШ АРГУМЕНАТА јер се ради о чисто стилском проблему, а не но о националном ни верском ни политичком нити пак проблему физике. Ево ти овде две верзије, једна моја једна твоја, па види која је "питкија". Моја сугерстија се односила чисто на стил. Ништа више. Много си бре запео са тим објашњавањима те човек је Јеврејин те је Немац, те није Немац и није те то би било као да кажеш, кад ја ништа осд тога нисам ни такнула нити ме интересује, право да ти кажем. Уклонила сам заграду ради лакшег читања.

• Зоранова верзија
• Алберт Ајнштајн био је, по рођењу, немачки теоријски физичар, широко прихваћен од стране већине као један од највећих физичара свих времена.

• Мадуишина верзија:
• Алберт Ајнштајн је био немачки теоријски физичар и један од највећих научника свих времена.

Широко прихваћен од стране већине је БУКВАЛАН превод са енглеског језика, осим тога пасив у српском звучи веома рогобатно. Међутим, како год хоћеш. Видим да си задрвио само своје и видиш само оно што ти видиш и тумачиш туше речи како ти се прохте и теби одговара и не желиш уопште да схватиш о чему ти причам. Ај ћао теби.--Maduixa 18:30, 9. март 2007. (CET)

Машо (кад ти мени тепаш могу и ја теби) ево још мало објашњавања посебно Кастеру јер, у праву си, нисам био довољно прецизан у одговору на његово питање. Наиме, као што стил изражавања захтева понекад да се дода и нека сувишна реч, исто тако некада је потребно неку реч и изоставити. Дакле, уместо по рођењу прецизније и јасније би заиста било написати "по месту рођења", али је реч по месту боље ипак изоставити ради стила. Дакле, слично као што је неко по месту становања становник или грађанин Новог Београда или Земуна тако је и Ајнштајн по месту рођења немачки теоријски физичар. Али Кастеру смета што то онда може да се протумачи да је Ајнштајн родио се као теоријски физичар. Па наравно нико се не рађа као теоријски физичар, једнако као што се не рађа ни све са оделом ципелама и шеширом на глави. Према томе сама бесмисленост оваквог тумачења коју је и сам Кастер уочио довољна је да се искључи могућност оваквог, погрешног, тумачења од стране читалаца. Тиме је и ово Кастерово противљење, а и твоје Машо, оваквој формулацији потпуно неоправдано. С друге стране, није ми јасно како неко може да прескочи придев немачки па протумачи то као да је Ајнштајн "по рођењу (или да се родио као) теоријски физичар". Дакле из конструкције реченице јасно је да је њен смисао по рођењу немачки теоријски физичар, а не као што ти и Кастер тумачите по рођењу немачки теоријски физичар. Једина забуна можда је могла да проистекне из тога што сам напомену по рођењу ставио између зареза, али онда је боље да се изоставе зарези, а не сама напомена. Даље, то да је Ајнштајн био само немачки физичар опет не одговара сасвим истини, мада је добрим делом тачно и важно за самог Ајнштајна (пошто си написала чланак лингва франка и успут поплавила ове речи и у овоме чланку, јасно ти је колико је Ајнштајну само та чињеница што му је немачки матерњи језик била значајна). Јер другу половину свога живота Ајнштајн је провео у Америци и улагао велике напоре на даљем усавршавању опште релативности и уједињењу електромагнетне и гравитационе интеракциеј. Пошто су ови његови радови и напори такође веома значајни, мада донекле неуспешни, не може се рећи да је он био само немачки физичар. И сад ћеш ти опет да кажеш, па ја не могу у то да улазим јер нисам физичар. Али Машо, ово што сам сада навео пише и у самом чланку и чини ми се да сте ви кренули у критику чланка од прве реченице а да га нисте ни прочитали у целини. Сличну грешку сам направио и ја критикујући чланак Битка за Стаљинград, о којем се такође гласа у овом тренутку, али сам после тога признао своју грешку и повукао се из гласања.

Елем, више пута сам вам до сада навео разлоге и важност оне напомене по рођењу немачки физичар тако да стварно више не знам шта још да кажем. Једино можда да направимо поређење са нашим Павлом Савићем који се родио у Солуну. Дакле, ако бисмо написали Павле Савић је по рођењу грчки физичар, то свакако не би било тачно јер се није довољно дуго задржао у земљи свог рођења. Међутим, и да се задржао ми би га опет крстили српским а не грчким физичарем. Исто тако и за Ајнштајна ако наведемо да је само немачки физичар (премда је много тачније него у Савићевом примеру), можда ћемо увредити Јевреје јер ће им се учинити да тиме скривамо његово јеврејско порекло, Американце јер скривамо да је велики део свога дела оставио у Америци а и тамо је доживео највећу славу и одатле је та слава и покренута (видети опет у чланку) или увредити све оне друге земље на чијим је универзитетима Ајнштајн предавао као гостујући или стални професор. Поздрав.Зоран.Д. 19:39, 9. март 2007. (CET)

Цитирам те: Али Кастеру смета што то онда може да се протумачи да је Ајнштајн родио се као теоријски физичар. Па наравно нико се не рађа као теоријски физичар, једнако као што се не рађа ни све са оделом ципелама и шеширом на глави. Према томе сама бесмисленост оваквог тумачења коју је и сам Кастер уочио довољна је да се искључи могућност оваквог, погрешног, тумачења од стране читалаца. Још једном ти понављам, не ради се о томе како Кастер или ја или неко пети тумачи ту реченицу, него се ради о томе да та реченица, таква каква је, управо то знали. Зато ти је Кастер то и замерио. Ми не можемо претпоставити како ће неко да ТУМАЧИ наше речи, него треба да водимо рачуна о томе шта те речи говоре и какво значење њихов склоп даје. Склоп који си ти направио даје управо то значење, да се Ајнштајн родио као физичар. Говорим ти да реченица, како је формулисана није логична и није добра, и било ко да је прочита, прво што ће му пасти на памет је управо то што је пало на памет Кастеру. Ако ти је битно да наведеш да се родио у Немачкој а да је живео у Америци, онда то и реци, тако тим речима. Не покушавај да сабијеш три реченице у једну, јер онда добијеш овакву небулозу коју си написао. Одустајем од даље расправе и убеђивања и враћам на твоју верзију. Ако теби не смета да те тумаче погрешно, мени још мање.--Maduixa 19:47, 9. март 2007. (CET)

---

Ево и додатно објашњење на оно претходно, које ниси могла да прочиташ због сукобљених измена, па се надам да ћеш га накнадно прочитати, успркос тога што одустајеш од даље расправе.

Опет заборавих да ти одговорим и на оно "широко прихваћен од стране већине" као један....Дакле, осим што ово пише и у енглеском чланку и одолело је силним ревизијама и ја такође мислим да је "од стране већине" веома важна напомена. Поготово што се то односи на већину људи, а не већину физичара или новинара који извештавају о догађањима и новостима из области науке. Дакле има физичара који су такође једнаки по доприносу самом Ајнштајну, рецимо један такав је и Џејмс Клерк Максвел. Према томе, ако питаш неког физичара тешко да ће ти рећи да је Максвелов допринос теоријској физици много мањи од Ајнштајновог и Њутновог. Мађутим, ако исто питање поставим теби, ти ћеш ми рећи да или ниси компетентна, као у горњем тексту, или можда да за Максвела ниси ни чула. С друге стране, када је у питању Ајнштајн, ту нема грешке, одмах ћеш потврдити да је он један од највећих генијалаца и научника уопште. Ето због тога, на пример, ја бих желео да код Ајнштајна стоји напомена широко прихваћен од стране већине, а код Максвела рецимо прихваћен само од стране физичара, или без тога прихваћен или сматран (considered) него само да је један од тројице (Њутн, Максвел, Ајнштајн) највећих теоријских физичара свих времена.--Зоран.Д. 19:59, 9. март 2007. (CET)

Ama shvati več jednom da na engleskom ta rečenica savim normalno zvuči, ti je prevedeš u srpski bukvalno i zvuči potpuno bezveze. Yato je niko i nije ni dirao tamo jer je to jedna sasdvim obična engleska rečenica, koja nije od neke velike važnosti. Ako se odnosi na većinu fizičara, onda u srpskoj rečenici moraš staviti da ga j e većina fizičara smatrala super likom, jer u srpskom jeziku većina ne može da stoji sama u većini slučajeva, nego mora da ide propraćena nekom imenicom. Ti i dalje ponavljaš jedno te isto, guraš taj pasiv koji zvuči UŽASNO u sršskom jeziku on nije smatran od većine, nego "većina ga je smatrala". Da li sad kapiraš o čemu ti pričam? Da li ćeđš da staviš da ga je većina fizičara ili većina ljudi uopšte smatrala genijem, to ovde u ovoj raspravi uopšte nije relevantno. Stavi štra hoćeš, ali izbaci taj pasiv jer to nije u duhu srpskog jezika.

No dobro, kad si već umislio da možeš da budeš prevodilac pored toga što si fizičar, ja ti neću stajati na putu. Po starom dobro m srpskom običaju, mislimo da možemo da budemo multiprofesionalni. SDad, što ništa ne radimo kako treba, to je već neka druga priča...--Maduixa 21:37, 9. март 2007. (CET)

ЕхЕх, сењорита, по томе што ти прстићи на тастатури много чешће него иначе прескачу и промашују слова која си мислила да погодиш, видим да сам те изнервирао можда више него што имам обичај. Жао ми је што је то тако, али већ и сама знаш да и ја могу овде на википедији да будем понекад незгодан и тврдоглав (чуш понекад, хахаха). Елем, тај пасив о коме причаш није превод са енглеског то сам ја додао, јер ми лепше изгледало, него да само напишем широко прихваћен. То широко прихваћен звучало ми некако као да су сви широм раскрилили руке и прихватили Ајнштајна у загрљај као своје чедо. Даље, не разумем како реченица на почетку чланка може да буде безначајна, па да је зато нико не дира. Ваљда би неважнија а и заштићенија од измена требала да буде нека реченица која је забачена дубоко унутар чланка. О мојој умишљености да сам професионални преводилац нема ни говора, јер сам већ рекао горе, не знам како то ниси видела, да си то пре свега ти а не ја, и да сам те замолио, добро ајде захтевао, да прочешљаш цео чланак и да исправиш све грешке у преводу. Међутим ти се закачила само за ту прву неважну и сасвим обичну реченицу па не пушташ. И дај молим те, ако већ тврдиш да не познајем ни мало енглески дозволи ми да бар познајем српски јер је то једини језик, заиста, на којем умем да пишем и изражавам своје мисли. Па ако ми реченице нису у духу српског језика, ја онда стварно не знам у духу којег су језика, јер ни један други не знам тако добро, кунем се. И на крају, не преостаје ми ништа друго него да још једном поновим, није Ајнштајн прихваћен и схваћен као један од највећих само од стране физичара, него од једног ширег круга људи или веома вајдли-широког круга. Да је то тачно ево ти копи-пејстујем текст из садашњег енглеског чланка, јер ово онда кад сам ја преводио чини ми се да није тамо стајало. Па ти то преведи, благо мени и уметни у чланак на право место, изабери сама неко.

For example, in 1999 he was named Person of the Century by TIME magazine, the Gallup Poll recorded him as the fourth most admired person of the 20th century and according the 1978 "A Ranking of the Most Influential Persons in History", Einstein is "the greatest scientist of the twentieth century and one of the supreme intellects of all time"[60]. Ариведерчи, миа бела сењорина!--Зоран.Д. 23:04, 9. март 2007. (CET)

Ја у клин, ти у плочу....

Ево ти пасива, обележила сам ти га болдом. Осим тога, требало је онда да преведеш овај текст, а не да га сабијаш у ону пасивну небулозу. Ево ти мог скромног покушаја превода овог пасуса где нема ама ни једног пасива, па ти упореди.

На пример, 1999. године, часопис ТАЈМ га је прогласио Особом године, Галуп Пул га је прогласио особом која је имала највише обожавалаца током 20. века (или:најобожаванијом особом 20. века), а према Листи најутицајнијих особа у историји из 1978. године, Ајнштајн је био "један од највећих научника двадесетог века и један од првокласних интелекта (или:мозгова) свих времена.

Једна напомена: Да би неко могао да буде преводилац, није довољно познавање како страног тако и сопственог, матерњег језика. Такође није довољно да неко буде "нејтив спикер" (као што је то ваша персона). Потребна је способност да се пренесу мисли и осећања из једног језика у други на природан начин, тј. да се у другом језику не осети да је то превод по очигледно трапавим и незграпним конструкцијама, које иако звуче сасвим ок у језику оригиналу, веома су несрећно решење у језику превода. Кад си тако тврдоглаво наврзао да се куробецаш за прву реченицу у тексту, зашто бих онда ја губила време и прегледала цео текст? Да потрошимо исто оволико бајтова, слова, и живаца за сваку живу исправку коју направим? Ти у ствари нећеш да ти ја прегледам текст, ти хоћеш да ти ја само потврдим да ти је превод супер. Е, па то ја не могу да урадим, не дозвољава ми савест, извињавам се. И не очајавај, ако ниси неки преводилац, сигурно си одличан песник. Ето, ја не бих била у стању да, очас посла, извезем пар стихова о Ајнштајну, као ти... :)...--Maduixa 11:40, 10. март 2007. (CET)

---

Maduixa, Све се се слажем са тобом. И сам сам покушао у пар наврата, да скренем пажњу на рогобатан језик неких других чланака, али сам са тиме престао јер је било узалудно. Немаш појама колико је напора требало да одржим у животу Орвелова правила, најједноставније упутство за писање, које је некима било глупо па је чак једном, као такво, било и избрисано. Чланак о Ајнштајну је заиста рогобатно написан, sorry Зоране, за шта нема оправдања поготову што се ради о општем чланку. Помишљао сам и сам да га дотерам али нисам стигао. Ових дана сам се бавио [Категорија:Дијаманти|дијамантима] чији су преводи катастрофални... Дакле, катастрофалне преводе треба дотеривати а не полемисати о њима. Што ти не стигнеш, ја ћу. Надам се да не треба да помињем да чланци на Вики нису ауторизовани и да свако, према свом знању, може да их мења. Ваљда се подразумева да онај ко мање зна пусти оне друге да ствар дотерају. --мац 22:58, 10. март 2007. (CET)

Проблем је однос "мајка-дете" који се успостави према чланку чији сам ја "аутор"! Ту се уплете сујета и ствари лагано крену у лична пецкања. Дакле, хладне главе, лака храна, пуно шетања и кисеоника и ... све ће бити као некада, облаци ће поново весело пловити небом, птичице ће опет раздрагано цвркутати, сви ћемо се тако волети и неће више бити ратова.... упс, занео сам се... -- JustUser  JustTalk 23:06, 10. март 2007. (CET)

Мац, поред Мадуише, ти си један од мојих најомиљенијих овде. Зато ми није баш мило што ти се не свиђа како сам превео овај чланак, али ми је драго што ти и Мадуиша, како видим почињете да се слажете. А када је реч о количини знања, већ сам једном у једном разговору написао, али си изгледа то пропустио да прочиташ, па ево још једном да цитирам сам себе: Он (Мац) је више физике до сада заборавио, него што смо ми до сада уопште стигли да научимо. О познавању енглеског да не говоримо, јер сам такође и на овој страници већ написао да на овој википедији има много других који тај језик познају много боље од мене, поготово што многи од њих чак и живе и раде на енглеском говорном подручју. Према томе, не знам шта још да кажем више да би вас охрабрио да продужите и даље, као и до сада, да пишете и поправљате вики чланке где год нађете за сходно, и то поготово моје, нарочито због тога што сам ја још одавно одлучио да престанем са таквом активношћу, али никако да реализујем ту одлуку. Мој "китњасти" стил изражавања, који је видљив и из ове поруке, вероватно да није баш прикладан за једну енциклопедију. Зато сам и избрисао синоћ ону моју песму о Ајнштајну у уводном делу. Тај мој поступак није баш "мајчински", како Џаст горе рече. Али ето, изгледа да је и за то кратко време моја поезија имала ефекта тако да је и сам Џаст почео да пише о цвркутању, птичицама, љубави, завршетку рата и општем миру који ће да завлада једном међу људима,...итд. Срдачно вас све поздравља и жели много успеха и задовољства у даљем раду, на корист свих нас и на корист српске википедије ваш другар.--Зоран.Д. 10:12, 11. март 2007. (CET)

Зоране, не буди на крај срца. Трудиш се колико можеш (као што уосталом покушавамо и ми), и на томе ти одајемо признање, али мислим да је на овом месту важније да чланак изгледа како треба него ко је аутор. Запарво пођи од тога да аутора овде и нема и биће ти много лакше. А стила што се тиче, немој да се љутиш него гледај да из ове интеракције нешто и научиш. (Ово ти кажем с набољом намером - у свакој ситуацији човек нешто може да научи. Само дилетанти, каквих је Вики пуна, мисле да су дошли до краја и да више не треба да уче.) Погледај расејање неутрона и упореди твоју и ревидирану верзију. Мислим да сам на неким местима остављао и коментаре који се виде тек када уђеш у едитор. Дакле, увек може нешто да се научи, што некада може да буде болно, али ни у ком случају не и увредљиво. Хвала на комплиментима. ПС: Ниси се представио на својој страници, иако сам те (за)молио још код момента импулса. Ако се негде сретнемо да се бар поздравимо... Поздрав, --мац 10:59, 11. март 2007. (CET)

Мац, свака част за расејање неутрона. Најпре је неко у чланку Нобелова награда 1990-их написао два пута распростирање неутрона. Ја сам погледао у енглеску вики, погледао у Мортон-Бенсон и превео ту реч као расипање. Затим сам превео и одговарајући чланак са енглеске вики и опет, ослањајући се на Мортона и Бенсона уместо на своју луду главу, написао погрешан назив расипање неутрона. Дакле, изгледа да сам и ја, а не само ти, подоста од тога што сам раније из физике научио сада заборавио и хвала ти што си ми указао на ову моју грешку. Зато сам и рекао да си ми ти један од најомиљенијих, јер смо и до сада успешно сарађивали и надопуњавали се, успркос повремених неспоразума (Погледај и ти "Момент импулса", нарочито завршетак разговора овог чланка). Елем, штета је што моју претходну поруку ниси схватио дословно као што пише, него тражиш нешто између редова. Дакле, заиста сам у тој поруци горенаписаној био искрен. Нисам на крај срца и већ сам се у више наврата опраштао од википедије (као глумац у лошим комадима), не зато што си ме ти или неко други нечим увредио, него зато што ме овај рад овде исувише исцрпљује. Нисам се овде представио, пре свега што то није обавезно, а и што нисам овај мој рад овде сматрао неким ауторским делом, него обичним превођењем уз моје драге, претходно поменуте, "Мортона и Бенсона". Драго ми је што сам ипак овде оставио позитиван траг, па и ти, колико видим, желиш да се некад негде сретнемо, чиме ми чиниш велику част. Ипак, кад нисам до сада, нећу то да урадим ни сада, поготово што, како рекох, напуштам википедију. А ако се ја и ти негде сретнемо, у шта веома сумњам, нема разлога да не почнемо да се упознајемо и да се дружимо од почетка, као да се никада раније нисмо ни упознали.Поздрављам те још једном!--Зоран.Д. 12:14, 11. март 2007. (CET)

П.С. У претходном примеру расејања или расипања неутрона, како сам ја написао, изгледа да се ипак радило о грешци моје луде главе, а не Мортона и Бенсона, јер код њих за скатеринг (Scattering) пише растурање под 1. и ретка појава под 2. Међутим, у мојој лудој глави некако се задржао појам расипање светлости, па сам то применио и на неутроне. Пошто сам и у овоме чланку о Ајнштајну написао на једном месту расипање светлости (поглавље Средње године), изгледа да би требало и ту променити у расејање јер је такав израз заиста тачан. Сад сам проверио у једној старој Фришовој физици на српском (Фриш је Рус). Мада, изгледа да моја глава и није баш тако луда јер на Гуглу такође малопре нађох наслов хтмл документа са београдског ЕТФ у којем пише:

EF1F EG1F Fizika I: 3+2+0 II: 3+2+2 Mehanika Kinematika ... Apsorpcija, rasipanje i disperzija svetlosti. Geometrijska optika. Fermaov princip. Totalna refleksija. Primena totalne refleksije kod optičkih vlakana. ... docs.etf.bg.ac.yu/programi/Programi_1godina_srpski.html - 16k - Cached - Similar pages

Такође има и других наслова који помињу расипање светлости за истоимену претрагу на Гуглу (419 резултата) од којих су доста са сајтова разних факултета. Ето ја још толико и нећу више, кунем се. Ехехех - Едијев смех. --Поздрав.-Зоран.Д. 14:11, 11. март 2007. (CET)

Да ли смо безгрешни и шта уопште радимо овдје?

Вјештина превода се и састоји од препознавања смисла реченице у изворном и преношење "сличног" смисла у циљни језик. Сличног, зато што често не постоји идентичан смисао и поента, условљена менталитетом и историјом дотичних језика, као и њиховим граматичким и лексичким капацитетом односно познавањем истих од стране преводиоца.

При дискусијама треба се ограничити на тематску расправу без "иглица" са стране и на рачун саговорника. У противном се, на крају крајева, жртвује и сопствено вријеме, које се, вјерујете ми, може пуно сврсисходније трошити. То је свима већ познато, али ипак увијек доживљавамо "дежаву". --Kaster 12:07, 10. март 2007. (CET)

Линкови-библиографија

Нека аутор имена аутора препоручених биографија транскрибује на српски и стави одговарајуће линкове.

Vojvoda (разговор)

Збрка са звањима

енглески текст:

In 1906, the patent office promoted Einstein to Technical Examiner Second Class, but he was not giving up on academia. In 1908, he became a privatdozent at the University of Bern.

српски текст:

Године 1911, Ајнштајн је промовисан у звање техничког испитивача друге класе. У 1908., добио је лиценцу за рад у Берну, Швајцарска, као Приватдоцент (Privatdozent) (неплаћени наставник на универзитету).

Могуће да се неко зезно па уписао 1911. уместо 1906? -- Bojan  Razgovor  13:39, 12. јануар 2008. (CET)

Успут овде пише да је 1909. дао отказ у патентном заводу. -- Bojan  Razgovor  13:45, 12. јануар 2008. (CET)

Sitne greške

U članku sam na prvi pogled zapazio nekoliko sitnih grešaka koje sam otklonio. Bilo bi dobro da neko pažljivije pregleda. --Војвода разговор 12:12, 9. август 2008. (CEST)

Чланак о Ајнштајну

Занимљиво [1] из Блица од 13. јула 2009. --Ђорђе Стакић (р) 17:50, 16. август 2009. (CEST)